Kako su se građani Srbije odljubili od Evropske unije i kolika je tu krivica Brisela?
Zašto zastava EU nema na protestima i zašto je nemoguće očekivati da će ih biti?
Koliko ljudi stvarno podržava EU, a da li EU stvarno podržava vlast i Vučića?
Šta je nama danas EU, a šta smo mi njoj?
Odgovore na sva ta pitanja pronaćićete u našem novom broju. U velikom dosijeu o Srbiji i Evropskoj uniji, pisao je Vukašin Karadžić.
„Znate kako, mi možda uđemo u Jevropu do 1807. kako se pripoveda…“, rekao je Crni Gruja u jednoj epizodi istoimene serije iz 2003. godine, kada mu je nemački trgovac Slavko Mitejzer (Nikola Simić), za nabavku oružja za potrebe ustanka, pokušao da podvali i „pogodnost“ u vidu kredita sa visokom kamatom, uz obrazloženje da Srbija još uvek „nije zemlja za investicije“.
Mi možda uđemo u Jevropu do 1807. kako se pripoveda, bilo je smešno te 2003, i uopšte nije bilo slučajno. Bila je aluzija na izjavu tadašnjeg premijera Zorana Živkovića, koji je krajem te iste 2003. izjavio da „postoje realne šanse“ da Srbija pristupi Evropskoj uniji do 2007. godine, što je doživljeno kao šamar proevropskim postpetooktobarskim očekivanjima. Ko će da čeka čak do 2007…
Bila je to jedna od prvih „šargarepa na štapu“ za proevropski deo Srbije.
Odnos građana Srbije prema EU je u međuvremenu – dve decenije kasnije – preživeo tolike turbulencije da šargarepe više i nema, a pitanje je i koliko joj se nadamo. Šta je danas – posebno nakon antilitijumskih protesta i studentskih protesta i uloge onoga što se doživljava Briselom – ta šargarepa i ko joj se uopšte danas nada?
U novom broju Nedeljnika čeka vas i nova politička analiza Zorana Panovića – Varijacije (sve)srpske sabornosti
„Očekujete li da će najavljeni Vučićev sabor proći u naglašenom duhu evropske Srbije, zemlje koja se nalazi na EU putu? Hoće li baš na ‘svenarodnom saboru’ Marta Kos, evropska komesarka za proširenje, dobiti jasna uverenja i potvrdu da će Srbija ispuniti ono što Evropska komisija zahteva od nje – hitne reforme, pre svega promene u izbornom zakonodavstvu, promene medijskih zakona i postavljanje regulatora elektronskih medija“, piše Panović
Ekskluzivno u novom broju Nedeljnika čeka vas u veliki dosije – „Kak menja zovut“.
Kako su četvorica ruskih tajkuna dobila državljanstvo Srbije – Sve odluke o prijemu u državljanstvo potpisao je premijer u ostavci Miloš Vučević. Vlada Srbije tako nastavlja praksu dodeljivanja državljanstva bez jasnih kriterijuma što je praksa godinama unazad. Srpski pasoš dobila je Jingluk Šinavatra, bivša premijerka Tajlanda i rođena sestra Taksina Šinavatre, i to u vreme kada se nalazila na poternici. Osim nje, državljanstvo je dobio i bivši premijer Rumunije Viktor Ponta nakon što je u svojoj zemlji optužen za korupciju. Nije poznato kakav interes ima država Srbija od primanja ruskih oligarha u državljanstvo, baš kao što se ne zna ni da li oni imaju poslovne interese u Srbiji
ZA TO VREME U SVETU
U našem novom broju čeka vas i novi georeport Željka Pantelića.
Odlazak Vučića u Moskvu je kraj EU integracija Srbije – Pojedine države koje pripadaju antiruskom bloku u EU zatražile su od Evropske komisije da uradi analizu kako bi mogle da budu uvedene finansijske sankcije prema Srbiji ako režim u Beogradu nastavi da krši osnovne postulate EU, od poštovanja ljudskog dostojanstva, sloboda, demokratije, jednakosti do pravne države i poštovanja ljudskih prava. EU baš kao ni SAD neće učestvovati na bilo koji način u rušenju vlasti u Beogradu, ali neće ni pomagati Vučiću da ostane na njoj pogotovo ako bude skretao sve više ka „erdoganizaciji“ Srbije
Tu je, naravnom, i vojna analiza Aleksandra Radić – Duel šeste generacije borbenih aviona: Novi lovci za nova vremena
„U Beloj kući 21. marta lično je predsednik predstavio novi projekat višenamenskog borbenog aviona F-47 – prestižne mašine 6. generacije koja treba da obezbedi prevlast u vazdušnom prostoru američkoj avijaciji kada bi se desio neki veliki rat. Kinezi su u decembru prošle godine izveli prve letove aviona za koji se samo pretpostavlja da nosi oznaku J-36 i prema prvim fotografijama koje su na internetu objavili entuzijasti vidi se da se radi o tromotorcu sa dvostrukim delta krilima. Ceni se da se radi o avionu koji prema gabaritima ima masu u poletanju od 45 do 55 tona. Za orijentaciju MiG-29 poleće pri normalnoj masi od nešto više od 15 t. Kineski novi avion ima krila površine oko 190 m2, a MiG-29 38 m2“, piše Radić.
Da li je za transformaciju vlasnika Tesle i upravnika DOGE-a od iščašenog genijalca do manijakalnog pseudopredsednika Sjedinjenih Država kriv popularni antidepresiv – o tome pisao je Pavle Zelić za novi broj Nedeljnika
„Ko je zaista Ilon Mask? Dopadljivo iščašeni genijalac rad da se sprda na sopstveni račun u uvodnom monologu epizode kultnog humorističnog šoua „Subotom uveče uživo“ (Saturday night live) u kojem je gostovao 2021. godine? Kada, u prenosu jelte – uživo, priznaje kako ima Aspergerov sindrom (formu autizma), i da voli sve i svakog. Ili je Mask pak aktuelni manijakalni pseudopredsednik SAD, sa zavitlanom hromiranom motornom testerom, podjednako oštar na rečima kao i rezovima u državnoj upravi koju komada naživo. I da li je za tu transformaciju kriv… ketamin? O čemu je zapravo reč?“, piše Zelić.
RUBRIKA NIKAD BOLJE
Miljenko Jergović i Svetislav Basara, dvojica verovatno najpopularnijih pisaca s ovih prostora, redovno se, na sajtu Velike priče i u Nedeljniku, dopisiju svake nedelje, u rubrici „Nikad bolje“.
Basara i Jergović nekoliko godina unatrag redovno su razmenjivali pisma i utiske o svemu što se događa u Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali i u svetu…
„Daleko sam, Miljenko, od primisli da te ismevam što navijaš za protestujuće studente – i moje su (pomalo uzdržane) simpatije na njihovoj strani; oni (za sada) rade dobru stvar – nisi, međutim, u pravu kad kažeš da oni „danas igraju onu ulogu koju je nekada davno igrao Dositej Obradović“. Kamo sreće da to rade. Ali ne rade.
Dositej Obradović – čiji značaj kriminialno dugo nisam uvažavao, kojega sam, štaviše, omalovažavao – nikad nije igrao neku zapaženiju ulogu u srpskoj kulturi. Ako je ikakvu i igrao. Kamo sreće da jeste. Ali nije. A tek je sada ne igra. Sada je samo bronzani spomenik koji – sasvim pristojno „izveden“, za razliku od mnoštva drugih spomenika (što je presedan u ovdašnjoj „kulturi pamćenja“) – obilno zaseravaju golubovi u Studentskom parku.
Kao što znamo, „Dimitrije u monaštvu narečeni Dositej“, najpre je bio kaluđer koji je – neslično većini ondašnje i današnje „bratije“ (odvratne li reči) – monaštvo shvatio krajnje ozbiljno, moglo bi se reći – akutno ozbiljno, ni preozbiljno ne bi bilo preterano reći. Njegova molčanija, njegovi strogi postovi, bdenija i ostale asketske tehnike bile su povod žestokih manastirskih sprdačina, o kojima je i sam ostavio dosta pisanih tragova.“, piše Basara u novom broju Nedeljnika.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju vas redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Srđana Valjarevića, Marka Prelevića…
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 03. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Post Views: 332
