Nedavno su katastrofalni pozari poharali okolicu Sidneja i veliki deo
Novog Juznog Velsa, zapretili cak i gradskim predgradjima, progutali
stotine kuca. Mnogo je ljudi ostalo bez krovova nad glavom, mnogi su
uspeli da spase samo zivu glavu jer je odluka o evakuaciji morala da
bude donesena neocekivano brzo, u skladu sa nepredvidivim kretanjem
vatrene stihije. Da li je sve bilo tako nepredvidivo ili se moglo
uraditi vise u procesu preduzimanja preventivnih mera, tema je kojoj
cemo se posvetiti u buducnosti. Ovaj put rec-dve o drugoj dimenziji, o
pitanjima koja vape za odgovorom, zahtevaju po ko zna koji put svestranu
analizu i mudre zakljucke, sve upravo suprotno „srpskim ideolozima„ i
njihovim sektaskim saveznicima koji na „srpsku analitiku„ ne gledaju
blagonaklono. Znamo i zasto. Sad se vratimo sumskim pozarima i njihovim
posledicama.
„SBS radio programi na srpskom jeziku iz Sidneja i Melburna nedavno su
skupljali pare za nastradale u sumskim pozarima u Novom Juznom Velsu,
ili kako ih je spiker iz Sidneja nazvala „pogorelce„.„- pize nam u
karakteristicnom tonu g. Predrag VUCINIC iz Kanbere i nastavlja:
„Agresivno i napadno, u vise programa Srbi su ubedjivani da pokazu
svoju humanost. U celu akciju su se ukljucili i mnogi vidjeniji Srbi,
izmedju ostalih i bivsi urednik istog programa g. Vojkan Gavrilovic koji
je objasnio da su „mnogi ljudi u tim pozarima izgubili drage
uspomene„…
U rodnoj nam Srbiji, izmucenoj od desetogodisnjeg ekonomskog
propadanja, situacija je katastrofalna: jos stoje rusevine zgrada i
mostova od NATO bombardovanja jer nema para za obnovu; preti bela kuga
jer se mladi zbog lose ekonomske situacije tesko odlucuju da imaju i
jedno, a kamoli vise dece, mnogobrojne izbeglice zive u bedi, na granici
egzistencije; nema para ni za ratnu sirocad; proizvodni objekti nemaju
para da zapocnu rad… Ipak, najgore je u zdravstvu gde pacijenti
neretko i umiru zbog nedostatka lekova ili savremenije medicinske
opreme.
Svi Srbi u Australiji koji su ucestvovali u humanitarnim akcijama znaju
koliko je tesko skupiti par hiljada dolara za decu ili bolnice u
Otadzbini. Medjutim, SBS je mocan medij, ubedjivanje je bilo napadno, pa
se prema izvestaju urednika vec skupilo 25.000 dolara, a ocekuje se i
vise. Glavni cilj akcije je postignut jer ce menadzeri programa u
Melburnu i Sidneju u prolazu ponekog da blago potapsu po ramenu, sto je
u ovim teskim vremenima znacajno jer budi nadu u dugovecnost sigurnog i
dobro placenog posla. Onima koji su dali pare imena su procitana u
programu pa ce tako prijatelji sirom Australije da se uvere u mkihovo
siroko srce, plemenitost i pamet, naravno.
Za tih 25.000 moglo je da se kupi, na primer, mnogo lekova za
dijabeticare koji bi spasili desetine zivota u Srbiji.
Za te pare opet ovde moze da se kupi novi persijski tepih umesto starog
izgorelog, „drage uspomene„. To ce sigurno, bar za trenutak da usreci
jednu „pogorelacku porodicu„. – zakljucuje prilicno sarkasticno g.
Vucinic.
Slicnih reagovawa, „obogacenih„ i nekim ne osobito lepim, ali medju
Srbima uobicajenim izrazima, moglo se cuti i sa drugih strana, ali nije
prvi put da se usudio javno da progovori samo – Predrag Vucinic! Iako se
iz navedene reakcije vidi i licna „odusevljenost„ radom ljudi
zaposlenih u programu na srpskom jeziku SBS radija, neosporno je da
pomenuti gospodin ne pati od tako rasirenog straha da se javno izgovori
ono sto mnogi drugi samo misle, a plase se da kazu, ili vole da kazu,
ali samo u formi dobrog traca. Tako se, naravno, stite eventualnih
neugodnosti na javnoj sceni, ali ne pomazu da se krene putem resavanja
postojecih problema.
Baveci se upravo problemima srpske zajednice u Australiji, postujuci
principe koji podrazumevaju svestranu analizu bez izvlacenja iz
konteksta samo dela odredjene problematike ili dogadjaja, a uvek s
pozicije zastite srpskog nacionalnog interesa u Srbiji i ovde, u
Australiji, vise puta do sada smo poku?avali da ukazemo na postojece
stanje u SBS-u, kako kaze g. Vucinic, „mocnoj medijskoj kuci„. Vise je
nego tacno da je radio vrlo mocno sredstvo informisanja, drzavna SBS
Radio-stanica izuzetno. Za njihovu uredjivacku politiku, njenu
neprincipjelnost i nelogicne odluke iz proslosti ne treba, medjutim,
kriviti prevashodno zaposlene u programu na srpskom jeziku. Naravno, za
eventualne gre?ke ne treba ih ni hvaliti, ali je sasvim jasno da je
najveci krivac za postojece stanje srpska neorganizovanost,
indolentnost, pa i neinformisanost! U brojnim razlicitim slucajevima, pa
i povodom akcije pruzanja pomoci „pogorelcima„ u Novom Juznom Velsu.
Neposredna posledica takvog stanja je, pored ostalog, i nedovoljan
uticaj srpske zajednice na menadzersko-uredjivacki vrh SBS-a. Treba li
ponavljati notorni slucaj javne promocije ustaskog praznika „10.
travnja„ koji se na talasima SBS-a (za cije funkcionisanje i Srbi
izdvajaju iz poreza koji uredno placaju) odvija svake godine?
Polemisati sa nizom konstatacija iz citiranog pisma potpuno je
nepotrebno, jer je tacno navedeno ono cemu smo svi svedoci. Cak i
pojedincima koji se ne mogu pohvaliti osobitom inteligencijom, moralo je
bar na trenutak pozvoniti na uzbunu vec pri samoj najavi akcije
prikupljanja pomoci za „pogorelce„ medju australijskim Srbima. Zato sto
se dobro zna da su potrebe za svakojakom pomoci mnogo tezim
stradalnicima, koji su uz to pripadnici istog, srpskog naroda, cesto
vrlo bliska rodbina, tako velike da je te?ko i zamisliti da bi pored
tolikih davanja moglo ostati nesto i za stanovnike Novog Juznog Velsa! U
poteri za logikom cesto se, medjutim, desava da poteri nedostaje samo
malo da uhvati za rep – samu sebe! I shvati mudrost po kojoj se u
„modernom svetu poluludih jednako tesko snalaze oni potpuno ludi, kao i
oni sasvim pametni„.
Srbija je prepuna izbeglica i sirotinje koja nicim nije zasluzila takvu
sudbinu, tacno je da nedostaju cak i lekovi kojima se sasvim sigurno
mogu spasiti brojni zivoti. Istovremeno, „pogorelci„ ce za svoje
nestale kuce dobiti urednu odstetu, dok ima Srba koji su do Australije
dospeli zato sto im kuca nije nestala u prirodnoj katastrofi, vec
ustaskom divljanju i odstetu ne mogu da naplate sve do ovih dana, pa su
prisiyeni da pokrenu i sudski postupak ne bi li se napokon izborili za
malo pravde. Ako ne Bozje, jer ce ona uslediti zato sto je neizbezna, a
ono sigurno ovozemaljske. Ovo sve ne znaci da zelimo javno da stanemo
iza stava po kome Srbi nisu trebali da se odazovu pozivu na pomoc.
Naprotiv! zivimo u ovoj zemlji, onih nekoliko stotina stanovnika
sidnejskih predgradja koji su ostali bez svojih domova i nasi su
sugradjani. Cinjenica da su se upravo slusaoci programa na srpskom
jeziku SBS-a pokazali izdasnijima od mnogih drugih koji su objektivno
finansijski mocniji, a njihove potrebe za pomaganje svog naroda
neuporedivo manje (ako uopste postoje), radja sumnju da nesto zaista –
cudno mirise.
U svakom slucaju, urednici i spikeri programa na SBS-u namenjenog Srbima
nisu samoinicijativno odlucili da provedu akciju sakupljanja humanitarne
pomoci, vec je to definitivno odluceno u vrhu SBS-a. Da li su u
izvrsavanju naredjenja „odozgo„ mogli mozda da pokazu malo vise
odmerenosti, pitanje je koje nas ponovo vraca na pocetak i pricu o
srpskom uticaju na one koji u SBS-u odlucuju, pa onda i na nacin
razmisljanja i rad zaposlenih u SBS-u. Njihov pragmatizam moze nam se
uciniti neki put egoizmom, ali „kako prostres, tako ce? i lezati„.
HoÊe li posle rezultata koji su postignuti akcijom programa na srpskom
jeziku SBS-a, neko nekoga potapsati po ramenu ili ne, i da li se tako
utvrdjuju temelji „dobro placenog„ zaposlenja, vec je uplivavanje u
luku spekulacija kojima se bave samo „znamo kakvi„. Ne bi
predstav-ljalo nikakvo iznenadjenje da se medju njima nadju neki od onih
koji su uplatili najvise! SBS je zaista mocan medij, a najava javnog
citanja imena darodavaca magnet koji privlaci daleko snaznije od
nebrojenih apela prepunih uzvisenosti i pozivanja na bratsku ljubav i
nacionalnu svest, izazov koji otvara i „dzepove pune zmija„.
Svako zlo i za neko dobro, pa ako nista drugo, mozemo da se podicimo kao
Srbi da saosecamo sa australijskim, najcesce nepoznatim prijateljima.
Nagadjati koliko su oni saosecali sa nasim nevoljama ili pomagali
„sirote siptarske izbeglice„, krajnje je neprilicno. Ne bi trebalo,
medjutim, nikoga iznenaditi ako nekoj od delegacija iz Srbije ili
ovdasnjim australijskim Srbima u situaciji kada zatraze pomoc za srpski
narod, od zvanicnih australijskih predstavnika stigne odgovor u vidu
rezultata akcije SBS-a i pohvalnog zakljucka:„Vi ste toliko bogati da
mozete to i bez nase pomoci!„
Tek toliko da se zna da postoje „pogorelci„, ali i oni – ostali…
