DIPOS svake godine Republičkoj Direkciji za imovinu predlaže plan za obnovu ruiniranih objekata posle odlaska nesavesnih stanara. To je sve što mogu, jer za izgradnju novih nema finansijskih sredstava.
– Malo je para i za obnovu, a svi sa pravom za svoj novac hoće nove i maksimalno uređene zgrade i stanove. Svi bi hteli na Dedinje, iako ni tamo svi stanovi nisu savršeni. Imamo problem što kada započenemo popravke iskrsnu novi problemi, pa u startu imamo još 50 odsto nepredviđenih troškova. Recimo, kada naši majstori odu da promene jednu cev u kupatilu, gotovo uvek se ispostavi da moraju da promene još nekoliko. Inače, imamo stalno zaposlene majstore električare, vodoinstalatere, stolare, molere, stručnjake za hortikulturu koji, po potrebi, izlaze na teren. Kada je pre mesec i po dana bilo minus 10, u egipatskoj rezidenciji pukao je kotao. Odmah smo reagovali i poslali ljude da saniraju kvar – ističe Slobodan Kopanja, direktor DIPOS-a.
On dodaje da stranci često ne mogu da veruju ukakvom stanju su domaće rezidencije.
– Dedinje, inače ima lošu kanalizaciju. Možete zamisliti šta se dešava kada padne kiša, pa sve poplavi. Nije redak slučaj da zbog padavina prestanu da rade i telefoni. E, onda se nama usijaju telefoni. Sa pravom se naši zakupci ljute što, na primer, nikoga ne mogu da pozovu – kaže Kopanja.
Bregin „udar“ na Ameriku
Najnoviji problem za DIPOS je, kako kaže Slobodan Kopanja, proširenje kuće Gorana Bregovića, koja se nalazi na Dedinju i graniči sa američkom školom.
– Bregović je želeo da u svom dvorištu izgradi još jedan objekat. Urbanisti su uradili preparcelizaciju terena, a saglasnost vlasnika, odnosno države, izbegnuta je obaveštavanjem putem oglasne table. Majstori su počeli da grade i tada je srušena ograda na američkoj školi. To je izazvalo pravi skandal, jer su Amerikanci smatrali to upadom na njihovu teritoriju. S obzirom na to da se ugovor potpisuje sa američkom vladom, do skandala je došlo na visokom nivou – objašnjava Kopanja.
Zbog vetra i kiše od početka ove jeseni zakupce DIPOS-a zadesile su još dve nesreće. Pao je tri metara dug zid koji se nalazi pored indijske rezidencije, a ubrzo je pao i zid pored rezidencije Argentine.
Broj objekata u posedu Diplomatsko stambenog preduzeća (DIPOS) varirao je tokom vremena. Stanovi u njegovim vlasništvu nestajali su uz pomoć samo jednog papira kojim bi država obavestila direktora DIPOS-a da najelitniji i najskuplji stan više nije u njihovom vlasništvu. I tako bi stanovi odlazili u ruke uglavnom partijskih funkcionera, prijatelja, rođaka, kumova… Tako je krajem 90-ih godina prošlog veka iz fonda DIPOS-a otišao neverovatan broj stanova (prema procenama oko 200) i to na najelitnijim lokacijama u gradu. Među, njima su i stanovi od 200 kvadrata u strogom centru Beograda:
– Iako u to vreme nisam bio na čelu ove kuće pouzdano znam da su ljudi dolazili sa papirima savezne države u kojima je pisalo da se određeni stan oduzima iz našeg fonda, vraća državi, a zatim dodeljuje pojedincima na otkup. Bilo je i slučajeva da se rešenjem određeni stan dodeli nekom iz republičke uprave, a da je on, zapravo, zaposlen kod saveznih organa. Ista sudbina je zadesila zemljište na Mačkovom kamenu i u Ulici Strahinjića Bana koje je preko noći otišlo u ruke privatnika. Neki od tih sporova i danas su pred sudom. Zahvaljujući politici Direkcije za imovinu, na dalje takve radnje je stavljena tačka – kaže Slobodan Kopanja.
Elitne lokacije
Diplomatsko stambeno preduzeće (DIPOS) osnovano je 1954. godine da bi obezbedilo i održavalo stambeni prostor strancima, koji dolaze u Srbiju i Crnu Goru. Direktor tog preduzeća Slobodan Kopanja kaže da trenutno raspolažu sa oko 400 kuća i nešto više od 200 stanova na najelitnijim lokacijma u Beogradu.
Međutim, kaže da ta ustanova i danas ima probleme sa pojedincima koji imaju dobre kontakte i traže zakonska rešenja kako bi prisvojili državno zemljište.
– U našem fondu je hektar zemlje u diplomatskoj koloniji, kupljen od vlasnika, na kojem bi moglo da se napravi pet rezidencija. Pošto nemamo novca da počnemo gradnju, na tom mestu se pojavljuju neki privatnici, sa advokatima, koji tvrde da zemljište „nije privedeno nameni“! Tako pokušavaju da ga prigrabe! Pokušava se i sa pritiscima, ali mi takve probleme prenosimo na Direkciju, a ona na pravobranilaštvo. Krivo nam je kada ono što je državno odlazi tek-tako, jer u našoj zemlji mehanizam zaštite državne svojine ne funkcioniše baš najbolje – objašnjava Kopanja.
