Od Radovanjskog luga
Do crkve Pokajnice
Stotinak je koraka
Kumoubici
Trebalo je toliko
Da se pokaje
I kroci na nebesa
Istom
Krvavom sekirom
Oborio je hrast
Otesao klis
Ostavljajuci kao na vratu
Zasek na svakoj cepki
I mešajuci nebo i zemlju
Sklopio bogomolju
Bratoubici
Pola veka ne bi dovoljno
Da se pokaje
I omrzne svoj greh
Hrast uvek ka nebu
Okrece listove
Ka zemlji samo onaj
Nad crnim đordem bez glave
Jer Hrast je Rastko
I Badnjak je Hrast
A listovi su rane Hristosove.
