Poklanjanje znanja i pameti

Kada je reč o odlivu mozgova, od Srbije je gora samo
Gvineja Bisao, pokazuje istraživanje američke Agencije za međunarodni
razvoj. Po povratku sa školovanja iz inostranstva, mladi ponovo odlaze
jer ovde ne mogu da nađu adekvatan posao.

Srbija je u samom svetskom vrhu po odlivu mozgova, pokazuju
istraživanja međunarodnih organizacija. Prema poslednjem istraživanju
američke Agencije za međunarodni razvoj, od Srbije je, kad je reč o
odlivu mozgova, gora samo Gvineja Bisao.

Ništa
bolji plasman Srbija nema ni na listi Svetskog ekonomskog foruma –
broj mladih i pametnih ljudi koji odlaze veći je samo u Bosni i
Hercegovini, Kirgiziji i Svazilendu.

Stručnjaci napominju da je
važno da matica održi vezu sa onima koji odlaze, a da se onima koji
ostaju obezbede što bolji uslovi za rad.

Ana Pantelić je
diplomirala i magistrirala međunarodnu politiku u Americi. Po povratku u
Beograd, konkurisala je mnogo puta za posao, međutim, bez uspeha.
Odustala je i od traženja posla u struci. Uskoro, teška srca, kaže,
ponovo napušta Srbiju.

„čovek dođe sa željom da uradi nešto
pozitivno i konkretno, da unese neke novine, da promeni neke stvari.
Nikoga nisam poznavala, nije nikog bilo da me preporuči, to je nešto što
nisam očekivala“, kaže Ana Pantelić i dodaje da je mislila da će njeno
znanje i iskustvo više da se ceni.

Od stipendista Fonda za mlade talente, koji po ugovoru moraju da provedu pet godina u zemlji, posao nađe manje od polovine.

„Imamo
dobru saradnju sa Nacionalnom službom za rad, ali u ovu priču treba da
se uključe i druga ministarstva, resorna, poput Ministarstava za rad,
prosvetu i nauku“, kaže Miloš Radosavljević iz Ministarstva omladine i
sporta.

Neophodna sistemska rešenja

Radosavljević kaže da se partneri traže i u domaćim i u stranim kompanijama.

Iako
pomaka ima, uglavnom je reč o usamljenim slučajevima, jer sistemskog
rešenja i dalje nema, kažu u nevladinom sektoru. Vladina Strategija
naučnog razvoja primenjuje se delimično, jer se čeka donošenje Akcionog
plana.

„Poslednje istraživanje koje smo radili, a još je u toku,
pokazuje da 45 odsto njih razmišlja da živi u inostranstvu“, kaže Tanja
Pavlov iz „Grupe 484“.

U Ministarstvu prosvete i nauke kažu da
tako veliki i složen problem ne mogu da reše sami. Fakulteti su, kažu, i
dalje zatvoreni za prijem novih predavača.

„I da smo bogatija
zemlja ne bismo smeli dozvoliti sebi takav luksuz da veliki broj
naučnika ne učestvuje u doktorskim studijama. Preduzimamo mere, otpor je
veliki, svako čuva svoj monopol, ne postoji svest koliko je to veliki i
važan problem“, kaže Radivoje Mitrović iz Ministarstva prosvete i
nauke.

Na planu povezivanja sa dijasporom, kažu, učinjeno je
dosta. Od januara je pokrenuto više od sedam stotina projekata, u kojima
su učestvovali i naši stručnjaci iz inostranstva.