Majkl – Milan Lukić iz Melburna i njegova supruga Jelica iz Divoša nisu ni sanjali da će se na „Mobi 2001. godine“ sresti, zaljubiti i ljubavnu bajku ubrzo krunisati brakom. Bilo je to 14. oktobra 2001. godine u Divošu, a posle dve nedelje crkveno venčanje je obavio u manastiru Svetog Nikole ispod Soko-grada vladika Lavrentije, episkop šabačko-valjevski.
U ponedeljak, otprilike mesec dana posle dvogodišnjice braka, Milanu stiže najlepši poklon. U bolnici u melburnškom naselju Sanšajn, supruga Jelica je rodila zdravog dečaka, kome su već dali ime đorđ Boban Lukić, kao kompromisno rešenje po imenima dvojice deda.
Milan se sa još nekoliko mladića iz Australije 2001. godine, priključio velikom okupljanju srpske omladine, koja je došla iz dijaspore u otadžbinu da zida i obnavlja srpske manastire. Majkl, iako je rođen u Australiji u Olburiju, živeo je jedno vreme sa roditeljima u Omoljici kod Pančeva, bio je presrećan da ponovo putuje u Srbiju, a otac Dobrivoje se potajno nadao da će se tamo i oženiti. Nadanja roditelja su se i obistinila.
čuva „Vesti“ sa venčanja
Pošto roditelji Majkla nisu mogli da prisustvuju svadbi, bili su više nego presrećni da o njoj pročitaju iz „Vesti“.
– Nisam mogla da verujem kad sam saznala da će biti venčanje. Priču o njima pročitala sam u „Vestima“, a naslov je bio – „Bajka ispisana na Mobi“. Rekla sam da je dobro da još neko misli da je njihova ljubav kao iz bajke, meni je tako delovalo. Bojala sam se da li će sve biti u redu jer je Majkl ovde odrastao, nisam mogla da verujem, a najteže nam je bilo što nismo sa njim na venčanju. „Vesti“ u kojima je izašao tekst još uvek čuvam – ističe ponosna baka Milojka Lukić.
– Slušala sam na radiju u Melburnu kako je naš vladika Nikanor pričao o mobi. Rekla sam mužu da predložimo Majklu, koji voli srpstvo, našu istoriju, da ode na mobu, što je on sa zadovoljstvom prihvatio. Baš u to vreme bio je na godišnjem odmoru i mogao je bez problema da putuje. Samo posle dve nedelje od odlaska, pozvao nas je i rekao da je odlučio da se ženi – sa suzama u očima priča Milanova baka Milojka Lukić.
Otac Dobrivoje silno je želeo da mu se sin oženi u otadžbini, pa je, kad je Milan otišao, pozvao tamošnju familiju da mu nađu devojku.
– Bilo mi je veoma krivo, kao da on sam nije sposoban da nađe sebi devojku. Onda se desilo, da Makl nije ni došao do naše familije, a već je sam našo devojku sa kojom je odlučio da se ženi – kaže majka Milojka.
Milan je u mesto Divoš doputovao sa još 20 „mobaša“, gde su radili na obnavljanju manastira Svetog Nikole na Kuveždinu. Mladi su bili smešteni po kućama Divošana i svakog jutra su se okupljali na trgu odakle su zajedno išli da rade. Tu je Milan prvi put video Jelicu koja je radila kao prodavačica tamo gde su „mobaši“ kupovali sitnice.
Mladi treba da idu u otadžbinu
– Treba još sviše pričati i pisati o Mobi da ta omladina još više odlazi. Moba je i stvorena da se mladi ovako upoznaju. Treba i drugi roditelji da „poguraju“ mlade da odlaze na ove susrete omladine u otadžbini. Da se se još veselih i srećnih trenutaka dogodi ovde i kod drugih roditelja – kaže presrećna baka đorđ Bobana Lukića.
– Porođaj je bio težak, ali sve se to zaboravi kad ugledaš dete – kaže sad ponosna mama, a o svom prvom susretu sa Milanom veli:
– Jednostavno se to dogodilo! LJubav nam je izgleda bila suđena. Došla sam u Australiju 4. jula prošle godine. Još uvek se privikavam, teško je bez roditelja koji su daleko…
Na naše pitanje, kada će se ovog puta troje Lukića uputi u još jednu „mobu“ – posetu tamošnjoj familiji, Jelica kaže:
– Oh, ja bi volela već sutra, možda dogodine.
I Milan se, iako presrećan, polako privikava na ulogu o kojoj je dugo sanjao, da postane otac. Sve vreme našeg razgovora u bolnici iz ruku nije ispuštao sina.
– Privikavam se na novu ulogu. Odlazak na mobu su mi predložili majka i deda. Posle venčanja vratio sam se u Melburn, a kad su bili sređeni svi papiri otišao sam po Jelicu – veli „novopečeni“ tata.
Lukići putem „Vesti“ ovog puta žele da pozdrave Jeličine roditelje Slavicu i đorđa Mijatoviću Divošu, koji su takođe postali baka i deka, ali po prvi put.Saznajemo da su i oni dolazak unuka na svet, za njih, dalekoj Australiji, burno proslavili uz cepanje košulja i veselje, kako to dolikuje običajima u otadžbini.
