Trend jakih secesionističkih pokreta nije zaobišao ni Italiju čiji se sever upinje da pošto-poto pokaže kako je napredan i ne postiže više zbog „trutova“ na jugu koji zemlju vuku unazad. Kao odgovor na takvu tezu, nužno se nameće odvajanje prosperitetnog severa od nazadnog juga zemlje. Ta ideja zove se Padanija, a zastupa je donedavni ministar spoljnih poslova Italije Umberto Bosi, predsednik stranke Liga za sever.
Bosi preti otcepljenjem Padanije, severnog dela Italije, od ostatka zemlje, posebno ako na referendumu o ustavnim promenama one budu potvrđene samo u tom delu Apeninskog poluostrva.
– Ako na severu referendum potvrdi ustavne reforme, onda znači da je Padanija snažna i moći ćemo da zatražimo naša prava u Ujedinjenim nacijama – rekao je Umberto Bosi.
Padanija je jedna od najmlađih separatističkih ideja u Evropi i zapravo je politički projekat Umberta Bosija, desničarskog političara. Svoje desničarsko-levičarsko mladalačko lutanje Bosi je zamenio nacionalizmom tokom svoga uspona devedesetih, kad je počeo i s koketiranjem s koruškim županom Jergom Hajderom. Prvo osniva Legu Lombardu (Lombardijsku ligu) koja uskoro prerasta u stranku Lega Nord (Ligu za sever), u koju se uključuju i drugi severnjački regionalisti poput Lege Veneta. Ambiciozni severnjak Umberto Bosi upravo će s Ligom za sever koalicijski umrežen sa desničarom Silvijem Berluskonijem i postfašistom đanfrankom Finijem vladati Italijom od 2001. do 2006. godine. Bosi i njegove pristalice računaju da u sastav nove suverene evropske države Padanije uđu sadašnje italijanske pokrajine: Pijemont, Aosta, Ligurija, Lombardija, Furlanija-Venecija-Julija, Emilija Romagna, Toskana, Umbrija i Marka.
Rešenje za Južni Tirol
Za pokrajinu Južni Tirol je ipak pronađeno rešenje koje je trajno zaustavilo nasilje i političke tenzije. Autonomna oblast Južni Tirol (Alto Adidže, Bolcano) pripada Italiji od 1918. godine, a u njoj živi uglavnom nemačko stanovništvo. U novembru 1969. godine u Kopenhagenu je potpisan austrijsko-italijanski dogovor o ostvarivanju ustupaka nemačkoj etničkoj manjini. Taj ugovor je nazvan „Paket mera i kalendar operacija“. Upućivanjem note Austriji iz aprila 1992. godine, italijanska vlada je severne komšije obavestila o ispunjenju odredaba pomenutog sporazuma. Austrijanci su dali pozitivan odgovor čime je i konačno je okončan spor dve države oko Južnog Tirola. Ovom regionu su date primarne i sekundarne zakonodavne nadležnosti. Određeni broj državnih poslova je centralizovan i ekskluzivno je pravo italijanske države. Statut autonomije Južnog Tirola-Trentina nemački jezik postavlja u ravnopravan status prema službenom jeziku države – italijanskom.
Na toj teritoriji koja obuhvata 161.285 kvadratnih kilometara živi 32 miliona Italijana. Padanija već ima i svoju zastavu, grb, nacionalnu himnu (Verdijevu „Va’ pensiero“), pa čak i poluvojne jedinice, takozvane zelenokošuljaše, koji mnoge asociraju na fašističke crnokošuljaše. Prema zamisli Lige za sever, parlament bi zasedao u Mantovi, a vlada u Veneciji. Pristalice Padanije, jednog od privredno najrazvijenijih regiona na svetu, žele sami da uživaju u rezultatima svoga rada i da zaustave odliv bogatstva prema manje razvijenim pokrajinama južne Italije. Ipak, pred padanijskim secesionistima brojne su prepreke uključujući i poteškoće s određivanjem južnih granica. Naime, tradicionalno levičarski orijentisane italijanske pokrajine Toskana i Emilija Romagna teško da bi se mogle tek tako povesti za avanturističkim projektom Umberta Bosija.
Glavna politička lozinka Bosijevog pokreta se menja, pa umesto dosadašnje „Padanija odmah“, glasi „Padanija uvek“. Tako su odlučili pripadnici Lige za sever za nezavisnu Padaniju koji su se sastali u Pontidi, na redovnom godišnjem mitingu na mestu gde je 1167. formirana prva Lombardska liga. Ove godine taj se skup lombardijskih separatista odvijao tiše nego inače, što mnogi tumače blagim povlačenjem Bosija u svojim zahtevima. O tome svedoči i promena parole. Padanija je u dva navrata, 1996. i 1997. godine, proglašavala nezavisnost, ali su ti događaji u Italiji uglavnom doživljavani kao cirkus, bez nekog ozbiljnijeg učinka ili posledice.
