Imala je 14 godina kada je obukla na sebe najbolje što je, kao jedno od šestoro dece gradskog čistača cipela, uopšte mogla da poseduje i detinjski hrabro ušla na vrata tada svemoćne institucije koja se zvala – radio. Pogledala je uvis u prvu osobu koju je zatekla na ulazu i rekla joj: „Ja hoću da pevam“.
Nisu je izbacili napolje kao neozbiljno derište. Naprotiv, imala je sreću da nije zaustavio nikakav brkati i natmureni portir kakvi su uobičajeno stajali na vratima takvih ustanova i služili da zaustave svakog nepozvanog. Mlada žena kojoj se devojčica obratila, a da nije ni znala o kome se radi, radila je u muzičkom programu Skopskog radija i bila zadužena za pevače-amatere, talente za tada čuvena takmičenja „Mikrofon je vaš“. Shvatila je ozbiljno zahtev svoje male posetiteljke i uvela je u studio. Spustili su mikrofon na njenu visinu i iz režije joj rekli da slobodno počne kad se upali zeleno svetlo na studijskoj „flaši“. I dete je punog srca zapevalo.
Tog časa, pre tačno 50 godina, rođena je do danas neugasla zvezda Esme Redžepove.
O tome nam ove nedelje u Sidneju priča Mirjana Vasiljević, koja je danas, pored Esme, verovatno jedini učesnik tog događaja od pre pola veka. Gospođa Vasiljević je, naime, ona ista osoba koja je, kao urednik u muzičkom programu Radio-Skoplja 1957. godine uvela čuvenu pevačicu u ovo zdanje i time joj, praktično, prva otvorila vrata svetske slave.
Učila muziku sa Ciganima
Prema „Vikipediji“, Esma Redžepova rođena je 8. avgusta 1943. godine u poznatom romskom naselju Šuto Orizari u Skoplju. Majka joj je bila muslimanka poreklom iz Turske, a otac Srbin rođen u Tirani. Otac joj je radio kao nosač, pevač, bubnjar, cirkuski rvač i čistač cipela. Roditelji su uspeli da im svih šestoro dece završi osnovnu školu. Od devete godine, Esma je učila muziku sa lokalnim Ciganima.
Srpska Ima Sumak
Ova krepka žena, inače udovica nekadašnjeg ambasadora bivše Jugoslavije, već duže živi u Sidneju, a Esminu turneju po Australiji iskoristila je da dođe i da joj čestita na izvanrednom jubileju kome je ona svedok.
– Došla je u skromnoj haljinici i cipelama izlizanih potpetica – kaže Mirjana. – Dali smo joj da peva. Kad je ona pustila glas, i krenula, bez ikakvih kompleksa, kao da je godinama za mikrofonom, zanemela sam. I danas mi se koža ježi kad se setim tog momenta.
U to vreme, veli naša sagovornica, svetska javnost počela je da se oduševljava peruanskom pevačicom Imom Sumak.
– Ta žena je bila čudo. Duple glasove je hvatala, pa su neki u njenoj domovini verovali da u njenom grlu živi nekakav nečastivi duh, pa da zato ona može što niko ne može. Pretili su joj je čak da joj treba prerezati grlo, a slučajno je spasao jedan francuski kompozitor. E, ta mala Esma za mene je bila naša Ima Sumak. Rekla sam joj: „Dobro, možeš na takmičenje. Ali treba da nađeš nešto prikladnije da obučeš“. Rekla je: ‘Oću, ‘oću“ i otišla, isto onako samouvereno kao što je i stigla.
Ogrlica sa posvetom
Esmi su krenule suze na oči kad joj je Mirjana Vasiljević, uz 50-godišnjicu, poklonila ogrlicu sa ispisanom posvetom u kojoj joj želi da „divno peva još 50 godina“.
– Verujem, nadam se, obavljam pripreme, da iduće godine u Skoplju otvorim Muzej Esma i Stevo Teodosievski. To će biti mesto mojih i Stevinih uspomena, a na 1.500 kvadratnih metara koje sam poklonila gradu i Makedoniji. Tu će svako da nađe poklon koji nam je dao za sve ovo vreme dok smo putovali po svetu. Ako dođeš, mila, opet nekad u Skoplje, naći ćeš ovu ogrlicu u našem muzeju – kazala je Esma Mirjani Vasiljević.
Takmičenje je održavano u skopskom Domu armije, velelepnom zdanju u mramoru. To je bio događaj tog vremena koji je prenosio uživo makedonski radio, a zatim i druge stanice.
– Došla je u prelepoj, zelenoj haljini, sa zlatnim pojasom. Namerno sam je ostavila da nastupi zadnja. Kad je izašla, duge crne kose, kad je zapevala, publika je stala na noge. LJudi su aplaudirali, izbezumljeni od oduševljenja. Jedan muzičar koji je bio sa Cunetom Gojkovićem, poneo je na rukama. Naravno, osvojila je prvo mesto.
Tada je Esma imala i svoj prvi intervju za novine, kaže gospođa Vasiljević.
– Novinar je pitao: „A šta ćeš da uradiš sa ovom nagradom koju si dobila?“. Radilo se o 9.000 dinara, što nisu bile baš male pare u to vreme. „Prvo ću,“ rekla je, „kupiti teglu slatkog. Pa onda idem u kino od dva do četiri, od četiri do šest i od šest do osam“.
Pevala i pred Titom
Mirjana Vasiljević iznosi i još jednu epizodu iz života pevačice koja nikada nije imala tremu.
– Ona je bila sušta sigurnost na pozornici. Bilo ono vreme kad se Tito razveo od Jovanke. Niko nije smeo da pomene njeno ime, a Esma je imala pred njim koncert sa drugim pevačima i strogo se kontrolisalo šta će ko da peva, da se neko ne izlane. A znate šta je Esma zapevala: „Jovano, Jovanke“. Svi su se prepali šta će se dogoditi. A Tito joj je aplaudirao.
– Sećate se toga – pitamo Esmu.
– O da, sećam se – odgovara nam primadona.
Prodavala nakit da preživi
– Sve što je dotle o pesmi saznala, naučila je od oca – veli Mirjana. – Živeli su siromašno, otac je bio invalid koji je preživeo nemačko streljanje i izdržavao je porodicu čišćenjem cipela na Dušanovom mostu u Skoplju.
Na tom mestu, u Domu armije, završava se, kaže nam ona, njena kratka uloga u životu Esme Redžepove.
– Nikad se više, sve do sada, nismo videle.
Brigu o Esmi zatim će preuzeti čuveni Stevo Teodosievski koji će zbog Esme dobiti i otkaz na Radio-Skoplju.
– Steva je bio genije koji je svirao u narodnom orkestru Radija. Naravno da je odmah osetio Esmin talenat i uzeo je pod svoje tutorstvo. Na Radiju su bili veoma ljuti na njega i nisu mogli da mu to oproste, pa su mu dali otkaz.
Takav razvoj događaja, međutim, čini se da je pomogao i jednom i drugom da stignu do neslućenih visina.
Deca najveće bogatstvo
Stevo Teodosievski i danas je, posle svoje smrti, najveća ličnost, u uspomenama i u rečima, talentovane devojčice iz Skoplja. NJihovo najveće bogatstvo, uz muziku i pesmu koju su stvarali, svakako je njihovo 47 dece. To su dečaci koje je Stevo nalazio po ciganskim malama, dovodio u orkestar, učio muzici i davao im tako hleb u ruke.
– I u Australiju sam došla sa pet svojih sinova, od ukupno 47 koliko smo ih Steva i ja čuvali i usvojili tokom 40 godina koliko smo proveli zajedno, od čega 30 u braku – kaže nam Esma dok se priprema za koncert u Liverpulu.
Veoma je, veli, obradovao susret sa Mirjanom Vasiljević.
– Ona je muzikolog i sa Stevom je dugo godina provela na Radio-Skoplju, dosta dobro ga poznaje i obradovalo me kad smo se srele posle, eto, 50 godina. Ali, i rastužilo me.
– Blagodareći Stevi, ona je uspela da stekne svetsku popularnost. U januaru ove godine, proglasili su je jednom od deset primadona sveta – veli Vasiljevićeva.
Jedan od deset svetskih pevačica popularne muzike bila je, međutim, jedno vreme zabranjena ze emitovanje na Radio-Skoplju.
– Jeste, to je bilo uporedo s otkazom Teodosievskom. Naravno, nije moglo dugo da traje. Kad je Stevo, ubrzo, pokazao rezultat, i šta je on sve stvorio od nje, onda se i Radio pomirio s njima.
Na pitanje šta sada radi, Esma kaže:
– Pa, gostujem, zajedno sa mojom decom. Na putovanjima i viđam svoju decu koja su svuda po svetu, u Americi, Evropi.. naravno Makedoniji.
Da li je imala lep život, uprkos i teškim trenucima (za vreme rata na Balkanu prodavala je nakit da se porodica prehrani).
– Jesam. Imala sam. Kad biste me pitali, da se ponovo rodim, šta bih radila, rekla bih, kao i onda Mirjani: „Hoću da pevam“ – veli Esma Redžepova – Teodosievska.
