Vise malih partija „merka“ prazan prostor levo od centra, ali vecina taktizira sa donosenjem bilo kakve odluke da iz „praznog“ ne bi zavrsili u ambisu.
PRICA o „trecem putu“, pozeljnoj alternativi strujama koje predstavljaju Vojislav Kostunica i Zoran Djindjic, postaje sve aktuelnija. Naime, treci blok u okviru DOS-a bi, po recima Miodraga Isakova, lidera Reformista Vojvodine, imao ulogu da smiruje strasti u koaliciji dok postoji potreba za njenim postojanjem – to jest do donosenja novog Ustava i odrzavanja novih izbora.
– Mislim da je prostor veliki i da se radi o procesu koji zahteva vreme, kaze za „Nezavisnu Svetlost“ Branko Pavlovic, poslanik SDP-a u republickom parlamentu. I nisam siguran da ce to raslojavanje DOS-a ici samo ka trecem bloku. Verujem da ce se tu pojaviti veci broj opcija, da ce jedna, sto se sada najavljuje, probati da ide kao treci blok, a da ce GSS i G17 plus, takodje, samostalno da nastupe. Situacija je sada sledeca: DSS se potpuno stabilizovao, a ovo sto je bilo oko Djindjica raslojava se i smatram da ce taj deo ici u tri, mozda, cetiri kolone.
Nada Kolundzija, potpredsednik DA, smatra da je proces prekomponovanja politicke scene u Srbiji prirodna stvar i da je veoma bitno da najznacajnije politicke opcije izrastu iz onoga sto su bile demokratske snage – koje su izvrsile promenu vlasti 2000. godine. Prostor levo od centra ostao je prazan, posto se SPS, u izvesnoj meri, raspao. U DOS-u, po recima Nade Kolundzije, postoje partije socijaldemokratske orijentacije – stranke koje prirodno popunjavaju taj politicki prostor i sasvim je prirodno da se to objedini, osnazi – da predstavlja ozbiljniji politicki faktor.
– DSS popunjava prostor desno od centra, DS i jos neke stranke su na centru, a Demokratska alternativa i neke druge stranke, koje su programski socijaldemokratske, mogle bi da naprave blok koji bi bio dovoljno jak da popuni prostor levo od centra. Taj proces, naravno, ide onoliko sporo koliko ima problema oko pokusaja da svako opstane na politickoj sceni i nerazumevanja oko nuznosti ukrupnjavanja politicke scene, kaze Nada Kolundzija.
Ognjen Pribicevic, politicki analiticar, tvrdi da male stranke jos uvek kalkulisu, mada su prinudjene da se opredeljuju za nekoga za koga misle da ce pobediti. S druge strane, levi blok, koji moze da postane treci, jos uvek nije dovoljno jasno postavljen – ni sto se tice stranaka, ni sto se tice prostora i ideja.
– Sve je ostalo u najavama zbog toga sto, zapravo, jos nije zakazana izborna utakmica, kaze Milan Milosevic, novinar „Vremena“. Sudeci po kompromisnim predlozima, koji su se culi s Kostunicine pa i s Labusove strane, manje s Djindjiceve, u igri je predlog za neki interregnum tokom koga bi se, eventualno, pokusalo da se donese Ustav. I zbog toga ima vremena za neku vrstu prestrojavanja. Nije verovatno da ce se pojaviti samo tri, vec mozda i cetiri grupe iz DOS-a. Drugi razlog je sto grupa koja se formira od DC-a i DA pretenduje da popuni jedan veliki vakuum za koji neki kazu da je kljucni za buduci razvoj politickih odnosa u Srbiji – a tu bi trebalo da se nadje socijaldemokratska opcija.
Otvorene opcije
Ukoliko partije okupljene u novom bloku budu brojnije, utoliko ce, verovatno, biti i respektabilnije u redovima DSS i DS. Neki cak tvrde da bez njihove podrske niko nece moci samostalno da formira vladu. – Sve su kombinacije otvorene, tvrdi Branko Pavlovic. Moze lako da se dogodi Djindjicevoj grupaciji i onima koji ostanu oko njega da on postane nepotreban za formiranje vlade. To je, u stvari, pravac kojim ce se ici – narocito kada se, pored ovih koji hoce da budu levi centar, izdvoji jos i grupacija G17 i GSS. Ukoliko se jos napravi izborni zakon koji omogucava manjinama da nastupaju samostalno, da ne moraju da idu u koalicije, a to je prilicno verovatno, onda se vrlo lako moze dogoditi da Djindjic postane nepotreban posle narednih izbora. I to je sustina odlaganja cele ove price.
Nada Kolundzija veruje da ce se saznanje o potrebi formiranja treceg bloka, ukoliko ga sada nema pojaviti i kod onih koji za sada misle da su jedini, najveci… Onog trenutka kada se pocne realno razmisljati o politickoj stvarnosti u Srbiji, treci blok ce biti neophodnost – nesto na sta i oni onda mogu racunati.
– Verujem da su sve opcije jos uvek otvorene, kaze Ognjen Pribicevic. Od toga da se manje stranke priklone vecim, do mogucnosti da se napravi treci blok. Pitanje je koje ce stranke uci i zato mislim da je sve otvoreno. I dalje: smatram da je krajnje otvoreno pitanje koliko taj treci blok moze da dobije procenata na nekim buducim izborima. Inace, jedino levi blok ima ozbiljan politicki prostor na kome bi moglo da zaigra, ali jos uvek ne vidim da su oni blizu da formiraju nekakvu ozbiljniju alternativu.
Po recima Milana Milosevica, gotovo svi akteri vide da nece biti cistog pobednika i da postoje dve varijante: ili da bude velika koalicija ciju ce okosnicu ciniti DS i DSS, ili, po nemackom modelu: jedan plus jedan – ili, pak, jedan krupan i jedan ili dva manja igraca. Ali, sigurno je da na sceni ne moze ostati 18 igraca. Kad se tu dodaju SPS i SPO, koji su van igre, i radikali, na politickoj pozornici imamo preko 20 aktera – sto je neodrzivo.
Jedna od teskoca pri formiranju novog bloka vidi se u sujeti pojedinih lidera koji su optereceni time da li se prikljucuju nekome ili su oni jezgro oko kojeg se nesto formira. Nismo li se vec dosta nagledali lidera?!
– Naravno da smo se nagledali, kaze Nada Kolundzija. Ali, ovo je Srbija. Osim toga, sadasnji lideri opstaju i zbog same cinjenice da gradjani, na neki nacin, stranke identifikuju s njima. Dakle, to je nesto s cim cemo jos dugo imati problema – nesto sto ce se resavati promenom svesti. U smislu da gradjani razmisljaju o tome sta im ko nudi i sta je ko do sada uradio, a ne da li postoji nekakav lider – koga volimo ili ne.
– Verujem da se u ovom slucaju ne radi o sujetama lidera, tvrdi Branko Pavlovic. Naravno, ne kazem da sujete nema, ali nije to. Mislim na sve komplikovanije prestruktuiranje. To sad ne moze da bude prosto sabiranje i presipanje iz supljeg u prazno. Tacnije, moraju se praviti koalicije koje su programski logicne. I to je problem. Znaci, ova vrsta raslojavanja zahteva vise vremena, pa mislim da ovog puta nije u prvom planu pitanje sujete politicara.
Milan Milosevic primecuje da partije funkcionisu kao vojske, da nisu demokratske institucije… One su – oligarhije i funkcionisu pomocu raspodele moci. E, sad, prostor za demokratiju je u mogucnosti ljudi da se grupisu, da podrze ili ne podrze te partije, da se uclanjavaju ili isclanjavaju iz njih. Tu mi, zapravo, tvrdi Milosevic, jos nemamo partije. To nije konstituisana scena i otuda sve izgleda kao da su licne slabosti.
Izvlacenje od Djindjica
Partije koje pretenduju da popune prazninu izmedju DSS i DS vezane su za jednu od njih i pazljivo merkaju situaciju. Kolike su sanse da se izvuku ispod njihovih skuta?
– Ne vidim da je bilo ko tu vezan za DSS i ne mislim da ce bilo ko ici u koaliciju sa DSS, kaze Branko Pavlovic. Sve te partije se, u stvari, izvlace ispod Djindjicevog patronata. Konkretnije, videcemo koliko je koja vezana za njega i koliko ce biti u stanju da se izvuce.
Nada Kolundzija smatra da je sada bitnije pitanje politicke snage i ubedljivosti – politicke doslednosti. U Demokratskoj alternativi misle da postoji taj prostor. Da li su sve stranke dovoljno spremne da u jednom trenutku eventualno prezive neki udar, neki napad – to je sad pitanje samih ljudi u njima. DA to, tvrdi Kolundzija, ne gleda uskostranacki. Za Srbiju je bitno da kljucni politicki igraci budu oni koji su izasli iz demokratskih snaga objedinjenih 2000. godine.
– Male su sanse za tako nesto, jer ne postoji politicki prostor, tvrdi Ognjen Pribicevic. Jedini prostor, koji je sire otvoren u ovom trenutku, jeste taj levi prostor. Ali, za sada, koliko mi se cini, neke od ovih, uslovno receno, jacih manjih stranaka, jos uvek nisu spremne cvrsce da zakorace na taj prostor – tako da sve to ostaje da visi u vazduhu.
Milan Milosevic kaze da grupa partija koja se izdvojila od Djindjica i podrzala DSS pretenduje na socijaldemokratsku poziciju, a isto to cini i novoformirana SDP (SD, SDU), koja podrzava reforme, podrzava vladu, a gundja na njen liberalni koncept.
– Obe velike partije, i DS i DSS, pocele su da daju znake da zastupaju neku vrstu socijalne korekcije, primecuje Milan Milosevic. DSS sada govori o dijalogu sa sindikalcima. Ona je stranka desnog centra, a uzima taj paket. DS je pre toga sve pokusavala da se legitimise kao socijaldemokratska, mozda i da udje u neke medjunarodne asocijacije, tako da tu ima mesanja ideologije. Ono je, naravno, vezano za pridobijanje razlicitih grupa biraca. Ali, pre ili kasnije, to mora da vodi ozbiljnijem profilisanju partija. Znaci, mora se rascistiti sta je stvarno desni centar, sta levi, sta je ekstremna desnica, sta ultra levica.
„Treci blok“ samostalno bi nastupio vec na sledecim izborima, zbog cega mora da zauzme dobru startnu poziciju.
Analiticari koji se bave i socijalnom problematikom tvrde da je u zemljama u tranziciji bolje kada se na vlasti smenjuju neoliberalne i socijaldemokratske struje. Jedni teze da povecaju efikasnost, a drugi da se uspostavi socijalna ravnoteza – da reforme budu socijalno odrzive i da ne propadaju u pobunama.
