Sećanje na ovog izuzetnog poljskog naučnika, imunologa, bakteriologa i mikrobiologa i na njegov neprocenjiv doprinos srpskom narodu i vojsci u najtežim danima rata, na tribini u PTT Muzeju u Beogradu, oživeo je doktor Zoran Vacić.
U ovom Muzeju kontinuirano se obeležavaju znameniti događaji i značajni datumi iz prošlosti i slavne ličnosti čija su dela i vrline putokazi i našoj sadašnjosti.
Doktor Hiršfeld rođen je u Varšavi 1884. godine u jevrejskoj porodici. Studije medicine završio je u Berlinu 1909. godine, a u Hajdelbergu započeo ispitivanje krvnih grupa i uveo moderni način njihovog označavanja (A, B, O).
Potom je karijeru nastavio na Ciriškom univerzitetu, gde je redio u laboratoriji, držao predavanja, pisao i objavljivao naučne radove.
Prvi svetski rat zatekao ga je na mestu docenta na Ciriškom univerzitetu. Kada je doktor Hiršferd saznao za potresne izveštaje o razmerama epidemije tifusa u Srbiji, o „valjevskoj dolini smrti“ gde se posle Kolubarske i Bitke na Drini našlo 50 hiljada ranjenih i bolesnih, odlučio je da ponudi pomoć Srbiji. Stotine ih je dnevno umiralo, a sahrane su vršene i danju i noću.
Iz ciriškog komfora, univerzitetski profesor doktor Ludvik Hiršfeld, uputio se u epicentar epidemije, u Valjevo. Ciriške kolege govorile su mu tada „ako si hteo da izvršiš samoubistvo, nisi morao otputovati tako daleko“.
Do tada, u svetu već poznat kao „otac nomenklature krvnih grupa“, sve što je znao i umeo doktor Hiršfeld primenjivao je u suzbijanju pegavog tifusa i dao bezgraničan doprinos spasu srpske vojske i naroda, u vreme kada je na 1220 vojnika dolazio samo po jedan lekar. U Valjevu mu se pridružila i njegova supruga dr Hana.
Uz srpski narod, doktor Hiršfeld ostao je i tokom albanskog stradanja. Radeći kao bakteriolog u srpskoj vojsci 1916. godine, doktor Hiršfeld izolovao je iz krvi jednog vojnika, do sada nepoznati soj paratifusa. Ta nova, tek pronađena bakterija i danas se po njemu zove Salmonella Hirszfeldi.
Već na proleće, sledeće 1917, doktor Hiršfeld je u svojoj laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa „A“, „B“ i „C“ i kolere. Njome je vakcinisano više od 110 hiljada boraca. Među prvima je tu vakcinu primio i vojvoda Živojin Mišić i zahvaljujući njoj, srpska vojska se, bez trbušnog tifusa i kolere, vratila u otadžbinu.
Za tu zaslugu, doktor Hiršfeld odlikovan je Ordenom Svetoga Save trećeg reda.
U maju 1917. godine otvorena je u Solunu „Srpska bolnica prestolonaslednika Aleksandra“ u kojoj je jedna manja zgrada dodeljena Srpskoj centralnoj laboratoriji. U njoj je, u prvoj polovini 1918. godine, doktor Hiršfeld držao kurseve za srpske lekare i medicinare, kako bi se u armijama otvorile bakteriološke laboratorije.
Zahvaljujući njegovom naučnom radu, srpska vojska bila jedna od prvih koja je primenjivala transfuziju krvi u širim razmerama. Posle proboja solunskog fronta, doktor Hiršfeld postavljen je za šefa bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu i na tom mestu je ostao do jeseni 1919, kada je napustio Srbiju.
Odlikovan je i Ordenom Belog orla za zasluge u radu Srpskog vojnog saniteta.
Doktor Hiršfild je i njiževni junak u Vremenu smrti Dobrice Ćosića, u zapletu romana posvećenog Valjevskoj bolnici.
„Lekarima se povratio moral, a na samopouzdanje, osobito potsticajno deluje Poljak doktor Hiršfeld sa svojom laboratorijom, kulturom i znanjem; na njegova svakodnevna stručna predavanja ide se kao na molitvu i vraća sa ozarenjem i verom, ipak, Srbija nije sama u svojoj nesreći; postoje na svetu ljudi spremni da se žrtvuju za njen spas i opstanak“.
Institut za imunologiju Poljske akademije nauka, koji je doktor Hiršfeld osnovao 1952. godine u Vroclavu, nosi danas njegovo ime.
Đaci 13. beogradske gimnazije, koji održavaju prijateljske veze sa jednom školom iz Vroclava, prilikom posete Poljskoj, redovno polože venac na grob Hiršfeldovih.
