VOJISLAV Vukčević ponovo je zadužen za brigu o Srbima izvan Srbije. Prvi put je taj posao radio samo tri meseca, u prelaznoj vladi koja je prethodila đinđićevom kabinetu. Pravdajući to smanjenjem troškova administracije, pokojni premijer je ugasio pomenuti resor, koji je baš tada beležio deset godina postojanja. Tri godine posle, dijaspora može ponovo da računa na veze sa maticom preko ovlašćenog državnog organa, a ministar će, kako kaže, nastaviti tamo gde je stao.
Ministar Vukčević, advokat i generalni sekretar SPO, neće se useljavati u zgradu Vlade Srbije, niti u prostorije gde su smeštena ostala ministarstva. Pre svega zato da posetioci ne bi bili izloženi strogoj proceduri pri ulasku. Ministarstvo je trenutno smešteno u maloj, iznajmljenoj kancelariji, opremljenoj trenutno samo telefonima i jednim kompjuterom, čak i bez čiviluka.
O kolikom broju Srba u rasejanju je reč? Da li bi ostvarivanje njihovih prava, pre svih prava glasa, značajnije uticalo na politički život Srbije?
– Broj Srba u dijaspori je od oko 3,5 do 4 miliona. To znači da je 40 odsto srpske populacije izuzeto iz odlučivanja o sudbini zemlje. Dakle, postavlja se pitanje da li tih 40 odsto treba da ima jedno ministarstvo, a onih 60 odsto imaju 16.
Ipak, toliki broj glasača potpuno bi izmenio izbornu volju građana Srbije koji žive ovde. Zato se i postavlja pitanje ima li pravo neko ko ne oseća efekte jedne vlasti, da učestvuje u njenom izboru…
– To je cena demokratije. Slažem se da nijedna vlast u Srbiji ne može njima, tamo gde žive, ni da naškodi, niti da koristi. Postavlja se i pitanje: mogu li ti na koje vlast ne može da utiče, uticati na vlast. Dileme, svakako, postoje. Jedino vreme i iskustvo koje je pred nama može da pokaže stvarne efekte odluke uključivanja dijaspore u politički život ove zemlje.
Imate li saznanja koliko je procentualno ljudi iz dijaspore uopšte zainteresovano da ostvari neke veze sa Srbijom?
– To je nemoguće reći. Ali, ako im ne damo ono što traže, svakako će ih biti manje nego ako im pomognemo da ostvare svoja prava.
Koji su glavni zahtevi i prava koja traži dijaspora?
– Pre svega, i kao uslov svega, traži se pravo na državljanstvo. Bez toga ne mogu ništa. A da bi svi koji žele i imaju prava da dobiju državljanstvo to i ostvarili, potrebno je pojednostaviti proceduru prijema i izmeniti postojeće propise od kojih su neki neostvarivi. Posle toga, moći će da ostvare drugi zahtev – biračko pravo. Radićemo i na stvaranju uslova da se glasa putem pošte, jer uslov dolaska u zemlju ili odlaska do ambasade u zemlji u kojoj žive, za mnoge je nepovoljan.
A šta su spremni da ponude? Imate li saznanja da bi neke veće investicije mogle da krenu upravo iz dijaspore, iako to do sada nije bio slučaj?
– Da bi Srbi iz dijaspore stekli poverenje i počeli da ulažu u Srbiju, potrebno je, pre svega, da se izvrši denacionalizacija. Zatim, da se pravno zaštiti vlasništvo. Tek tada se od njih može očekivati da urade nešto za Srbiju. A tražiti od njih da ulažu u ovu zemlju samo zato jer su Srbi, ili zato što su im preci bili Srbi, možda se i moglo neko vreme, ali to vreme je prošlo.
Znači, bez obzira na ostvarena prava, naši sunarodnici neće imati nikakvu obavezu prema državi? Nema garancije da će ulagati u njenu privredu?
– Logično je očekivati da, ako im se omoguće uslovi, hoće. Iz dva razloga. Prvo, jer je tržište zemalja u kojima žive već izdeljeno, nema uslova za brzo i lako bogaćenje. Tamo su procenti uvećanja kapitala izuzetno mali. Naša zemlja, kao i sve zemlje u tranziciji, predstavlja jedan novi prostor, atraktivan za ulaganje kapitala. To naši iseljenici znaju, i to je za njih dobar razlog da ulažu. Drugi je, naravno, emotivni razlog, jer ovo je zemlja njihovih predaka.
VEZE SA DIJASPOROM
KAKO ćete, tehnički, ostvarivati veze sa dijasporom? Pojedinačno, ili preko tamošnjih udruženja?
– Naše moguđnosti su ograničene, tako da ne možemo udovoljavati pojedinačnim zahtevima. Naš zadatak je stvaranje uslova, kroz promene i dopune pravnog sistema, da ti ljudi dođu u Srbiju. Ne možemo nikoga nasilno da usrećimo, možemo samo da omogućimo svima da sami traže svoju sreću.
