Polovina Srba ne zna kako izgleda srpska zastava!

Osam od deset ljudi ne zna kada su bili Balkanski ratovi, za 45 odsto ljudi Dubrovnik je bio u sastavu srpske države, a Crna Gora je prvi put stekla državnost u ovom veku, rezultati su istraživanja Novosti iz prošlosti“

Skoro polovina građana Srbije ne zna redosled boja na državnoj zastavi, četiri od deset misli da je Crna Gora državnost stekla u ovom veku, a 58 odsto smatra da Srbi oduvek žive na Balkanu! Svega dva odsto zna da navede ime jednog prosvetitelja, 96 odsto ne zna od kada Srpska pravoslavna crkva nosi taj naziv, a da je reis-ul-ulema vrhovni poglavar muslimana poznato je za sedam odsto ispitanih građana.

Ovo je deo rezultata istraživanja Novosti iz prošlosti. Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije“, koje je pod kapom Beogradskog centra za ljudska prava izvela grupa istoričarki – Dubravka Stojanović, Radina Vučetić, Sanja Petrović-Todosijević, Olga Manojlović-Pintar i Radmila Radić, dok je anketiranje više od 1.000 građana sa 88 pitanja izveo Stratedžik marketing“. U istraživanju, čiji je jedan od ciljeva bio da se vidi koliko građani znaju istoriju, bilo je ukupno 41 odsto tačnih odgovora.

– Glavni zaključak je bio da građani imaju ono što je naša koleginica Sanja Petrović-Todosijević nazvala angažovano neznanje“ – kaže Dubravka Stojanović. – Naša pitanja bila su napravljena tako da bi svako sa osnovnom školom morao tačno na njih da odgovori. Ali odgovori koje su građani davali su pokazali da današnje političke potrebe i procene građana utiču na to da oni zaborave ono što su sigurno znali i da prekomponuju“ prošlost. Na primer: bilo je pitanje ko su bili saveznici Srbije na Solunskom frontu. Većina građana nije zaokružila Francusku i Englesku, jer danas vlada neki animozitet prema tim državama, već su na taj front ubacili“ Ruse i Grke, naše današnje saveznike, kojih u tim bitkama nije bilo. To znači veliku podložnost manipulacijama, a to je opasno za svako društvo.

Ona kaže da je su bili iznenađeni time što je 72 odsto njih odgovorilo da istoriju ne znaju i da ih ne zanima“.

– To je za nas bio priličan šok, jer ovde važi da svi znaju istoriju – kaže Dubravka Stojanović.

– Naš drugi cilj je bio da vidimo kakve predstave o prošlosti vladaju među našim građanima, šta oni misle o sopstvenom narodu i o susednim narodima; šta o velikim silama, šta o prekretnim istorijskim događajima i ličnostima. Ukratko, da procenimo stanje nacionalne i istorijske svesti. Mi smo hteli da procenimo na osnovu kojih pretpostavki građani Srbije procenjuju prošlost i savremenost.

Pa kad su promenili zastavu“

– Boje su plava, bela, crvena. Nije? Pa kad su je promenili? – glasio je jedan od odgovora.

Tesla značajniji od Hrista

U analizi istraživanja Dubravka Stojanović napisala je da u Srbiji postoji specifično etnocentrično viđenje sveta“. Jedan od dokaza za to je, kako navodi, i to što su ispitanici za najznačajniju ličnost sveta izabrali ličnost iz nacionalne istorije – Nikolu Teslu (21%). Druga ličnost u istoriji je Josip Broz Tito (10%), treći Adolf Hitler (!) sa osam odsto glasova, dok je Isus Hrist na četvrtom mestu sa pet odsto glasova. Od 95 ličnosti koje su pobrojane na listi najznačajnijih ličnosti u istoriji sveta, 11 je iz srpske istorije, a među njima su i Ratko Mladić, Zoran đinđić i Boris Tadić.

Ona navodi da niz odgovora posvećenih teritorijalnim pitanjima otrkiva da postoji jaka svest o sopstvenoj veličini i o tome da, istorijski, Srbiji pripadaju teritorije koje se nalaze i zvan njenih današnjih granica“. Većina ispitanika (55%) misli da je Niš bio u sastavu Srbije kneza Miloša, čak 63% građana veruje da su Solun i Beograd bili u sastavu carstva cara Dušana, a kad je Dubrovnik u pitanju, 45% ispitanika veruje da je taj grad tokom istorije bio u sastavu srpske države.

– Odgovori koje su građani davali potvrdili su snagu stereotipa o tome da smo mi na Balkanu najstariji narod, da nam je pripadala najveća teritorija, da smo samo mi državotvorni. Ta nacionalna pretencioznost, bez ikakvog znanja o drugima, veliki je problem i to je nešto što često utiče na našu dnevnu, naročito spoljnu politiku. To se ogleda u našoj aroganciji i prema susedima i prema velikim silama, koja se na kraju po nas loše završi. Mi smo sad pokazale da deo te arogancije proizlazi iz mitomanskog tumačenja sopstvene istorije i to je nešto na čemu bi Ministarstvo prosvete trebalo dodatno da radi – kaže Dubravka Stojanović.

Nema mesta za loše vesti

– Zaključile smo da građani ne žele da znaju za te događaje i da se radi o psihološkom mehanizmu kojim se brišu neprijatne istine“.To je druga strana tog mitomanskog načina mišljenja o svetloj istoriji“ u kojoj nema mesta za loše vesti“ – kaže Dubravka Stojanović.

četnici – saradnici okupatora

Pitanja u upitniku grupisana su u sedam celina. U proseku je najviše tačnih odgovora bilo na pitanja koja se odnose na komunizam (60 odsto), a najmanje znanja građani su pokazali o ratovima koji su se vodili devedesetih godina, gde je bila svega petina tačnih odgovora. Na pitanja iz korpusa pitanja Srbi i drugi bilo je 28 odsto tačnih odgovora, religije 35 odsto, fašizma 43 odsto, o Srbiji je bilo 44 odsto tačnih odgovora, 48 odsto tačnih odgovora dato je na pitanja iz opšte istorije, dok je na pitanja koja se tiču identiteta dato 51 odsto tačnih.

U korpusu pitanja koje se odnose na Drugi svetski rat, čak 33 odsto na pitanje ko su saradnici okupatora odgovorilo je da su to četnici (pet odsto je odgovorilo da je to Draža Mihailović), a odgovor nije znalo 35 odsto ispitanih. A da je Beograd oslobođen 20. oktobra 1944. godine znalo je samo 28 odsto anketiranih!

NAJZANIMLJIVIJI REZULTATI ISTRAŽIVANJA

U procentima, tačni odgovori su štiklirani