U pomen Milici Rakić i svim nastradalima u NATO bombardovanju Jugoslavije 1999. godine, u sali crkve Sveti Sava na Riveru u Torontu, održano je poetsko-muzičko veče pod nazivom „Bolu – neprebolu“. Program u okviru „Slova rodu“, koje priprema i organizuje Miroslava đurčić, otvorili su članovi folklorne grupe „Stražilovo“ „Gluvim kolom“, a nastavili dečaci i devojčice stihovima, baletom i muzikom.
Bio je to svojevrstan duhovni pomen žrtvama bombardovanja i podsećanje na to da zlo uvek prvo odnese nevine. Mala Milica Rakić, prošle godine predložena za srpsku mučenicu i svetiteljicu, postala je simbol svih nevinih koji od „strašnoga zla stradaše“, da zauvek ostane pitanje: „Zašto, kad su samo deca bili?“
U kolažu isprepletenom od stihova kineskog pesnika Li ćinga inspirisanih pesmama i crtežima dece sa Kosova, Dobrice Erića, Nedeljka Terzića, Jovana Savičina Price, Duška Vrhovca, LJiljane Žikić-Manojlović, pojanja Dragane i Marije Stošić i muzike koju su izvodila deca, iskazana je priča o zlu, ljudskom bolu, patnji naroda i zapitanosti nad svetom u kome živimo. Prisutnima je predstavljena i skulptura vajara Miodraga Beatovića „Kuda ideš, čoveče“, umetnički vapaj i pitanje: Kuda to stremi ljudska vrsta?
Beatovićeva skulptura „Minerva“ dodeljena je Momiru Laziću iz Beograda, pesniku i izdavaču časopisa „Zbilja“, u znak zahvalnosti za dobro koje čini svome narodu i za „reč istine“ koju neguje u svom časopisu i knjizi „Put u kataklizmu“.
