Nakon dvadeset devet godina, na praznik Sretenja Gospodnjeg, 15. februara 1992. godine, okončan je raskol u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Sv. Liturgijom, koju su u beogradskoj Sabornoj crkvi služili Nj. Sv. Patrijarh srpski Pavle i Mitropolit novogračanički Irinej, uz sasluženje više arhijereja i sveštenika. U istorijskom pamćenju ova Liturgija nazvana je „Liturgijom pomirenja“ Nj. Sv. Patrijarh Pavle bio je uvek i u svemu rukovođen smislom jedinstva i sabornosti, po reči Gospodnjoj: „Da svi jedno budu…“ Jedini je ustao protiv izbijanja crkvenog raskola u političkoj emigraciji i bio najzaslužniji za to što je ovaj raskol prevaziđen. Nastavio je misiju Sv. Save, koji je takođe mirio svoju zavađenu braću. Zbog toga je Patrijarh Pavle i nazvan ujediniteljem svih Srba. Naime, 1963. godine, vernici na prostorima Amerike su se razdelili u dva tabora: na „raskolnike“ i „federalne“. Prvi su verovali da jerarhija koja živi i radi pod komunističkim režimom nije bila slobodna u donošenju odluka o podeli Eparhije i raščinjenju episkopa Dionisija, te ih zbog toga ne prima i ne priznaje. Drugi su smatrali suprotno, čak su dovodili episkope da pod zakletvom svedoče da su slobodno donosili svoje odluke u odnosu na Crkvu na ovim prostorima i da su sagrešenja episkopa Dionisija glavni razlog za njegovo uklanjanje.
Ova borba je trajala od maja 1963. do februara 1992. godine. Posledice toga su bile nesagledive. Mnogo je parohija rasparčano, mnogo porodica podeljeno, mnogo se kumstava raskumilo, potrošena su ogromna finansijska sredstva na višegodišnja suđenja i rasprave o tome ko je u pravu. Ovaj raskol se širio i na Zapadnu Evropu i Australiju. Po intronizaciji za Patrijarha srpskog, prvo sa čime se uhvatio u koštac bilo je uspostavljanje jedinstva u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, tj. da zaleči ranu na Telu Crkve Hristove.
Liturgija pomirenja
Nakon dvadeset devet godina, na praznik Sretenja Gospodnjeg, 15. februara 1992. godine, okončan je raskol u Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Sv. Liturgijom, koju su u beogradskoj Sabornoj crkvi služili Nj. Sv. Patrijarh srpski Pavle i Mitropolit novogračanički Irinej, uz sasluženje više arhijereja i sveštenika. U istorijskom pamćenju ova Liturgija nazvana je „Liturgijom pomirenja“. Patrijarh srpski Pavle toga dana je započeo svoju propoved i duhovnu poruku rečima Sv. Cara Davida Psalmopojca: „Evo dana koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo se!“
Na dan kada Pravoslavna crkva praznuje Sretenje Gospodnje, kroz susret Bogomladenca Hrista i starozavetnog starca Simeona Bogoprimca, susret i zagrljaj Boga i čoveka dogodio se i te 1992. godine u beogradskom Sabornom hramu. Ovom zajedničkom Svetom službom i Svetim Pričešćem pobeđene su razmirice, svađe i netrpeljivosti koje su bivale u srpskom narodu u rasejanju i otadžbini, a uspostavljeno je potpuno liturgijsko i kanonsko jedinstvo Srpske Pravoslavne Crkve u rasejanju.
Veliki broj naroda radosno je pozdravio dolazak dolazak Njegove Svetosti i služaščih arhijereja u sveti hram. Na kraju Sv. Liturgije, Patrijarh Pavle se u besedi obratio prisutnima, a uzvratio je i Mitropolit novogračanički Irinej. Na kraju je Njegova Svetost predao Mitropolitu Irineju i episkopu australijsko-novozelandskom Vasiliju arihijerejski žezal, rekavši: „Predajem vam ovaj žezal, simvol čuvanja vere i čuvanja naše braće u veri, kao znak bratske ljubavi, mira i jedinstva“. Svjatjejši Patrijarh je izrazio najveću radost što je demon razdora pobeđen i što se zbilo ono najvažnije – Pričešće iz iste Svete čaše u Svetoj Evharistiji. Njegov amanet svima nama bio je i ostao izražen tada u rečima: „Vidimo se, ako Bog da, u Nebeskoj Srbiji, te da se ne postidimo pred Bogom i precima svojim“.
Iz besede Patrijarha Pavla na Liturgiji pomirenja
… I danas, i sutra i ubuduće, što je bilo – bilo je i prošlo. Neka ostane iza nas. Ostavimo Bogu i Njegovoj mudrosti da oceni šta je bilo i plati svakome po pravdi. A pred našim duhovnim očima da nam je sloga i evanđeljska ljubav i da ih u uzajamnom praštanju čuvamo kao zenicu oka. Onome pak, ko nas zlurado pita: Ko je ovde ostao pobednik, a ko pobeđeni, da znamo mirno i jasno, i sebi i njemu odgovoriti: Ovde su se susrela braća, koja su to bila i ostala, ne pobednik i pobeđeni. Jedan je pobednik – Bog mira, sloge i ljubavi. I sa Bogom i u Bogu, pobednik je Sveti Sava, onaj koji je mirio i izmirio braću, i koji je u službi mira išao neprijateljima i donosio mir i njima i svome narodu. I jedan je pobeđeni – demon razdora, nesloge i nemira, koji uvek podbada brata protiv brata, Kaina protiv Avelja. Nikada i niko od nas na put Kainov da ne stupi i njim ni po koju cenu da ne ide.
