Posle Marije Šerifović u Helsinkiju i Ane Ivanović u Berlinu, na pobednički tron popela se još jedna devojka iz Srbije. U Ženevi je, uz glamur visokog društva, za najlepšu “ Švajcarkinju “ francuskog govornog područja izabrana naša Kraljevčanka Ivana Dugalić. Sve tri škorpije u horoskopu.
U senci sjajnog nastupa i pobede Marije Šerifović na Evrovoziji u Helsinkiju i, takođe, sjajne pobede Ane Ivanović na turniru u Berlinu, nekako između ova dva događaja, u Ženevi, se na pobednički tron popela još jedna devojka iz Srbije. Dvadesetjednogodišnja Kraljevčanka sa dvojnim državljanstvom, Ivana Dugalić izabrana je za mis romanske Švajcarske i, tako, stekla pravo da godinu dana predstava francusko govorno područje kao najlepša u 2007. godini i, da, naravno, sa devojkama iz druga dva govorna područja, nemačkog i italijanskog, konkurise za lepoticu koja će ovu zemlju predstavljati na izboru za mis sveta.
Ivana je, pored ugovora sa TSR-om, televizijom iz Ženeve, i drugim brojnim kućama, organizatorima ove manifestacije, o nastupima u ovoj godini, kao nagradu dobila i krunu iz 1910. godine, optočenu dijamantima, u vrednosti 40 hiljada franaka, dar jedne od ženevskih zlatara.
Izbor najlepše švajcarkinje francuskog govornog područja je završen oko ponoći između subote i nedelje, a zatim je Ivana bukvalno 48 sledećih sati davala intervjue i pozirala fotografima. Gotovo da nije bilo novine u kojima nije obavljeno više stranica njenih slika i intervjua, niti radija na kojem nije gostovala. Svi se slažu u jednom, da skoro nije bilo devojke koja je od trenutka pojavljivanja važila za najvećeg favorita.
U intervju koji je objavljen u švajcarskom dnevnom listu „Le Matin“ (Jutro), nekom vrstom Večernjih Novosti na francuskom,sa tiražom od oko 100 hiljada primeraka, novoizabrana Mis romanske Švajcarske, Ivana Dugalić, na pitanje šta je – Srpkinja ili Švajcarkinja – kaže da ne poriče svoje poreklo. To je i naslov članka Ksavijera Lafarza u kojem Ivana dalje kaže da ima švajcaraski mentalitet jer je ovde odrasla, ali i srpsku, vrlo jaku i spontanu toplinu. Vrlo je ponosna na svoje srpsko poreklo i švajcarski život. Tu njenu misao potvrđuje i sam autor teksta koji kaže da je ona autentičan dvojni državljanin i da čak, kada govori francuski, ima jak lokalni naglasak, karakterističan za region Nojsatela u kojem živi sa roditeljima, starijom sestrom i mlađim bratom.
-Ta dvojnost nikada mi nije smetala, rekla je dalje Ivana švajcarskom kolegi, iako ima glupih “ vetrova “ ksenofobije od strane nekih Švajcaraca prema narodima Balkana.
U ovom razgovoru Ivana Dugalić nije propustila da istakne da su je roditelji naučili da govori srpski, ali su pored jezika insistirali i na srpskoj istoriji. Dok je bila mala otac Radomir joj je govorio – iako imaš švajcarski pasoš, nikad ne poriči tvoje poreklo.
KRALjEVO U SRCU
A Ivana je u suštini vrlo skromna devojka, živi u Nojsatelu, centru jednog od kantona, sa roditeljima, ocem Radomirom, preciznim mehaničarem, koji je u ovu alpsku zemlju došao još 1970. godine, majkom Tomkom, starijom sestrom Aleksandrom i mlađim bratom Vladimirom. Sledećeg meseca završava gimnaziju i upisuje ekonomiju u Ženevi. Iako je rođena u Švajcarskoj, novinarima je izjavila da se najviše raduje letu i odmoru u Kraljevu kod bake Živke (koja je iste noći, telefonom saznala o uspehu svoje Ivane). Na žalost, zbog silnih obaveza prema organizatorima ove manifestacije i predstojećem izboru devojke koja će na izbor za Mis sveta, Ivana ovog leta, možda prvi put, neće put Kraljeva. Ali, s obzirom da joj predviđaju da ovo nije krajnji domet njene lepote, kako kaže, žrtvovanje je neophodno.
VIKEND SRPSKIH DEVOJAKA
Više puta pre i posle nastupa Marije Šerifović u Helsinkiju čulo se od nje same o obećanjima „škorpije“. Marija je, kao što je poznato rođena u ovom znaku 14. novembra 1984. godine. Međutim, proteklog vikenda u Berlinu je zablistala i druga „škorpija“ Ana Ivanović, rođena 06. novembra 1987. godine. A da bi stvar bila još neobičnija pobrinula se i treća „škorpija „, jer je Ivana Dugalić takođe rođena u ovom znaku, 30. oktobra 1985. godine.
Dakle, proteklog vikenda, na dalekom severu, u Helsinkiju, nešto bližem Berlinu i na zapadu, u Ženevi, blistale su tri srpske devojke, glasom, razornim udarcima teniskog reketa i lepotom. S ozirom da se sve to dešavalo daleko od Srbije, svima nama koji smo mogli da prisustvujemo jednom od tih događaja i svim ljudima sa naših prostora ma gde bili srce je bilo puno radosti.
Ko kaže da Srbija nema kvalitet da pokaže svetu i da je predstavi u najlepšem izdanju ?
