Lična arhiva
Nemačka je jedna od retkih zapadnih zemalja koja još istrajava na pravilu da stranci koji žele nemačko državljanstvo moraju da se odreknu starog, a vladajuća koalicija novim predlogom zakona to namerava da ukine, piše Dojče vele.
Krajem maja je vladajuća koalicija Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala predstavila u saveznom parlamentu, Bundestagu predlog novog Zakona o državljanstvu kojim bi sadašnji strogi uslovi bili promenjeni.
Najveća prepreka do sada je bila odredba prema kojoj se generalno insistira na načelu jednog državljanstva, a ono što, pre svega, potomke nekadašnjih gastarbajtera, recimo iz zemlaja bivše Jugoslavije ili Turske sprečava u dobijanju nemačkog državljanstva jeste zahtev da se odreknu prethodnog državljanstva.
Nacrtom novog zakona predviđa se da odricanje od prethodnog državljanstva više nije uslov za sticanje nemačkog i istovremeno se skraćuje vreme neophodnog neprekidnog legalnog boravka u zemlji sa osam na pet godina, kao što je slučaj u većini evropskih zemalja
Očekuje se da će predlog novog Zakona o državljanstvu u redovnu zakonodavnu proceduru predlog biti upućen tokom jeseni. Pitali smo naše zemljake da li će, ako zakon bude usvojen, kao što se očekuje, uzeti i nemački pasoš i dobili šarolike odgovore. Dok jedni nikako ne žele dvojno državljanstvo, drugi u tome vide više prednosti, pa će se najverovatnije odlučiti da uz pasoš Srbije uzmu i nemačku putnu ispravu.
Dragutin Jovanović iz Minhena je jedan od retkih koji su to već učinili.
– Smatram da je to pozitivna odluka nemačkih vlasti i da će sigurno biti puno onih koji će hteti da uz pasoš svoje zemlje imaju i nemački. Ja sam pre nekoliko godina iskoristio priliku i dobio i nemački pasoš, a znam mnogo naših ljudi iz mog okruženja koji će takođe zatražiti nemački pasoš.
Zoran Velić iz Frankfurta razmišlja potpuno drugačije.
– Imam srpski pasoš, nemam nameru ništa da menjam i ne zanima me novi nemački zakon o dvojnom državljanstvu. Ko želi može slobodno da ga ima. Ja ne planiram ništa da menjam. Rođen sam u Srbiji i svojim srpskim pasošem sam vrlo zadovoljan. Ovde imam neograničen boravak, mogu da putujem gde god poželim, pa mi nemački pasoš nije potreban. To da mogu da glasam na izborima u Nemačkoj me takođe ne zanima, a to što oni mogu sa ličnom kartom da putuju preko granice i nije baš neki veliki razlog za uzimanje nemačkog državljanstva. Nije mi teško da nosim srpski pasoš i sa ponosom ga pokazujem na svim granicama. U Nemačkoj sam 33 godine i ako do sada nisam imao potrebu za njihovim pasošem, ne vidim zašto bih uopšte to radio.
Cvijo Kovačević je rođen u Minhenu, ima pasoše BiH i Srbije i takođe nije spreman da uzme nemačko državljanstvo.
– Volim svoje, a poštujem tuđe i smatram da sa nemačkim pasošem ne bih imao neke velike privilegije. Možda bi to bila olakšica kod putovanja po svetu bez vize, ali meni te ne znači puno. Verujem da će biti priličan broj onih koji će rado uzeti i nemački pasoš uz pasoš svoje države, ali to je ipak stvar gde roditelji imaju važnu ulogu.
Lakše putovanje
Željko Fastikić iz Frankfurta će prvo da sačeka konačnu odluku Bundestaga, pa da vidi koji su tačno uslovi potrebni i tek onda će se odlučiti za dvojno državljanstvo.
– Ako sve bude po mojim očekivanjima i ne bude bilo komplikovano onda ću sigurno da podnesem zahtev. Najviše bih to uradio zbog putovanja jer sam više puta na aerodromu i na drumskim graničnim prelazima video da se sa nemačkim pasošem brže prolazi na graničnim prelazima i da se ne čeka dugo u redu. Glasanje me ne zanima kao ni politika uopšte. Ovde imam vizu samo za Nemačku, a sa nemačkim pasošem bih mogao da, ako bih se odlučio da živim u nekoj drugoj evropskoj zemlji, da to jednostavnije organizujem.
Emocije i nostalgija
Sanja Lakić iz Gitersloha je rođena u Nemačkoj, ali nema nemački pasoš.
– Svoj srpski pasoš nameravam da zadržim iako sam rođena ovde a u Srbiji sam samo osam godina živela. Ako zaista promene zakon o dvojnom državljanstvu odmah uzimam nemačko jer živim ovde i volela bih da imam i pasoš zemlje u kojoj sam rođena. Bitni su mi i jedan i drugi, iako se osećam više vezana za Srbiju emotivno i psihicki, a tu je i nostalgija. Sva rodbina sa mamine i tatine strane živi u Srbiji, a ovde smo samo mi, deca. Inače se nikad ne bih odrekla našeg državljanstva radi nemackog ili bilo kog drugog. Imala sam slučaj da su me u konzulatu SAD u Frankfurtu, kada sam predavala zahtev za američku vizu, na šalteru čim su uzeli crveni pasoš i videli ćirilicu pitali su da li je ruski pasoš. Rekla sam da je srpski, onda se službenik nasmejao, udario pečat, zatvorio pasoš i bez reči poželeo srećan let. Pitali su me prethodno i zašto nemam nemacski pasoš, a već dugo ovde živim, a ja sam im odgovorila da se ne osećam kao Nemica i da ne mogu moje srpsko državljanstvo zbog toga da menjam. I sa nemačkim pasošem bi mi trebala viza za SAD, a i sa našim sam dobila na10 godina bez problema. Nema puno prednosti sa nemačkim pasošem u odnosu na naš srpski. I sa našim može bez problema da se putuje skoro svuda bez vize. Prednosti su veće u samoj Nemačkoj zbog glasanja i da se ne vodimo više kao stranci jer smo svi jednaki i imamo puna prava kao i Nemci. Imala sam jugoslovenski, pa pasoš Srbije i Crne Gore i sad Srpski, a možda jednoga dana i nemački ali samo zajedno sa srpskim pasošem.
Da ne budem večiti stranac
Zija Musić iz Ofenbaha ima BiH pasoš ali planira da uzme nemačko državljanstvo.
– Već duže sam ovde. Sa nemačkim državljanstvom dobijam mogućnost da glasam za politiku koja mi najviše odgovara u zemlji u kojoj živim. Možda se sa državljanstvom dobija još neka, da nazovem to, privilegija, a ne samo da budem večiti stranac. Verujem da ću sa nemačkim pasošem imati više mogućnosti putovanja u druge zemlje bez vize koje mi sada sa ovim mojim pasošem treba. Osim toga, na graničnim prelazima postoje prelazi za građane Evropske unije gde se brže prolazi, a ovako sam primorana da čekam dugo na granici i da se osećam kao građanin treće klase. Zašto bi neko sa nemačkim ili pasošem druge države iz EU imao veća prava i bio vredniji nego ja koja živim u Nemačkoj više decenija i u međuvremenu stekla sve uslove za državljanstvo. Zahtev sam već predala i čekala sam ovo dvojno državljanstvo jer nisam htela da izgubim sve u BiH. Mi sa odricanjem od bosanskog državljanstva, moramo da se odreknemo i naše imovine po zakonu BiH. To smatram zaista čudnim zakonom i ne znam ko donosi takve propise koji kažu da mi sa promenom boje pasoša oduzimaju imovinu. Čekam sada da se zakon izglasa u Bundestagu.
Uslovi
Cilj reforme Zakona o državljanstvu je da Nemačka postane privlačnija useljenička zemlja za kvalifikovane radnike. Tu je Berlin u oštroj konkurenciji s drugim evropskim zemljama kao što su Francuska, Holandija ili Švedska, koje imaju blaže kriterijume i manje prepreka za dolazak kvalifikovane radne snage iz inostranstva. Želi se da se podstakne “brža i bolja integracija stranaca u nemačko društvo”.
Za dobijanje nemačkog državljanstva, osim potrebne dužine legalnog boravka u zemlji, postoje i drugi uslovi. Jedan od njih, koji i u novom predlogu ostaje nepromenjen, jeste da osoba ne sme da bude pravosnažno krivično osuđena. Osim toga i nadalje će biti potrebna potvrda o poznavanju nemačkog jezika, s tim da bi potreban nivo znanja nemačkog bio smanjen sa sada potrebnog naprednog nivoa znanja C1 na niži nivo, B1. Predviđeni su i izuzeci za posebne slučajeve, kada bi bila dovoljna samo sposobnost najnužnije komunikacije. I nadalje se propisuje obaveza polaganja tzv. “testa za naturalizaciju” kojim se pokazuje poznavanje nekih osnovnih informacija o Nemačkoj.
Izuzetak od pravila
Sadašnji nemački zakon dvostruko državljanstvo predviđa samo kao izuzetak od pravila. To je pre svega rezervisano za građane Evropske unije i oni bez problema mogu da imaju dva državljanstva. Posle poduže procedure ono se dodeljuje i onima koji dolaze iz zemalja koje svoje građane ne otpuštaju iz državljanstva ili zato što ne žele ili zato što to tamo zakonski nije predviđeno. Takve zemlje su recimo Sirija, Južnoafrikka Republika, Avganistan, Alžir ili Iran.
Aktuelne odredbe u Zakonu o državljanstvu većim delom potiču još od Zakona o pripadnosti carstvu i državi iz 1913. godine, koji je u posleratnoj Nemačkoj jednostavno preuzet. Tek 2000. je iz naziva zakona izbačena reč carstvo. Taj zakon počiva na načelu porekla i nacionalne homogenosti – onaj ko je nemački državljanin, dakle Nemac, ne može istovremeno da bude i nešto drugo. Kao razlog se navodilo da građanin može da bude veran samo jednoj državi. Taj argument protiv dvostrukog državljanstava i danas koriste protivnici reforme. Oni, naime, tvrde da dvojno državljanstvo dovodi do unutrašnjeg konflikta lojalnosti i da bi ljudi koji žele nemačko državljanstvo trebalo jasno da se opredele.
Nemačka je useljenička zemlja i to ističe i Ministarstvo unutrašnjih poslova, navodeći da više od četvrtine građana ima migrantsko poreklo, a među decom mlađom od 14 godina čak više od trećine.
Uz to, u zemlji živi oko 13,5 miliona građana bez nemačkog državljanstva, što je 16 procenata stanovništva.
