Zahvaljujući članovima sidnejskog Kulturno-umetničkog društva „NJegoš“, luksuzno izdanje engleskog prevoda „Gorskog vijenca“ nalazi se od ove nedelje i u bogatoj zbirci Biblioteke Novog Južnog Velsa. Delo Petra Drugog Petrovića NJegoša uručeno je ove srede na svečanosti održanoj u državnom Parlamentu.
Uz „Gorski vijenac“, Crnogorci Sidneja poklonili su svojoj drugoj domovini i prekrasno urađene gusle. Poklonima se pridružio i ambasador Srbije i Crne Gore Milivoje Glišić sa NJegoševom „Lučom mikrokozmom“.
U ime domaćina, svečanosti su prisustvovali zamenik premijera i ministar za obrazovanje Endrju Refšogi, članovi Parlamenta Novog Južnog Velsa Pol Linč i DŽon Akvilina, a ispred Biblioteke Rob Brajan. Pored ambasadora Glišića, sa srpsko-crnogorske strane prisustvovali su generalni konzul Slobodan Bajić, konzul za dijasporu Jasmina Pekmezović, te više desetina predstavnika zajednice.
U ime „NJegoša“, predsednik SlobodanLazović predstavio je njegove članove koji su imali posebna zaduženja:Vladimira Jokanovića koji je Brajanu uručio „Gorski vijenac“, Marka đurišića koji je predao gusle Akvilini, Maksima Petkovića – guslara koji je pokazao kako se uz njih peva, te Mitra đurišića koji je uručio plaketu Društva Polu Linču. Vladimir Jokanović, Stevan Radić i Vido đurišić su na kraju čitali stihove velikog pesnika.
Doneli smo deo otadžbine
Po završetku svečanosti, predsednik „NJegoša“ Slobodan Lazović rekao nam je:
– Ovo je momenat za ponos čitave naše zajednice – i Srbije i Crne Gore. Mi svi koji smo došli ovamo doneli smo sa sobom i deo svoje otadžbine. Ovo je još jedan dokaz našeg prisustva u ovoj zemlji.
– Crna Gora je divna zemlja – više puta je ponovio Endrju Refšogi, istakavši kako je za vreme svoje posete tamo, pre 30 godina, bio oduševljen njenim pejzažima. On je zatim izneo neke detalje iz istorije Crne Gore.
Navodeći podatke iz NJegoševe biografije, Milivoje Glišić podsetio je prisutne da je vladika bio „duhovni, svetovni i verski vođa Crne Gore u veoma delikatnim trenucima njene istorije, u vreme kada je bilo potrebno da se ojača njena već duga državnost i odbrane njene granice“.
– Kao državnik, NJegoš se poduhvatio stvaranja moderne zemlje, u skladu sa standardima svog vremena – osnovao je Senat kao izvršni autoritet, organizovao je policiju podređenu Senatu i uveo poreze. Uprkos svom kratkom životu, a živeo je svega 38 godina, ostvario je izuzetno književno delo, kazao je Glišić, podsećaujući da pored „Gorskog vijenca“, u NJegoševa najznačajnija poetska ostvarenja spadaju svakako i „Luča mikrokozma“ i „Lažni car Šćepan Mali“..
– „Luča mikrokozma“ je metafizičko-religioznavizija praiskonskih pitanja ljudske sudbine, nešto kao Miltonov „Izgubljeni raj“. NJegoš govori o ljudskom prapostojanju, životu na zemlji, i životu posle smrti. NJegova duga poema je o borbi između duha i tela, dobra i zla, svetla i tame – kaže Glišić.
Kultura otvara vrata kapitalu
– Naša ozbiljna šansa da se predstavimo svetu sigurno je nešto što pripada svetskoj kulturnoj baštini. A to su NJegoš i „Gorski vijenac“, Sopoćani, Studenica, Crnjanski, Andrić… i ova zemlja hoće prvo da ima utisak o dalekim evropskim zemljama s kojima sarađuje, pregovara i trguje. Kapital je veoma nepoverljiv. Potrebno je najpre da se stvori neki kulturni, turistički, sportski ambijent, da bi onda ušao i kapital. Svaka akcija ove vrste dobro je došla. NJegoš na japanskom, NJegoš na mnogo jezika, poklon Novom Južnom Velsu – mali su pomaci, ali koji otvaraju velika vrata da uđemo u Australiju i nešto ozbiljno učinimo – rekao je ambasador Milivoje Glišić.
DŽon Akvilina je izneo da je našao podatak da su prvi crnogorski doseljenici u Australiju stigli daleke 1884. godine.
– Zaista pre dugog vremena. Iako, godinu dana posle Maltežana – našalio se Akvilina, aludirajući na svoje poreklo. – Od tog vremena do 1941, oko 15.000 ljudi jugoslovenskog porekla uselilo se u Australiju. Oko deset posto njih bili su Crnogorci.
Slično kao i pripadnici ostalih useljeničkih grupa, kaže Akvilina, oni su se zapošljavali na teškim poslovima – na uzgoju šećerne trske, rudokopima ili industriji drveta. Iza njih su ostale porodice a oni nastojali da zarade novac i za njih, da bi, nakon dve, tri ili više godina mogli da ih dovedu kod sebe. Većinom, to je bio teški fizički rad.
Pre Drugog svetskog rata, većina doseljenika bili su mornari, seljaci i fizički radnici. Posle rata, Crnogorci, kao ratni zarobljenici iz Italije i Nemačke, opredeljuju se za zemlje kao što je Australija, Kanada, Amerika. U sedamdesetim, sa rastom nezaposlenosti tamo, nastavlja se doseljavanje. Useljenici poslednjih generacija su kvalifikovaniji, mahom posedujući drugi ili treći stepen obrazovanja.
– Vredno je podsetiti da je Crna Gora bila najmanja od šest republika bivše Jugoslavije i da je jedina koja je ostala sa Srbijom u zajednici, veli Akvilina naglasivši da „večeras slušamo o izuzetnoj istoriji Crne Gore. Samo njeno ime – Crna Gora – stvara nam predodžbu o nedostupnim i vitalnim predelima, divnoj zemlji sa krasnim pejzažima… Divno je da je taj duh i entuzijazam, predstavljen nama večeras u ovim delima, duh Crnogoraca koji prevazilazi stoleća i stiže do Australije, ono što ste vi doneli s vama ovamo. I to je ono što nas sve čini ponosnim na našu multikulturnu australijsku zajednicu.
Akvilina je zatim naglasio da australijski multikulturalizam nije nešto, kako mnogi pogrešno misle, što ide uz ili povrh australijskog načina života, već se nalazi u njegovoj osnovi.
– Bogata tkanica, sa tkanjem različitih boja, vrsta i oblika koji ga čine čvrstim – to je Australija i njena kultura čiji ste i vi deo. Ovo što vi dajete, ne dajete ni DŽonu Akvilini, ni čak Parlamentu Novog Južnog Velsa, već ljudima Australije. „Gorski vijenac“ je deo vaše istorije, vašeg nasleđa, od posebnog jezičkog značaja, možda jedno od najvećih dela na južnoslovenskim jezicima.
Akvilina je zatim naveo Glišićevo poređenje „Luče mikrokozme“ sa poemom DŽona Miltona, velikog engleskog pesnika iz 17. veka, i rekao: – Drugim rečima, tako dolazimo i do Dantea Aligijerija i njegovog dela. Vrlo slična tematika.
