Svakog jutra iz Tršića Miloš dolazi na posao u Loznicu. Obućarska radnja smeštena u šest kvadrata. Miloševe vredne ruke od starih cipela prave nove.
Iako je konkurisao za sredstva kod Nacionalne službe za zapošljavanje, Miloš nije ušao u uži krug. Uz podršku roditelja i majstora koji ga je naučio zanat, nabavio je alat i iznajmio lokal. Na mušterije nije dugo čekao.
Brzo je postao omiljeni obućar u gradu. Mušterije obično očekuju znatno starijeg čoveka, a ne početnika koji uspešno obavlja svoj posao, kaže Dragan Matić iz Loznice.
"Miloš je pravi profesionalac", smatra i Aleksandar Stančić: "Sve što sam doneo kod njega bilo je vrlo brzo popravljeno i vrlo uspešno odrađeno."
Da će popravljati cipele, Miloš kaže, nije mogao ni da zamisli. Ljubav prema zanatu koji odumire došla je slučajno, i prevagnula nad stručnim zvanjem:
"Potpuno sam se predao ovom poslu i to je jedion u čemu sebe mogu da zamislim. Dolazim čak i vikednom jer ne znam šta bih radio kod kuće."
Milošev cilj je da jednog dana sam pravi cipele. A do tada, kaže, nastavlja da uči.
rts.loznica@rts.rs
