Vanovac
G. Željko Vanovac iz Glinda u Nemačkoj pita za svoje poreklo, ali daje vrlo šture podatke. Rođen je u Visokom, a njegov otac Mitar (1927) u selu Mladoš, ali ne zna u kojoj opštini: da li Kakanj, Visoko, Busovača ili Zenica. Majka Vojka, devojačko prezime Sprečo, rođena je 1933. godine u selu Gornja Zimča, opština Visoko. Nema nijednog podatka otkada su tu, niti o slavi ili barem da se naglasi da je nemaju ili ne slave. Povrh svega, traži da mu se „dostave podaci“, kao da se obraća nekoj opštinskoj službi, što mi svakako nismo. Kao spoljnji stručni saradnici „Vesti“, odgovoramo na pisma čitalaca, na osnovu podataka koje nam dostave. Ako je makar neki put čitao naše novine i pratio rubriku „Koreni“, trebalo bi da zna koje podatke smatramo neophodnim za uzimanje u razmatranje pisma. Ovde nije u pitanju ni moranje, ni takmičenje u kvizu. Ukoliko zaista želi naš odgovor preko novina, molili bismo g. Vanovca da bude jasniji u formulaciji svog zahteva i da nam dostavi malo više podataka o tome da li su i dedovi iz navedenih sela, tj. roditelji oca i majke, te krsno ime, ako su pravoslavni. A ako želi da mu se odgovor „dostavi“, to jest privatno, onda neka to i napiše, a najbolje da se javi telefonom, da se dogovorimo.
Naravno, mi možemo i bez ovih podataka da mu ponešto odgovorimo, mada je to više nagađanje nego rezultat egzaktnog istraživanja. Evo šta možemo da mu kažemo:
Među prezimenima Srba u Bosni krajem 19. veka, porodica Vanovac sa slavom Jovandan, zabeležena je, samo u parohiji Kralupi kod Visokog (koja je mogla da obuhvatati više sela), a porodica Vanović, nesumnjivo potekla od Vanovaca, u parohiji manastira Moštanice (Dubica), ali sa slavom Markovdan.
U Zimči, odakle su i Spreče, Vanovci su se doselili sa Mladoša u Radovlji (oblast oko rečice Radovlje i planine Kondžilo). Slave Jovanjdan.
U oblasti Radovlje, u selu Maurovićima (takođe područje Visokog), Vanovci, „jovanjštaci“, bili su čifčije begova Sinančevića. Doselili su se sa Glamoča. U Kalićima su nekad boravili Vanovci na Vignjišću. I, konačno, u Brezoviku, na Mladošu, do 1927. godine, kad je ova oblast ispitivana, bile su dve su kuće Vanovaca. Došli su sa Glamoča i poreklom su od Meseldžija. Slave Jovanjdan. Prezime su, po njihovom tumačenju, dobili po uzrečici: van-de, umesto ovamo de. Toliko, a ostalo ako se gospodin javi sa svim neophodnim podacima.
Spreče su od reke Spreče i po njoj su i dobili nadimak-prezime. Imali su mnogo starije prezime. Ali, i o tome drugom prilikom.
LJubomirović
G. Stanko LJubomirović, sada nastanjen u Štutgartu, tek po završetku osnovne škole, kad je vadio krštenicu za upis u srednju školu, saznao je da se ne preziva Spasić, kao do tada, već da je u matične knjige upisan (rođen je 1943. godine) kao LJubomirov – po imenu dede. Za vreme Drugog svetskog rata u njihovom selu Bričevlju, kod Predejana u Grdeličkoj klisuri, koju su, kao nemački saveznici okupirali Bugari – sveštenik je bio Bugarin, pa je pisao kako je hteo.
Prema pričanju starih ljudi, učesnika dva balkanska i Prvog svetskog rata, jedan deo stanovnika ovog sela, a među njima i Spasići, doselili su se iz Crne Gore. Prema istraživanjima Vlajka Stojanovića, sunarodnika g. LJubomirovića, nastala je knjiga iz koje nam on šalje izvode koji se odnose na poreklo stanovništva i rodoslov Spasića. Mi mu zahvaljujemo na tome i molimo, ako je moguće, da nam pošalje fotokopiju knjige ili da navede osnovne podatke o autoru i nazivu kako bismo je pronašli u biblioteci. Molimo da nam se javite nanaš telefon u Beogradu (011/2183-363) ili mejl rdr_vst@eunet.yu radi dogovora.
Prema navodima iz knjige o selu Bričevlju, na pusto selište su se naselili Dimitrije i njegova dva sina: Ilija i Ivko. Ilija je stočar i zemljoradnik, a Ivko – kovač. Ilija zasniva domaćinstvo u sadašnjoj Gornjoj mali (gde i sada postoji mesto Selište), a Ivko mahalu Kovačevce. Slava im je Aranđelovdan.
čitalac pita i da li je istina da je istog porekla i Matija Bećković. Odgovor je – nije.
Poštovani g. LJubomiroviću/Spasiću, Vaš zemljak i autor knjige o Vašem selu, g. Stojanović, ukoliko nije mislio na Skopsku Crnu Goru, pogrešio je u bitnom. Crna Gora danas i Stara Crna Gora, u koju nije spadala tzv. Stara Hercegovina, teritorijalno se veoma razlikuju. Vaši preci su mogli da se u kriznim vremenima sklanjaju u Crnu Goru odnosno Staru Hercegovinu.
Kraj iz kojeg Vi potičete mnogo je stariji i značajniji. Selo Bričevje je u oblasti Klisure, neposredno pored nje su stara oblast Vinogošt, župa Vranja, Dubočica i Poljanica koje su bile u sastavu srpskih zemlja još iz vremena Velikog župana Vukana, sredinom 11. veka, a potom Dese i osnivača dinastije Nemanjića – Stefana Nemanje.
Što se prelaska sa jednog na drugo prezime tiče, treba znati da su poznatije i starije porodice nasleđivale dva-tri imena koja su davana muškim potomcima. U Grdelici, oblasti Vranja i Vlasine seljakanja su bila česta, kao i bežanije zbog Turaka, ali su se stare i ugledne porodice uvek vraćale. U selu Bričevje jedna od starijih porodica bila Spasinci, a u drugim obližnjim mestima LJubomirovi. Takva prezimena (bez savremenog završetka -ić) bila su skoro jedina sve do 16-17. veka, pa i kasnije. Interesantno je da i Spasinci i LJubomirovi slave istu slavu – Aranđelovdan.
Ako ste zainteresovani, javite se, pošto je ovo pitanje za čitavu studiju.
Pupovac
Iz Norveške, u kojoj živi poslednjih osam godina, pošto su ga poslednji ratni događaji na teritoriji bivše Jugoslavije čak tamo naneli, piše da je, posle šest meseci u „konc. logoru u Hrvatskoj“, 1996. je stigao iz Dalmacije u Srbiju. Tek je nedavno došao do nekoliko brojeva „Vesti“ i saznao za našu rubriku.
G. Pupovac je rođen u selu Biljane Gornje, opština Benkovac. Osim nekih šturih podataka od davno preminulih rođaka, čuo je priču da se deo ili celo selo sa prezimenom Pupovac (ne Pupavac) spustilo iz Bosanske Krajine u pustoš zvanu i Medviđa ili Medveđa. Pošto je jedan Pupovac ubio bega, jer nije hteo da njegova nevesta, po tada običajnom pravu, provede prvu bračnu noć s Turčinom, svi Pupovci se pokrenu na put, da bi se kasnije spustili u Ravne Kotare, pa u Biljane Gornje, gde su sagradili crkvu Sv. velikomučenika Georgija, negde u 16. ili 17. veku. U njegovom kraju svi Pupovci su slavili đurđevdan. Bilo ih je u Benkovcu, Bilišanima, Biljanima Donjim i Gornjim, Bjelini, Vrani, Zadru, Zelengradu, Islamu Grčkom, Miranju, Medviđoj, Obrovcu, Perušiću i Rašteviću. Na kraju piše da sada u njegovom selu živi petnaestak staraca i starica koji su se vratili iz Srbije da umru „dolje“.
Nije neuobičajeno, naprotiv, često je insistiranje nosilaca prezimena koja se razlikuju u samo jednom glasu (slovu) da nemaju ništa zajedničko. G. Pupovac smatra da je njegovo prezime jedinstveno, ali činjenice govore da su Pupovac i Pupavac faktički isto prezime, samo različito izgovarana. Pupovac, sa o, je odlika zatvorenog ili zamućenog izgovora glasa a, karakteristična za najzapadnije Srbe, pogotovo u Dalmaciji. Tome u prilog jasno govori i M. Radeka kod koga se u Karlovačkom vladičanstvu javlja samo prezime Pupavac, sa istom slavom koju slave Pupovci – đurđevdanom. R. Grujić u „Rječniku ličko-krbavske županije“, pod Pupovac, kaže: Pupovac, vidi i Pupavac. A pod Pupavaci kaže obrnuto – vidi Pupovac.
Po njemu, Pupovaca ima u Pothumu, Otočcu, Vrhovinama i Zrmanji, a Pupavaca u Debelom Brdu (Bunić), Oraovcu (Lapac) i Palanci (Zrmanja). Sličnu situaciju zatičemo i u „Leksiku prezimena SR Hrvatske“.
Isto je i kod srpskih prezimena u Bosni. I ovde je zastupljeno samo prezime Pupavac sa slavom đurđevdan, u selu Međeđa kod Dubice. čitalac navodi da su iz Sanice krenuli u Bukovicu i Međeđu. Ovo je jasan dokaz da su seobom sačuvali prezime, ali su da malo ga izmenili prema lokalnom izgovoru.
Insistiranje na različitosti u stvari istog prezimena, kao što je slučaj kod Pupovac/ Pupavac, Runjaić/Runjajić, Gruić/Grujić i mnogo drugih, nastane kao posledica razrođavanja tokom vremena i razdvajanjem u prostoru, a sve više se produbljuje usled moguće uzajamne netrpeljivosti pojedinih pripadnika ovih familija.
Imamo zaista čvrste dokaze da je to tako i na osnovu etimologije same reči, a i porekla prezimena od nadimka po simpatičnoj ćubastoj ptici koja se nađe gde god pase stoka, u našim krajevima najviše tamo gde ima ovaca. Ukoliko čitaoca to zaista interesuje, neka nam se javi, jer je ovaj prostor premalen za sva objašnjenja.
Savić
Naš čitalac g. Branko Savić interesuje se za svoje poreklo i navodi činjenice koje su njemu poznate. Živi u Esenu, a poreklom je iz sela Robaje, opština Mionica, kod Valjeva. Po predanju, tokom 19. veka u atar sela Robaje doselila su se trojica braće – Sava, Dragoje i Marko i od njih su nastale porodice Savići, Markovići i Dragojevići. O tome svedoči i sam raspored imanja koje je ostalo na istom mestu samo što se podelilo između ovih porodica. To je potez sela Osečenice-Ploče, Golubac, Mratišić. Sva tri prezimena, sa po više domaćinstava, smeštena su na liniji Bunčevica-Jasik-Jezdinac-Ploče.
Do Drugog svetskog rata, bilo je po osam domaćinstava sa svakim od ri pezimena, ali im se broj smanjio, najviše usled migracije selo-grad, radi zapošljavanja, udobnijeg života u urbanoj sredini i školovanja dece. Sve tri slave đurđevdan.
Selo Robaje u Kolubari nalazi se na visoravni između Dračića i Žabara.
U vreme isputivanja ovih sela pre Prvog svetskog rata, bilo ih je još uvek razbijenog tipa i uglavnom grupisanih „džemate“ (zaseoke). Tako su u Robajama bili „džemati“: Dragojevići, Mijatovići i „džemat“ pod Vrelom (nekad se zvao Savića-vrelo), gde su bile neke druge porodice. Ovo spominjemo jer se Savići, Dragojevići i Marijići, nalaze u istom džematu Dragojevići, dok su Markovići u drugom džematu – Mijatovići. Jedino što, osim donekle zajedničkog porekla, „spaja“ ove tri porodice za koje naš čitalac kaže da su od istog stabla, jeste njihova brojnost. Naime, Savići, Dragojevići i Markovići su nekada imali velika zadružna domaćinstva.
U monografiji o kraju g. Savića, pronašli smo nešto drugačije podatke. Dragojevići su se doselili u Robaje pred Kočinu Krajinu iz Drobnjaka u tzv. Staroj Hercegovini. Sa njima su u srodstvu Savići i Marijići u ovom selu, Jovanovići u Mratišiću i Tekići u Ključu. Početkom 20. veka bilo ih je 13 kuća i svi su slavili đurđevdan, a donedavno su i preslavljali Sv. Savu. Mijatovići su među starijim doseljenicima u Robaje i oni su dobili ime po rodonačelniku Mijatu. Doselili su se iz Nikšićke župe i slave Sv. Luku, kao i Markovići u Robajama. Markovići su imali jednu etapu u seobi i ovde su se naselili iz Bistrice u Polimlju. pa ih zovu i Limci. Po slavi, ovi su srodni ili srođeni sa Rovčanima.
Toliko o poreklu Savića, Dragojevića i Markovića. Ukoliko Vas zanima drobnjačko poreklo Savića, javite nam se, jer bi to bilo opširnije, dodatno angažovanje pošto se radi o sasvim drugim prezimenima, starijim od ovih.
