Milutinović
Kad smo videli da gđa Milutinović – nije navela ime – na elektronskoj stranici „Novina Serbskih“ traga za porodičnim korenima, u rubrici komentara smo joj posavetovali da se obrati „Vestima“. Poslušala nas je i sada možemo da joj ispunimo želju.
Milutinovići ove gospođe žive u okolini Foče – odnosno Srbinja, u zaštićenoj srpskoj zoni Federacije BIH. Od starijih članova porodice je čula da su se nekad prezivali Drekalović i da potiču iz Crne Gore. Po raseljavanju u druge krajeve nastale su, osim njihove grane, još tri nove familije – Jeremić, Davidović i Purković. Svi slave Sv. đorđa.
Među prezimenima u Bosni zabeleženo je više različitih grana Milutinovića sa različitim slavama. Nikoljdan slave na prostoru od Maglaja do Travnika, Aranđelovdan u Srebrenici i na Glamoču, Pantelijevdan kod Dubice i Prijedora, Jovanjdan kod Prijedora, a đurđevdan samo u parohiji Papraća kod Srebrenice. Ovo navodimo stoga što su neke od ovih slava vezane i za plemena i prostore sa kojih su se Milutinovići naselili oko Foče.
Milutinovića ima i u Piperima i u Paštrovićima i u Rovcima, odakle su se iseljavali prema Herceg Novom, Boki, Risnu, a odatle delom prema Sarajevu. U Kotoru ih je bilo već u 14. veku – piše u jednom od naših izvora. Za nas bi bilo interesantno da se istražuje grana Milutinovića koja je nastanjena u Komarnici, kod Šavnika, doseljena iz nikšićkih Banjana, poreklom od mitskih „Novljana“, jer je njihova originalna slava đurđevdan. Interesuje nas i grana koja ima veze sa Kučima, jer sama čitateljka to navodi kao starije poreklo. Tako su Milutinovići u Osrecima u Donjoj Morači poreklom iz mesta Kupusaca, pleme Kuči, a ogranak su Jovanovića od starih i uglednih Drekalovića.
Ne dovodeći u sumnju poreklo iz Drekalovića, porodični tok ovih Milutinovića je bio prilično buran. Naime, oni su odatle mogli da krenu u unutrašnjost i stignu u pleme Drobnjak. Otuda i „drobnjačka“ slava gđe Milutinović – đurđevdan.
U Pivi ima Milutinovića od grane <đŽ>ivkovića koji su došli iz Tušine u Drobnjaku, a potom se iselili u Bosnu. Slave đurđevdan. Po drugoj verziji, Milutinovići – koji se u Drobnjaku ubrajaju u osnivače plemena – najpre su došli na katune u Komarnicu iz Banjana, a pre toga su bili u Bosni.
Ove činjenice o poreklu Milutinovića, ipak ne znače automatsko isključivanje mogućnosti da su daljim poreklom od kučkih Drekalovića. Naprotiv, sasvim je moguće da su se Milutinovići iz Bosne, kao deo navodnog plemena „Novljana“ – to ime su mogli dobiti tek kad su stigli do Herceg Novog, ali ne u 9. već u 15. veku kada je ovaj grad osnovan – kretali kao stočari i potražili utočište kod kučkih Drekalovića koji su ih kao plemenske vojvode mogle lako da adaptiraju. Uostalom, Erdeljanović za Drekaloviće kaže da su bili snažno i mnogoljudno bratstvo koje su ostali Kuči počeli da smatraju prirođenim ili novodošlim bratstvom koje je primljeno u pleme po njegovom osnovnom formiranju.
Stanić
Na našu veliku žalost, iz pisma g. Ranka Stanića, iz Gmundena, u Austriji, jedva smo razabrali najosnovnije podatke o njegovoj familiji – da potiču iz Bugojna i Donjeg Vakufa i da slave đurđevdan. Opisuje i obrazac krsne slave i smatra da odgovara zdravici i obredu slave kod plemena Paštrovića. Ako je imao u vidu poznate „peraške počašnice“, specifične slavske zdravice koje je zabeležio Vuk Stefanović Karadžić, onda je to neosnovano, jer je Perast na drugoj strani Boke od Paštrovića…
Pominje i drobnjačko pleme nastalo od „Novljana“, koji su, navodno, do 9. veka živeli u Bosni, na padinama Vlašića, a onda se iselili prema Herceg Novom. Dodaje da je „ove podatke daje u svom Letopisu pop Dukljanin“.
O „Novljanima“ smo nešto rekli u tekstu o prezimenu Milutinović, a prema zaključku ozbiljnih naučnika to pleme je mitologizovana verzija naseljavanja srpskih stočarskih porodica iz Bosne u vreme nadiranja Turaka u zaleđe Herceg Novog, odakle su se, preko Banjana i Pive, nastavljale u Drobnjak.
A „Letopis popa Dukljanina“ ti ozbiljni istoričari ne uzimaju kao verodostojan istorijski izvor.
Cene ga koliko i, takođe ne sasvim pouzdane Porfirogenitove spise hrvatski nacionalistički publicisti jer on tu locira nekakvu „Crvenu Hrvatsku“ još iz 7. veka što im je dokaz i o hrvatskom poreklu Srba u Crnoj Gori (Šestana, katolika, o kojima će takođe biti dalje reči, pogotovo!).
Fonjga
G. Stanić moli i za odgovor o poreklu majčine porodice Fonjga, koja potiče iz oblasti planine Vlašić. Slave Jovanjdan. Od ujaka je čuo da su se ranije prezivale Malići. Delovi pisma su nečitljivi, a neke pretpostavke nisu za komentarisanje.
Što se tiče pretpostavljenog porekla od Malića, ima mišljenja da su oni iz Pive, od onih Malovića kojima je – kako kaže istraživač ovog plemena – „tamno poreklo“, to jest nepoznato. Po predanju, oni vode poreklo od deteta koje su usvojili Ninoševići. Smatraju ih starosedeocima u Plužinama gde ih i danas ima. Slave Jovanjdan.
Smatramo, međutim, da je samo prezime ostalo autentično – Malović i da je muško posvojče, kao odrasla osoba, prihvatilo slavu svojih usvojitelja – Jovanjdan, a da je poreklom zapravo od drobnjačkih Malovića, čija je slava đurđevdan, a preslava Savindan. Izvođenje Malića od Malovića nam je krajnje nategnuto i filološki neutemeljeno.
Prezime Malić nalazimo u Crnogorskom primorju i Krajini, u starom plemenu Šestani. Za njih je izvesno da su staro slovensko stanovništvo koje je primilo hrišćanstvo i to, čak, najpre pravoslavlje, a potom katoličanstvo od 14. veka zbog blizine barske nadbiskupije koju je držala katolička crkva. Šestani vode poreklo iz Škrelja, a docnije se nastanjuju u Donjim i Gornjim Šestanima. Malići su od grane Pecića iz Gornjih Šestana u Dračevici. Oni su bili katolici, pa su u neko vreme prešli u pravoslavlje. Svi Šestani slave Vračeve, a Gornji Šestani, sa Pecićima u Dračevici, koji su izdeljeni na više manjih bratstava, među kojima su i Malići, slave Petrovdan.
Fonjge – Fonge srećemo među srpskim prezimenima u Bosni samo u parohiji Bugojno i to sa slavom časne verige apostola Petra, što je mogla biti zamena letnje, zbog poslova nepogodne slave, zimskom, vremenski povoljnijom u svakom pogledu – nije post, nema veliki poslova, a hrane ima dovoljno.
Nijedan etimološki ili rečnik stranih reči ne spominje ime Fonjga, pa nam preostaje da pretpostavljamo. S obzirom da se f retko javlja u srpskim prezimenima i rečima uopšte, zaključujemo da je ono prvobitno glasilo – Vonga. Napisano latinicom Vonga na nemačkom se izgovara Fonga. Ali, otkud ono? Budući da potiče iz najjužnijih naših krajeva, smatramo da je izmenjeni oblik od Vangel, što je južnosrpski i bugarski oblik imena Evangelios. NJegov ženski pandan je ime Vanga. Ili je ovo prezime prosto matronimičko – od imena Vanga, cenjene udovice dalekog pretka. Dakle, kao kod Turaka, ime roditelja postaje prezime.
(Poštovani g. Ranko, Vaše pismo – a razabrali smo nekih 20 odsto teksta – vrlo je zanimljivo i sadržajno. Nismo, međutim, stručnjaci i za grafologiju, pa Vas molimo da nam sve ponovo napišete, po mogućstvu na pisaćoj mašini ili, najbolje, elektronski, na našu adresu rdr_vstŽeunet.yu
Tatarević
iz Brizbejna, u Australiji, pišu nam Bojana i Vedran Tatarević, s kojima imamo elektronski dogovor o širem, arhivskom i terenskom, istraživanju porekla njihovog prezimena, koje su ponudili da plate. Preostaje nam jedino još da „povežemo sve konce“ – muslimana Tatarevića iz Stoca, u Hercegovini, koje su zvali i Tatar, čiji su potomci uzeli prezime Tatarov odnosno Tatarović, pravoslavnih Srba Tatarevića „iz Srbije koji slave đurđevdan“, i još nekih iz Niša i Kruševca (bez podatka o slavi), zatim Tatarevića iz Hrvatske, koje smatraju katolicima – kako pišu Bojana i Vedran.
Tu su i familije Tatar, zabeležene krajem 19. veka u parohijama kod Gerzova i Prnjavora, u Bosni, koje smo pronašli prema đ. Janjatoviću i koje takođe slave đurđevdan. Onda Tatarovići iz Mataruga, kod Deževa, slava Nikoljdan, Tatari i Tatarinovići iz Crne Gore, pa Tatari, Tatarovići, Tatarići, Tatarini, Tatarinovi i Tatarkovi, koje našli u raznim mestima Hrvatske.
Sudeći po mestima u kojima su živeli, a to su bilačisto srpska naselja, sigurno je da su bar neke od tih porodica pravoslavne vere.
Arhivsko istraživanje nekako ćemo i oposliti a što se tiče terenskog, ono bi, kako se iz priloženog vidi, „koštalo kao Svetog Petra kajgana“.
Radi ostalih čitalaca, samo da kažemo da je koren ovih prezimena u jednom zanimanju – tatarin, kurir, poštar – po etničkim Tatarima koji su kao izvrsni konjanici prenosili pisma u turskom carstvu.
Za sada i najsrdačniji pozdrav gospođici (ili gospođi) Bojani i ostalima u porodici, s porukom – preko „Vesti“, a ne preko tatarina – da su Tatarevići, prema dogovoru, uveliko „u postupku“.
Martinović
Za svoje poreklo pita i Darko Martinović, iz Kanbere, u Australiji. Rođen je u Rumi, a deda mu potiče sa Korduna, iz sela Miholjsko, blizu Vojnića. Slava porodice je Sv. Kralj Stevan Dečanski ili Mratindan. Poznato mu je da su Martinovići crnogorskog porekla, iz bratstva Bajica. Ali, ništa ne kaže o vremenu naseljavanja Martinovića u Rumu, mada su, najverovatnije, bili kolonizovani posle Prvog ili Drugog svetskog rata sa Korduna u Srem.
Kao što je poznato, Kordun spada u Vojnu granicu koju je formirala Austrija kao odbrambeni zid prema Turskoj. Na njenoj teritoriji živelo je isključivo srpsko stanovništvo kao vojni kadar.
Porodica g. Darko nisu prvi Martinovići koji su se iz Vojne krajine naselili u plodnu Vojvodinu. U Kaću ih je bilo već 1790, a u Mošorinu 1792. godine. Nije isključeno da su srodnici našeg čitaoca ili neka od njihovih pobočnih grana.
M. Radeka u „Karlovačkom vladičanstvu“ beleži Martinoviće kao pravoslavne, sa slavom Sv. Kralj Stevan Dečanski, Mratindan, časne Verige apostola Petra, Sv. Nikola, ali i kao rimokatolike. Početkom Prvog svetskog rata, „Plemenski rječnik ličko-krbavske županije“ evidentira Martinoviće u Komu na Zrmanji, a u Hrvatskoj su – prema podacima iz sredinom druge polovine prošlog veka – popisani u Konavlima i Slavoniji.
Martinovići u Bajicama, u okolini Cetinja, veliko su i razgranato bratstvo koje je u prošlom veku, brojalo više od 200 domaćinstava. Po predanju su iz čarađa u Hercegovini. Drugo predanje kaže da su četiri brata iz čarađa u Gackom potomci Pavla Orlovića koji su se tu nastanili posle bitke na Kosovu.
Ako i Vi želite da saznate svoje poreklo pokušajte ovde
www.trazimo.info
