Kablar
Gospođa Zorica Kresović, iz Adeleide, spomenula je i deda po ocu – LJubana koji se oženio Ružicom iz familije Kablar. Oboje su umrli početkom rata 1992-93. i sahranjeni u Kakmi kod Benkovca.
Prema „Leksiku prezimena SR Hrvatske“, Kablari su u drugoj polovini prošlog veka zabeleženi u većem broju u mnogim mestima i opštinama – od Batinjana, kod Pakraca, preko Tomašice i Zdenčeca, kod Garešnice, do Kablara kod Pazina i Laduča kod Zagreba, kao i u okolini Karlovca, Knina, Rijeke, Vukovara i Osijeka.
Karlovačko vladičanstvo“ evidentira kao pravoslavnu familiju sa slavom Sv. Jovan Krstitelj, ali mnoge monografije tako reći ne pominju Kablare. Našli smo ih u „Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije“, u belešci o Potkonjacima.
Radoslav Grujić kaže da su Potkonjaci u Divoselu imali nadimak – Kablići, od reči kabao – drvena posuda za vodu ili pomuženo mleko, a kablar je majstor koji ih pravi.
Među prezimenima Srba u Bosni krajem 19. veka, đorđe Janjatović je zabeležio i neka slična prezimena, zapravo prezimena iste osnove i to baš u krajevima intenzivnog stočarskog kretanja. Tako su Kablarevići, sa slavom Aranđelovdan, zabeleženi na Palama, iznad Sarajeva, a Kablinići u Smrtićimama kod Prnjavora, sa tipičnom stočarskom slavom – đurđevdan.
Uvereni da su Kablari i slični, mnogo pre doseljavanja u Istru i Liku, postali odvajanjem od Potkonjaka – koji, prema M. Radeki, slave sv. Jovana – istražili smo i njihovo poreklo.
U „Plemenskom rječniku ličko-krbavske županije“, R. Grujić je, pred početak Prvog svetskog rata, zabeležio i Podkonjake i Potkonjake – prve u Dabru, Gračacu, Počitelju, Jošanima i Mekinjaru kod Udbine, a druge u Divosela kod Gospića. A Podkolnjake nalazimo u Palanci i Kulen Vakufu.
Potkonjaci, od kojih su se u nekom trenutku izdvojili Kablari, poreklom su iz plemena Banjana u Hercegovini, odakle su veoma rano počeli da se iseljavaju, uglavnom putevima njihovih letnjih pohoda za ispašom. U putu su se prozvali i Banjcima, a ogranak o kojem pišemo svakako je nastao prema nekom pretku koji je pravio kablove i kabliće.
Oblaković
Kad nam se javio student iz Inđije Slobodan Oblaković, rođen u Hrvatskoj, kao i njegovi roditelji, sa slavom sv. Nikola, očekivali smo da će ovo biti jedno od lakših istraživanja. Ali, prva pretpostavka – da je prezime nastalo od nekog nadimka – otpala je kad smo u „Rečniku srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika“, izdanje SANU, podatak da je Oblak nekada bio i muško ime i prezime, u Sloveniji i Hrvatskoj.
Posle smo se setili i neobičnog junaka naših narodnih pesama, Radoslava Oblaka ili, od milja, Rada Oblačića, „iz pitomog Godomina“. On je uspeo da „ukroti goropadnicu“, prokletu Jerinu, što nije umeo ni njen suprug despot đurađ Branković.
Ova legenda, međutim, ima istorijsku podlogu jer su Oblačići, koje nalazimo u čurugu, u Šajkaškoj, potvrdili svoje plemstvo. Godin 1751, u Beču, graničarski zastavnik Radosav, možda praunuk slavnog Rada, dobio je plemićki list i grbovnicu Bačke županije, a tu titulu su stekli i supruga mu Jelisaveta Brankova i deca Jovan i Marija.
I kadsmo Oblake u Sloveniji shvatili kao potomke Srba koje je tamo dovela još Katarina, ćerka despota đurđa, koja se udala za grofa Ulriha Celjskog, razumeli smo i pojavu Oblakovića u ovim krajevima. Usput su prešli preko Slavonije i jednom selu kod tamošnje Požege dali ime Oblakovac, što znači da su mnogi tu i ostali i da su od njih poreklom slavonski Srbi – Oblaci, Oblakovići, Oblačići.
„Leksik prezimena SR Hrvatske“, iz 1976, Oblake evidenira kod Vinkovaca, Vukovara, Grubišnog Polja, Daruvara, Delnica, đakova, Zagreba, Županje, Križevaca, Novske, Opatije, Pazina, Pakraca, Požege, Preloga, Rijeke, Siska, Splita, čazme, čakovca i na Cresu. Oblakoviće – kod Virovitice, Karlovca i Kostajnice, a Oblačiće kod Našica.
Jasno je da su se neke grane, vremenom, samo spustile južnije, u Baniju i Kordun, gde ih beleži i Milan Radeka u „Karlovačkom vladičanstvu“, sa slavom Sv. Nikola. U većinski katoličkim sredinama, mnogi se nisu oduprli katoličenju, pa sada Oblaka katolika ima više nego Oblakovića pravoslavne veroispovesti.
Spermić
Dobro ste pročitali, poštovani čitaoci. Ovo prezime glasi tačno kako piše, a ne Spremić, kao što se može pomisliti. U pismu iz Venecije, za njega se interesuje g. Branko Mujanović, navodeći da se tako prezivala baba njegovog prijatelja Italijana, iz Boke kotorske. Naime, ona je rođena 1885. kao Domenika Nina Spermić i poživela bezmalo čitav vek, do 1983.
G. Branko zna i da se Ninin otac zvao đorđe, Giorgio Spermić, ali u matičnim knjigama katoličke crkve u Herceg Novom, koje se čuvaju od 1762. godine, nije uspeo da nađe tragove ove porodice. Nije, međutim,ovo prezime tražio u knjigama u Kotoru. Ali, neobično bi bilo da ga je našao, jer i njen unuk, prijatelj g. Branka, misli da je ona samo živela u Boki, ali je rođena u Veneciji.
Znajući da je Mletačka republika vladala Bokom 124 godine, sasvim je verovatno da je i njena porodica slala svoje predstavnike u Boku. Očito je u pitanju stara pomorsko-trgovačka koja se davno iselila.
Ni mi nismo u Boki našli da je zabeleženo prezime Spermić. Savo Nakićenović, sveštenik, autor obimne monografije o ovoj oblasti, navodi sijaset prezimena vlasteoskih i trgovačkih domaćih i stranih porodica koje su živele u Boki od 13. do 15. veka, ali među njima nema Spermića. Ni slučajno ga ne spominje ni Risto Kovijanić knjizi „Pomeni crnogorskih plemena u kotorskim spomenicima.
Zato smo prvo pretpostavili da je ta porodica došla ovamo iz severnih oblasti Grčke ili Albanije i da je njihovo prezime, verovatno Sperma, potom posrbljeno.
U daljem razmatranju došli smo i mogućnost da je Spermić nastalo metatezom, zamenom glasova u prezimenu Spremić, a ono od Spremo. Ovo je prezime, između ostalih, i poznate trgovačke porodice u Hercegovini i Primorju, čiji su članovi prelazili u katoličanstvo da bi dobili dozvolu za nesmetanu trgovinu na mletačkim teritorijama.
U Hercegovini, Sprema ima u okolini Nevesinja i Gackog. U Nevesinje su se doselili iz Lukavca kod Gacka, a tamo su došli pre 450 godina iz Stona. Izvor kaže da su bili rimokatolici pa prešli u pravoslavlje. Slave đurđic.
Na jadranskoj obali su najbrojniji u Vitaljini, kod Dubrovnika.
Todorović
čitateljka Zarifa Bilić, iz Nojetinga, navela nam je da potiče iz mešovitog braka, da joj je majka Milja Todorović poreklom iz Gornje Morače, ali da su u porodici, koja je živela među pravoslavnima u mestu Murino, pored očevog bajrama, slavili i majčinu slavu – ali ne zna koji je to svetac.
U Crnoj Gori prezime Todorović nije retko i ima bar nekoliko različitih korena, pa mnogi Todorovići nisu ni dalji rođaci.
U oblasti Polimlja i Potarja, u mestu Trnovce, zabeleženi su Todorovići, kao starosedeoci, od Zečevića, koji slave Jovanjdan. U monografiji Atanasija Pejatovića, pod prezimenom Zečević naišli smo na podatak da su se doselili iz Morače i da su nastanjeni u Meljaku, takođe sa slavom Jovanjdan. Očigledno je da su prezime Todorović dobili prema imenu nekog znamenitijeg pretka koji se doselio u Trnovce, kao i da im je dotle prezime bilo Zečević.
Prema nekim tumačenjima oni su od Zečevića, iz Vasojevića, gde postoje Murine, ali ovi Zečevići, kao i svi Vasojevići, slave Aranđelovdan i nemaju mnogo veze sa Moračom, pogotovu Gornjom.
Nama se, ipak, čini da je bliža istini druga verzija o kojoj govore i Miljanići, u svojoj knjizi „Prezimena u Crnoj Gori“: da su Todorovići poreklom iz Banjana, od Banovića, koji su došli najpre u Nikšićko prekovođe, a odatle u Gornju Moraču. Ovaj podatak sasvim korespondira sa prvim o Todorovićima (Zečevićima) koji slave Jovanjdan, jer je Sv. Jovan Preteča i Krstitelj slava najmanje polovine svih familija Banjana.
Eto, gospođo Bilić, Vaša porodica je, pored očevog Bajrama, svakako slavila Jovanjdan, 20. januar. Pošto ste rekli da su ostali iz Murina, pravoslavni, dolazili kod vaših roditelja, na slavu, to sigurno nije bila Vasojevićka slava Aranđelovdan, jer niko ne ide u goste susedima, ako i sam slavi. Jedino su mogli, eventualno, da se posećuju trećeg dana slave, kako bi održali dobrosusedske odnose i razmenili gostoprimstvo.
Hadžić
Iz Požarevca, jedno vreme prestonice Srbije knjaza Miloša, elektronskom poštom se javila gospođa Silvija-Jelena Hadžić. Rođena je u Požarevcu, kao i njeni roditelji, i slave đurđic, 16. novembra. U porodici se misli da im Hadžić nije bilo izvorno prezime, ali ga je uzeo neko od potomaka, jer su tri generacije njene svešteničke porodice išle na hadžiluk u Jerusalim.
Zavičaj očeve porodice je selo Vojka, u Sremu, koje je, po porodičnom predanju, posle Velike seobe zasnovao njihov predak, jedan od dva brata sveštenika, a došli su „negde iz južnih krajeva, moguće iz Crne Gore“. Zna se da se čukundeda zvao Radovan, a njegov sin, pradeda Jovan, otišao je u Peštu i tamo se oženio Mađaricom Marijom Horvat, da bi se između dva svetska rata doselio u Požarevac
Vrlo uvaženi istraživač, istoričar Dušan Popović, autor više knjiga o prošlosti Vojvodine i samog Srema, Beograda i Budima u prvoj polovini 18. veka, u studiji „Srbi u Sremu do 1736/37. Istorija naselja i stanovništva“, navodi da je Vojka prvi put zabeležena 1416. godine. Pominje je i u 1713-17. godini, uveliko naseljenoj, ali ni za jednu porodicu ne kaže da je bila sveštenička niti da je imala titulu hadžija. Navodi samo jednog Maksima Adžića, žitelja Iriga, ali nijednog Hadžića.
Prihvatajući predanje da su preci imali drugo prezime, među tridesetak zabeleženih u popisu 1736-37, teško možemo da se opredelimo za neko „izrazito ili isključivo crnogorsko“, mada nekoliko dolazi u obzir. Ali, to ostavljamo za dublje istraživanje.
Postavljaju se dva glavna pitanja – zašto su preci ove porodice zadržali početni glas h u novom prezimenu, jer su ga sve srpske porodice redovno izostavljale, i drugo – da li bi Crna Gora, u stvari, mogla biti Skopska crna gora? U tom slučaju, koreni ove familije sežu znatno južnije. sve do severne Grčke i istočne Albanije.
To objašnjava i Hadžić, a ne Adžić, kao i naslednu pobožnost koja uključuje hadžiluk u Svetu zemlju, ali i nestalnost krsnih slava i starinsko ime od kojeg je nastalo prvobitno prezime.
O svemu tome vredi razmisliti, pogotovo u svetlosti činjenice da je g-đa Silvana-Jelena našla srodnu dušu u potomku familije sličnog porekla, o kojoj ćemo pisati drugom prilikom.
Ako i Vi želite da saznate svoje poreklo pokušajte ovde
www.trazimo.info
