PORTPAROL
Sastanak predsednika partija u vladajućoj koaliciji imao je buran tok. Lideri su svašta govorili jedni drugima. Mogle su se čuti uvrede i psovke, a bilo je i demonstrativnog napuštanja sale, kao i fizičkih obračuna. Posvađane vođe zadužile su na kraju portparola stranke domaćina da obavesti javnost o rezultatima sastanka.
– Novinari čekaju ispred zgrade. Šta da im kažem? Ispričaćeš ćeš im šta je rečeno i šta se dešavalo! – kazao je autoritativno jedan od lidera.
– Kako to da kažem? Evo, sve sam zapisao. Vi ste, na primer, predsedniku moje stranke psovali majku i oca.
– Dakle, reći ćeš da je sastanak protekao u prisnoj, gotovo porodičnoj atmosferi.
– A šta da kažem što se ni oko čega niste dogovorili?
– Saglasili smo se da ni oko čega nismo saglasni. A ti reci da je postignuta opšta saglasnost – sugerisao je portparolu drugi lider.
– Kako da komentarišem što je predsednik jedne stranke napustio sastanak? – opet je pitao glasnogovornik.
– Reći ćeš da je načinjeno nekoliko koraka bliže dogovoru! – objasnio mu je predsednik stranke domaćina.
– Ne znam šta bih rekao o tome što ste se vas dvojica dohvatili za kragne i ušli u klinč, iz koga smo vas posle pola sata jedva izvukli – obratio se portparol liderima.
– Lepo, reći ćeš da smo maksimalno približili stavove i da gradimo nerasikidiv savez.
– Bacane su i pepeljare! – iskreno će mladi ataše za štampu.
– Ne, nego su razmenjivani prigodni pokloni – ukazao mu je stariji stranački kolega.
– Posuli ste vodom kolegu! – direktno će portparol.
– Šta vam pada na pamet?! Razgovarali smo veoma tečno.
– A što ste ga udarili među noge?
– Pa to ćete formulisati tako što ćete kazati da se ušlo u središte problema. Uostalom, haj’te, požurite pred novinare jer mogu da pomisle da je bilo nekih nesporazuma. Nasmejte se i razuverite ih!
