Nepoznavanje stranih jezika u vreme kada čitav svet intelektualno opšti, ozbiljan je hendikep, pa se stoga neretko organizuju kursevi jezika i nakon završenog formalnog školovanja. Kursevi engleskog i nemačkog jezika su veoma značajni čak i za poslove, dok se sve češće pojavljuju i privatne škole za mnoge druge svetske jezike koje su i više nego korisne.
A onda, kada nam kroz uši tek proleti neka fraza, ne možemo a da se ne zapitamo otkud ona u našem jeziku i kako se uvrstila. Dosta se ljudi seća anegdote po kojoj je domaća reč “bitanga“ samo spajanje nemačkih reči “bite“ i “danke“ u jednu. Za ovaj neologizam ili novostvorenu reč, bili su zaduženi Srbi u vreme prolaska Fridrihia Barbarose kroz zemlju velikog župana Nemanje. Naime, tada su usled nerazumevanja jezika i razlike u navikama i ponašanjima, pojedini Srbi, prolaznike kroz zemlju i ratnike ocenili varvarima, pa su najčešće pominjane nemačke reči pretočili u karakternu osobinu.
Jedna je fraza ipak osvojila čitav svet, a dolazi iz engleskog jezika i doslovce “okupira“ čitav svet.
Ne brinite, sve je u redu
Ovako bi možda i glasila balkanska konstrukcija reči od dva slova koju već vekovima koristi čitav svet. Reč koja se doskora mogla čuti samo u slengu i uličnom žargonu, preselila se i među visokoobrazovane, u dogovore o ozbiljnim temama. „Okej“, „O.K.“ ili „OK“ na engleskom „okay“, reč je koja po svim hipotezama spada u angloameričko govorno područje, ako je sudeći po poreklu.
Ova reč bukvalno bi se mogla prevesti kao “sve je u redu“. Međutim, spektar njenih značenja sve je veći, a paleta izgovornih situacija svestranija. O ovoj reči raspredaju se teorije, pišu radovi, ali i stvaraju mitovi koji, autentični ili ne, lagano nalaze mesto u ljudskim razgovorima. Istorijske činjenice kažu da se u „Boston morning postu“ prvo OK pojavilo još 23. marta 1839. godine, a navodno je značilo “all correct“ što je zbog tadašnje mode bilo pretvoreno u transkripciju „Ol Korekt“.
Zanimljivije teorije
Nebrojene su one druge mnogo interesantnije teorije koje govore o tome da čuveno OK upućuje na neke drugačije i malo starije situacije. Ljudi su skloni pravljenju mitova, čak i od najobičnijih životnih situacija, a ljudska mašta poigrala se i sa ovom frazom, pa upravo zahvaljujući tome, danas imamo desetine različitih pretpostavki.
Ukoliko se uputimo na prostore severne Amerike, legenda kaže da je ok bila skraćenica „Known ordera,“ rutinske potvrde da je određena naredba izvršena.
Još jedna teorija koja se vezuje za vojsku, a verovatnija je, govori o tome da se u vreme krstaških ratova vojska vraćala sa štitovim izdignutim iznad glave. Glasnik je donosio štit na kojem je krvlju bilo ispisano O („zero“ – nula) killed, što je značilo da nema ubijenih.
Na zapadnoafričkom jeziku Wolof, “woukay“ znači dobar, pa još jedna pretpostavka govori o tome da su upravo robovi u Ameriku doneli ovaj izraz.
Bilo kako bilo, ova nam fraza kazuje da ponekad jezik može biti širi od granica zemlje u kojoj se govori, pa se na taj način i ljudi mogu ponašati. Izmešteni iz svojih mentalnih granica, podučeni dobrim manirima i gostoprimstvom, ljudi bi tako trebalo da se ophode jedni prema drugima i tek bi tada ono bezvremensko OK nadvisilo sve, počev od ljudske sujete do ozbiljnih međunacionalnih sukoba.
