Ako bi imali u džepu milion dolara, srpski omladinci u Sidneju izgradili bi, najpre, biblioteku sa knjigama na maternjem jeziku. Na listi njihovih neispunjenih želja nalaze se zatim omladinski centar, srpski restoran, bioskop sa nacionalnim filmovima, poseban obrazovni centar za njih i njihovu generaciju…
Ovo je spisak načinjen za vreme drugog i poslednjeg dana rada Konferencije o mladima organizovane ove nedelje pod okriljem Srpskog pravoslavnog udruženja za socijalni rad. Konferencija je u drugom delu radila u tri grupe – kultura i društvena podrška, obrazovanje i zdravlje. Zaključci radnih grupa predočeni na kraju skupa biće važan deo buduće analize o najprečim potrebama mladih. S tom analizom ići će se i pred ovdašnje srpske i australijske forume. Konferencija je, naime, kako organizatori objašnjavaju, tek početni korak obimnog posla, u kome se nastoji skrenuti pažnja na celu jednu generaciju dece koja se, ne svojom krivicom, nalazi u neravnopravnom položaju.
Uoči Konferencije, javni poziv za učešće bio je upućen i roditeljima. Nije ih se mnogo odazvalo. Uprkos tome, međutim, njihova vlastita deca, prisutna na skupu, nisu ih zaboravila. Nakon što su mladi izneli zaključke o svojim potrebama, ispostavilo se da se dobar deo odnosi na potrebe (i probleme) – njihovih roditelja. Ovo je, s razlogom, bilo posebno prisutno u grupi koja je razgovarala o kulturi i društvenoj podršci.
Mladići i devojke tu su, uz ostalo, naveli niz tema iz odnosa roditelji – deca. Zanimljivo je, tako, njihovo zapažanje da se na tim relacijama uloge često obrnu – posebno zbog drugačijeg shvatanja roditeljske pozicije u Australiji. Deca ističu i da njihovim roditeljima treba proširiti saznanja o državnim servisima koji su im na raspolaganju, od jezika, preko zdravstvenih organizacija do socijalnog osiguranja. Ovo se naročito odnosi na novodošle useljenike.
Odrastanje u novim uslovima nosi za mnoge i jednu vrstu stida što pripadaju drugoj kulturi, ovo posebno kada im roditelji nisu u stanju da govore engleski. Uz ovo se navodi i opšta potreba za očuvanjem istorijskih, kulturnih i tradicionalnih vrednosti.
Crkvama se generalno zamera da ne pružaju dovoljno podrške porodicama koje su tek stigle u Australiju i njihovoj deci.
I etničkoj i široj zajednici upućena je primedba da mladi nemaju mesta za okupljanje. Nije lako, kažu dalje, doći do povremenog posla kojim bi se popravio porodični budžet.
U oblasti obrazovanja, još jednom je naglašen nizak procenat Srba koji se upisuju na univerzitetski studij. Među uzrocima te pojave navedeni su: jezička barijera (strani akcent); nedostatak lične i porodične motivacije, nepriznato školovanje prekinuto u otadžbini, te, svakako, veoma visoki troškovi. Od srpske zajednice traži se više srpskih škola.
Radna grupa za oblast zdravlja iznela je ideju da se informacije na tu temu učine dostupnijim tako što će biti upućivane u škole, srpske organizacije i mas-medije. Osnovna poruka ove grupe je da se, u slučaju zdravstvenih problema, ne okleva, već da se traži pomoć. Naročito je naglašena potreba razgovora i druženja. Istaknuta je zabrinutost i potreba preventivnog delovanja protiv droge i alkohola.
Uočavajući donekle različite potrebe mladih koji su kasnije došli i onih koji su rođeni ovde, ova radna grupa insistira na dijalogu predstavnika obe grupe jedne iste generacije.
U celini, kako je jedan učesnik Konferencije naglasio na kraju, većina potreba koje su iznesene čak i ne zahtevaju velik novac, već pre svega nešto više razumevanja i angažovanja sredine u kojoj mladi žive. S tim u vezi, veliko interesovanje izazvali su novi projekti Zadužbine za srpski jezik pri Mekvori univerzitetu – kao što su amatersko pozorište, likovno stvaralaštvo, grupa za negovanje govorništva i lepe pisane reči na maternjem jeziku i drugi.
Sastanci jednom mesečno
Mlada generacija posebno naglašava potrebu da se njeni predstavnici sastaju barem jednom mesečno, na mestu gde bi oni sami preuzeli odgovornost za različite vrste aktivnosti. Nedostaju im i kampovi u kojima bi proveli zajedno nekoliko dana.
Priznanja za saradnju
Srpsko pravoslavno udruženje za socijalni rad uručilo je za vreme Konferencije posebna priznanja za višegodišnju saradnju predstavnicima iz drugih institucija. To su Gari Skaćia i Gordana Hol-Radičić iz STARTTS i Irene Ros iz Useljeničkog centra Blektaun.
