Dolazak ambasadora Srbije i Crne Gore bio je za Srbe Melburna istorijski dogadjaj. Po prvi put je jedan ambasador iz Otadzbine bio na zvanicnom sastanku na kome je sreo gotovo sve Srbe koji nesto znace u srpskoj zajednici Melburna. Sastanak je odrzan u prostorijama Srpskog kraljevskog udruzenja u Melburskom predgradju Futcrkaj. Bilo je prisutno 60 pozvanih Srba, predstavnici SPC, nacionalnih, sportskih, kulturnih organizacija, poznati srpski biznismeni, univerzitetski radnici, umetnici, srpska medija… Da nekog ne bi uvredili ne pominjuci ga, samo da kazemo da su tu bili, od najstrarijih politickih emigranata ( Toma i Marko Banjanin, Vlada Bosnjak..) pa sve do uspesnih biznismena mladje generacije ( Milan Nikolic…). Posebno dragi gost na skupu bio je poslanik australijskog federalnog parlamenta u Kanberi gos. Bob Serkomb.
Pozdravaljajuci ambasadora predsednik SKU gos. Drago Ivanovic se zahvalio gos. Glisicu na dolasku i u ime svih izrazio veliko zadovoljstvo i uzbudjenje sto je posle pola veka postojanja srpske emigracije u Melburnu do ovakog sastanka doslo. Gos. Ivanovic je rekao i da je siguran da ova istorijska poseta predstavlja i pocetak nove saradnje emigracije i diplomatskih predstavnistava koja bi u buduce trebalo da donese rezultate na korist i srpskog naroda u Otadzbini i srpske zajednice u Australiji.
Onim starim emigrantima gos. Glisic je porucio da za novu srpsku administraciju ne postoji „neprijateljska emigracija“, vise nerma nepozeljnih, svi politicki protivnici bivseg rezima su rehabilitovani, tako da ne treba da postoji ni malo bojazni kod ovih emigranata kada odlaze u Otadzbinu. Prisutnim srpskim biznismenima Ambasador je porucio da je tu uvek spreman da im pomogne i odgovori na sva pitanja i pozvao ih da pocnu intenzivnije da investiraju u privredu Srbije i Crne Gore. Ambasador je saopstio i svima dragu vest za gradjane Australije vise nisu potrebne vize za odlazak u Srbiju i Crnu Goru.
Celokupan razgovor, koji se neplanirano oduzio do kasnih sati, prosao je u bratskoj, srdacnoj atmosveri i gotovo svi koji su govorili su podvukli da je ovaj sastanak istorijski za srpsku zajednicu Melburna, a narocito su uzbudjeni bili stari politicki emigranti koji nisu do skoro verovali da ce za zivota doziveti nesto slicno ovome sto se desilo ove veceri u prostorijama SKU.
Dobar broj prisutnih je ambasadoru izrazio osecanja razocaranosti radom Saveta dijaspore koji ni malo nije ispunio ocekivanja emigracije. Ambasador se slozio i sam potvrdio da su rezultati dvogodisnjeg rada Saveta dijaspore ispod svih ocekivanja.
Na kraju su svi obecali da ce ubuduce biti vise kontakata, susreta, dogovaranja i zajednickuh akcija ambasade u Kanberi i srpskih organizacija iz Kanbere i svi su izrazili zelju da do ponovnog sustera dodje sto pre.
U nedelju Ambasador Glisic je prisustvovao sluzbi Bozijoj u hramu Svete Trojice u Branzviku. Posebno je za vreme sluzbe bio impresivan nastup hora Stevan Mokranjac CSO Sveta Trojica. Ovaj crkveni hor po ocenama strucnjaka ne samo da je verovatno najbolji u celokupnoj srpskoj dijaspori vec je po kvalitetu izvodjenja rame uz rame sa najpoznatijim crkvenim horovima u Otadzbini. Ambasador Glisic, inace vrsni poznavalac crkvenoh horskog pevanja, bio je i sam vidno uzbudjen i odusevljen nastupom hora koji se ambasadoru u cast bio u punom sastavu.
Posle sluzbe za Ambasadora je priredjen rucak u crkvenoj sali. Staresina hrama protojerej Miroslav Hadzi Popovic, inace sekretar eparhije, pozdravljajuci dragog gosta je ispricao da je pre dvadesetak godina sluzbovao u prestonoj Kanberi. Tada je bio prisutam i na sluzbi u sestriniskoj grckoj pravoslavnoj crkvi kada je u crkvi bio i tadasnji grcki ambasador. Prota Miroslav kaze da se zapitao, znajuci tadasnju politicku situaciju, da li ce ikada i on doziveti da kao svestenik u bozijem hramu vidi i ambasadora iz Srbije i eto, posle tolikih godina i to se dogodilo.
Kao i uvek u CSO Sveta Trojica susret je protekao u znaku gostoprimljivih domacina i parohijana koji su uvek goste docekivali kako to i dolikuje srpskoj tradiciji, a spontani srdacni razgovori sa Ambasadorom su potrajali do popodnevnih sati.
