Sudeći po oglasima za zapošljavanje u inostranstvu posla nema puno. Najtraženija su zanimanja iz oblasti informacionih tehnologija i medicine, ali su traženi i barmeni, konobari i trgovci.
Mogućnosti bi u narednom periodu možda mogle da budu veće s obzirom da su SAD uvrstile Srbiju među 11 novih zemalja koje su ušle u program izdavanja neuseljeničkih viza koje omogućavaju obavljanje privremenih ili sezonskih poslova u ovoj zemlji. Programi takozvanih američkih H2A viza nude privremene ili sezonske poslove u poljoprivredi, dok se H2B vize odnose na sezonski ili privremeni rad van poljoprivrede. Dozvola za rad se izdaje na period ne duži od 12 meseci, sa mogućnošću produžavanja do tri godine.
Radnici sa H2B vizom mogu da rade u hotelima, restoranima, kao perači sudova, konobari, u nacionalnim i zabavnim parkovima, na kasi, u kafeteriji. Mogu da budu spasioci na bazenu, kondukteri, ski-instruktori, prodavci, radnici obezbeđenja.
Kada dobije vizu, radnik može da radi samo kod poslodavca koji je popunio zahtev za njegove usluge. Mora da ima srednju stručnu spremu, a poželjno je i dve godine radnog iskustva na poslu za koji se prijavio. Dobro znanje engleskog jezika se podrazumeva.
Nakon što istekne period na koji je ugovor potpisan, postoji mogućnost da se trajanje vize produži do tri godine.
Program H2B je jedan od najzahtevnijih i broj ljudi kojima se godišnje odobri viza kreće se od 60.000 do 66.000, mada je broj zainteresovanih višestruko veći.
Kada je zapošljavanje u Evropi u pitanju, dominiraju ponude u regionu. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini najtraženiji su radnici koji imaju struku vezanu za informacione tehnologije. Najviše su traženi administratori za održavanje kompjuterske mreže. Posla međutim ima i u Irskoj i Velikoj Britaniji za lekare opšte prakse. I arhitekte su među traženijim zanimanjima, a uvek je standardno dobra ponuda za poslove barmena, konobara i hostesa.
Tome u prilog govore i podaci koje je pribavio sajt za zapošljavanje Infostud. Prema njihovim podacima, u 2009. godini, najviše oglasa za inostranstvo bilo je u IT sektoru i srednjem menadžmentu, dok je najmanje oglasa bilo za struku biologije, ljudskih resursa, medija, kulture, obrazovanja i transporta. Oglasa prošle godine uopšte nije bilo iz oblasti brige o lepoti, fizike, izdavaštva, osiguranja, psihologije, sociologije i veterine.
U Srbiji postoje 54 registrovane privatne agencije za zapošljavanje. U cilju zaštite nezaposlenih od mogućih zloupotreba kao i njihovog boljeg informisanja, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je osnovan migracioni servisni centar. Tu je moguće preuzeti informatore o državama kao potencijalnim zemljama zaposlenja.
