Kad nemate vecinu u parlamentu, pribegavate trgovini koja jeste legitimna u politici, ali ne i onda kada se krse ustav i zakon, kaze Vojkan Tomic, portparol NDS.
VELIMIR ILIC, lider Nove Srbije, nedavno obelodanio da su mu visoki funkcioneri iz „DOS – reforme Srbije“ nudili mito da podrzi Ustavnu povelju i zakon o njenom sprovodjenju. Navodno su mu rekli da napise sta trazi da za uzvrat glasa za pomenute dokumente. Zna, veli, da su neki prihvatili, a u opticaju nije bio samo novac, vec i stanovi u Beogradu.
Na temu prodaje i trgovine mandatima oglasio se i bivsi narodni poslanik Milan Bozic zajedljivom opaskom da srpski premijer mesa karte u srpskom parlamentu, medju srpskim poslanicima, gladnim para, zena, karijere i svega i svacega sto je naciji prikracivano deceniju i po. Prodali bi oni, tvrdi ovaj espeoovac, i rodjenu majku, a kamoli drzavu. Bozic, ne bez ironije, primecuje da srpski premijer obezbedjuje vecinu od dva, tri poslanika preko 126 – samo zato sto je cuvaran. Da raspise konkurs za prebege, ne bi imao ispod 200 poslanika.
Otuda i ne cudi primedba da je koalicioni dogovor DOS za dve godine vladavine gotovo potpuno pogazen, da je trgovina poslanickim mandatima uzela maha, da Skupstinu Srbije Demokratska stranka prekraja prema svojim interesima i potrebama…
Koliko je istine u ovim pricama?
– Sam koalicioni sporazum DOS-a, po pitanju broja mandata, tako je regulisan da su stranke medju sobom definisale ovo pitanje, da su u tim kvotama mogle da menjaju svoje poslanike – ako daju ostavku, odnosno vrate mandate, kaze za „Nezavisnu Svetlost“ Vojkan Tomic, bivsi poslanik DOS-a, a sada portparol Narodne demokratske stranke. Stvar je tako bila regulisana da posle vracanja mandata, ako doticna stranka nema vise raspolozivih poslanika na svojoj listi, njega dobije jedna od stranaka koje su sledece na celoj listi DOS-a. Medjutim, taj spisak je davno pregazen i prekrojen – i u slucaju PDS-a, i u slucaju Socijaldemokratije i SDP-a. Ocito je da Vlada Srbije i njen predsednik Zoran Djindjic kroje parlament po broju i velicini odela koje je potrebno Vladi Srbije, a ne onako kako bi trebalo – da parlament prvo postavlja pitanje vladi, da mu ona odgovara.
Cvrsci dogovori
Vuk Obradovic, lider Socijaldemokratije, primecuje da danasnji parlament ni priblizno ne odgovara onoj skupstini koja predstavlja izraz iskazane volje naroda na izborima krajem 2000. godine. Sadasnji parlament je, po njegovim recima, politicka nakaza – nelegalan i nelegitiman. Da smo pravna drzava, kao sto nismo, sve sto je u Narodnoj skupstini Republike Srbije u medjuvremenu usvojeno, s ovakvim sastavom, bilo bi s pravnog stanovista, tvrdi Obradovic, apsolutno bezvredno.
– Demokratska stranka je samo jedna od 18 clanica DOS-a i ona je prva medju jednakima, tvrdi Sinisa Mitrovic (ND), zamenik sefa poslanicke grupe „DOS – reforme Srbije“. Prema tome, ne moze se govoriti da je ona suvereni vladar Skupstine Republike Srbije. A kad je rec o prekrajanju izborne volje gradjana, mogu da kazem da se tu radi samo o politickoj frustraciji onih koji bi da nesto sto nisu mogli da urade u medjuvremenu sada poprave time sto bi zahtevali vanredne izbore. Vlada ima stabilnu vecinu i nema svrhe da se odrzavaju vanredni parlamentarni izbori. Srbiji prvo trebaju institucije pa onda izbori. Znaci, nas je model zakon i ustav – pa izbori.
Cedomir Cupic, profesor beogradskog Fakulteta politickih nauka, smatra da ako neko sada napusta svoju stranku i daje glasove nekoj mocnijoj, onda je to pitanje jednog dogovora koji, verovatno, nije do kraja doveden, a nije ni mogao da bude, posto je DOS formiran kao koalicija potpuno razlicitih partija – s razlicitim pristupima. Ova koalicija je, podseca Cupic, imala samo tri zadatka: da srusi diktatora, sto su uradili gradjani; da donese ustav i sistemske zakone i namiri pravdu koja je vezana za sve one lopove i uzurpatore koji su napravili velike stete – i da odmah raspise izbore.
– Ovako, posto se ne raspisuju izbori, kako je bilo obecano, onda oni mocniji, sto je prirodno, tako je i u svetu, kalkulisu, namecu svoje stavove, trguju, kaze Cedomir Cupic. Sve ce to potrajati dok ne dodju izbori i dok se ne vidi ko ce s kim izaci na biraliste. Potom ce, verovatno, sve partije, koje budu izlazile na izbore i pravile koalicije, saciniti cvrsce dogovore i onemoguciti ovakvu trgovinu mandatima.
Veliki broj zahteva za zamenu poslanickih mandata, koji su na cekanju, samo govore o trikovima koji se koriste da bi se ostvarila vecina u parlamentu prilikom izglasavanja zakona. Zasto parlamentom vise ne vlada biracko telo nego cista politikantska matematika?
– Parlament, generalno uzev, vise ne postoji, ketegorican je Vuk Obradovic. Mi smo u jednoj ne samo parlamentarnoj, vec i dubokoj politickoj i drzavnoj krizi. Sve je u ovoj zemlji, sto bi trebalo da predstavlja demokratsku instituciju – obezvredjeno. Dakle, sve je obesmisljeno. Jedini izlaz iz ove situacije je raspisivanje sveopstih izbora. U Socijaldemokratiji o tome govorimo vec mesecima. Uzdam se da ce i ovi, koji su danas na vlasti, shvatiti da ce raspisivanje tih izbora biti i u njihovom interesu.
Partokratski parlament
Sinisa Mitrovic ne veruje da je to rezultat politikantske matematike, vec da se radi o odnosu snaga. Postoji institucija drzave, znaci Ustavni sud, koji ce imati konacnu rec – kada su u pitanju sudbine mandata. Mitrovic veli da ne mogu da kontrolisu medjustranacke obracune koji postoje u partijama. Prema tome, ti ljudi su ostali u koaliciji i stvar je Ustavnog suda da resava te probleme – a ne parlamenta.
– Prvo moramo da razjasnimo zasto se ne menjaju ovi mandati i koje je objasnjenje vladajuce vecine, odnosno „DOS – reforme Srbije“, to jest Demokratske stranke, kaze Vojkan Tomic. Pokrenut je postupak za utvrdjivanje ustavnosti clana 88 Zakona o izboru narodnih poslanika, koji govori o tome da stranka moze da menja svog poslanika kada prestane njegovo clanstvo u njoj.
Taj razlog je iskoriscen na jedan, ako mogu da kazem, krajnje nepravnicki nacin. Nepodnosljivo je ovo sto se sada desava u parlamentu, gde sede gradjani, a ne poslanici. Pre svega mislim na novu poslanicku grupu Socijalisticke narodne partije s njenim liderom Banetom Ivkovicem. Sada u Skupstini sedi stranka koja nije bila na izborima. To je neobjasnjivo!
Pravi razlog je, naravno, potreban broj glasova za vecinu Zoranu Djindjicu, jer je nema i mora je nadoknaditi trgovinama – poput ove s Banetom Ivkovicem.
Po recima Vojkana Tomica, volja biraca je odavno izneverena – a najflagrantnije krsenje je zabelezeno privremenim izbacivanjem poslanika DSS-a iz parlamenta. Cini se to i najnovijim desavanjima u Skupstini. Ovakvim nacinom rada parlament je, maltene, paralisan, te ne cudi, podseca Tomic, sto nijedan zakon nije donet u poslednjih sest-sedam meseci.
– Nas parlament je sastavljen od partija, odnosno tu vlada princip partokratije, kaze Cedomir Cupic. Nije to parlament poslanika koji nezavisno od partijske pripadnosti razmisljaju o nekim problemima, koji, s druge strane, prenose potrebe i interese svojih biraca. Pred nama je jedan partokratski parlament, u kojem su ljudi pioni i vojnici svojih partija. Znaci, sve sto se od diskusije u parlamentu odvija, cini se to preko spikera ili sefova poslanickih grupa koji, jednostavno, razmene stavove ili kontraargumente, a onda poslanici, kao pokorna vojska, pritiskaju tastere i glasaju. Mislim da ovakav parlament nije dobar – i da ce ostati nepromenjen s ovakvim zakonima i ovakvim nacinom vladanja. Prema tome, kad budemo napravili nove izborne zakone, nova pravila ponasanja u parlamentarnom zivotu; kad se budemo u ustavu odredili za polupredsednicki, predsednicki ili parlamentarni sistem – onda ce i pravila igre biti precizirana.
Da li je svrha vecine medjupartijskih prebega u okviru parlamenta ostvarivanje potrebne vecine za izglasavanje zakona, a sporost u zameni poslanika samo nacin da se takvo stanje sto vise prolongira?
– Ne, kategorican je Sinisa Mitrovic. Mislim da vlada ima stabilnu vecinu u parlamentu za donosenje svih reformiskih zakona, da reformski kurs nije ugrozen. Prema tome, da li ce doci do oduzimanja mandata i u kome periodu – stvar je tumacenja Ustavnog suda. Ali, uveren sam da parlament, kao politicka fabrika, ima mnogo precih poslova nego da sada pokusava da se bavi sam sobom. Konkretnije, mi nikada ne mozemo idealno urediti odnos snaga u parlamentu. Ima mnogo nezadovoljnih. Nasa je obaveza da postujemo opoziciju – i mi to i cinimo. A stvar je nekih partija, koje bi u ovom trenutku htele da promene odnos snaga u parlamentu, da to prikazu kao politikantstvo. Tu nikakvog politikantstva nema, vec samo necega sto je vodjenje jasne i strateske politike.
Izbori – kao bauk
Vuk Obradovic kaze da ljudi koji danas odlucuju o nasim sudbinama vrlo dobro znaju da ne uzivaju podrsku naroda, pa svakovrsnim kradjama i prekradjama, politickim, medijskim i drugim manipulacijama, pokusavaju da zadrze pozicije koje su sticajem okolnosti dobili. Ali, nece to dugo trajati, veli Obradovic, koji ocekuje da Socijaldemokratiji budu vracena dva mandata u Vecu gradjana saveznog parlamenta i devet poslanickih mandata u republickom parlamentu.
– Kad nemate vecinu u parlamentu, odnosno u birackom telu, pribegavate politickoj trgovini, koja jeste legitimna u politici, ali ne i onda kada se krse ustav i zakon, tvrdi Vojkan Tomic. O tome se i radi upravo u parlamentu, koji sluzi samo kao sredstvo za opstanak jedne manjine na vlasti. Ocito je rec o manjini, jer su to pokazali i predsednicki izbori, nazalost neuspesni, a pokazuju i brojne ankete, istrazivanja… I kada se nalazite u takvoj situaciji, u kojoj se nalazi Zoran Djindjic, onda vam je, svakako, u interesu da izbegnete vanredne parlamentarne izbore, da pokusate raznoraznim trikovima da sto duze ostanete na vlasti.
Tomic se plasi da ce se ta trgovina nastaviti, da je, kako rece, mozemo videti i unutar samog DOS-a. Pomenuo je primer jednog prebega iz Nove demokratije u Demokratsku stranku. Znaci, mandati se ne razmenjuju ni unutar tih prijateljskih stranaka – odnosno, ne dozvoljava se Novoj demokratiji da dobije to jedno mesto u okviru „DOS – reforme Srbije“. Sve to potvrdjuje, veli Tomic, da parlament kod nas ne funkcionise.
– Onaj ko je najmocniji, narocito onaj ko drzi izvrsnu vlast, a ima parlamentarnu vecinu, uvek ce gledati da prikupi sto vise glasova u parlamentu i da destabilizuje sve one koji imaju drugacije misljenje ili su protiv odredjenih zakonskih resenja, kaze Cedomir Cupic. To ce, jednostavno, biti tako. Nista se tu ne moze uciniti. Na kraju krajeva, u iskustvu razvijenih zemalja se zna kakva je ljudska priroda, pa se ona disciplinuje strogim i dobrim pravilima, koja ne dozvoljavaju krsenje dogovora ili neku trgovinu. Medjutim, tamo gde nema tih pravila, ili gde ih se niko ne pridrzava – imate stanje koje sad imamo.
Dragan Marsicanin, potpredsednik DSS, upozorava da davanjem mandata Branislavu Ivkovicu i poslanicima koji su nezakonito u Skupstini, jer su iskljuceni iz svojih stranaka, DOS posleizbornom kradjom preseljava nelegitimnost na savezni nivo. Na istom fonu, takodje upozoravajucem, bio je minulih dana i Vladimir N. Cvetkovic, naucni saradnik Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, koji tvrdi da „ako se novi ustav bude pravio kupovinom glasova u parlamentu, raznim prenemaganjima s novim poslanickim klubovima – to nece biti dugog trajanja“.
Slicno razmislja i sociolog Ratko Bozovic opaskom da se nastavlja hronika moralnog propadanja u vlasti, da je mnogo prljave trgovine i prljavih dilova… Na pitanje kakva je sudbina aktuelne vlasti, Bozovic, vagajuci volju i strpljenje naroda, odgovara: „Ovde ce iskljucivo opstati ona vlast koja ne dozvoli da postrada istina i pravda“.
