Sladoled je nekada bio dostupan isključivo kraljevima i plemićima. Bio je simbol moći i bogatstva i nalazio se isključivo na trpezi pripadnika društvene elite.
Prvi sladoled nastao je u Kini, a njegovi osnovni sastojci bili su jednostavni: mleko i led.
Zanimljivosti o sladoledu
– Američki predsednik Ronald Regan je 1984. godine, jul proglasio za mesec sladoleda.
– U Velikoj Britaniji je 2011. godine, u jednoj poslastičarnici prvi put poslužen sladoled od majčinog mleka.
– Vojska Aleksandra Velikog redovno je bila osvežavana sladoledom.
– U poslastičarnicama u Ujedinjenim Arapskim Emiratima pravi se sladoled od mleka kamile sa četiri osnovna ukusa: karamela, čokolada, datula i šafran.
Sladoled su u Evropu doneli Arapi. Na engleskom dvoru u njemu se uživalo još u 17. veku. Poslasticu je pravio kraljev kuvar iz Francuske a bilo mu je naloženo da recept čuva kao strogu tajnu.
U 19. veku počinje ozbiljna industrijska proizvodnja sladoleda u Americi. Prvu mašinu za prozvodnju ukusne ledene poslastice, 1846. godine napravila je Nensi Džonson i ta mašina je bila vrlo slična onima koje se danas mogu videti u poslastičarnicama.
Sladoled dobija 1924. godine kornet koji je tada napravljen u radionici poslastičara Itala Marćionija. Novi „izum“ predstavljen je na Međunaronom sajmu u Sent Luisu. Deset godina kasnije, 1934. Kris Nelson je u Ajovi, prvi prelio sladoled čokoladom i uspešno „stavio“ ledenu poslasticu na štapić.
U Italiji je, nedaleko od Bolonje, nedavno sa radom počeo i Univerzitet sladoleda na kojem se uče tajne pravljenja poslastice bez koje mnogi ne mogu da zamisle leto. Osnivač Univerziteta je jedna od vodećih kompanija za proizvodnju sladoleda „Caprigiani“.
