Za raspad Jugoslavije, koji je počeo prevremenim priznanjem Slovenije i Hrvatske, u čemu je ključnu ulogu imala Nemačka, odgovornost snosi politika najmoćnijih evropskih zemalja. Posle raspada usledili su krvavi ratovi, a onda i NATO bombardovanje SRJ 1999. Time se završila jedna tragična faza na Balkanu, posle koje je usledila kolonizacija bivše Jugoslavije. To je vidljivo u svakoj od država koje su nastale iz bivših republika nekadašnje Jugoslavije. Tako je poslednju deceniju i po na ovim prostorima ocenio dr Hanes Hofbauer ekspert za Jugoistočnu Evropu iz Beča, koji je pre neko veče bio gost društva „Prijateljstvo sa Valjevom“ iz Pfafenhofena.
članovi ovog društva, koje vodi Bernd Dušner, organizovali su ovaj susret da bi od dobrog poznavaoca prilika na Balkanu čuli njegovo viđenje prošlosti, aktuelna događanja i gde se danas nalaze Balkan i Srbija. Duže od sat vremena dr Hofbauer je iznosio niz detalja i činjenica, koje su uglavnom dobro poznate našim ljudima, ali ne i običnim Nemcima, o tome kako se raspala jedna stabilna i ugledna država u Evropi, ko je kakve interese imao u tome i kako su svetski moćnici pogrešnim odlukama doveli do tragičnog raspleta događaja.
U situaciji kad je početkom devedesetih godina prošlog veka Jugoslavija bila pred sve većim ekonomskim problemima, bujanje nacionalizma u tadašnjim republikama uz uticaj i podršku spolja logičan sled bio je raspad zemlje. Bujanje unutrašnjih nacionalizama, potpomognuto spolja, dovelo je do krvavog raspleta koje je kulminiralo NATO bombardovanjem SRJ 1999. godine, u što se uključila i vojna sila Nemačke, čime je označena era vojnih intervencija Bundesvera u međunarodnim konfliktima širom sveta.
I kako to posle ratova biva, dolazi faza obnove i izgradnje, a za zemlje nastale raspadom bivše Jugoslavije nastupila je prava kolonizacija. Dr Hanes Hofbauer je tu kolonizaciju objasnio dolaskom stranih banaka u nove države, ali i privatizacijom u kojoj je sve vredno rasprodato, a ogromno bogatstvo završilo je u rukama relativno malog broja ljudi, kao što je to slučaj u Hrvatskoj gde „stotinu porodica drži bogatstvo cele zemlje“.
Govoreći o Srbiji i novim državama bivše SFRJ danas, dr Hofbauer je istakao da politički, ekonomski i socijalno one imaju vrlo male izglede da budu ravnopravan partner članicama EU. One umesto pune integracije mogu da očekuju da budu mnogo više zavisne države. Za Srbiju je dr Hofbauer rekao da je danas u njoj vrlo teška ekonomska situacija što potvrđuje i stopa nezaposlenosti od 32 odsto.
– Zbog toga je jasno – rekao je dr Hanes Hofbauer – ko je dobitnik, a ko gubitnik u događajima poslednjih 15 godina na Balkanu.
