Medunarodni monetarni fond ocenio je juce da ce za ostvarivanje rasta jugoslovenske privrede od pet odsto, za dalji pad inflacije i jacanje spoljne pozicije zemlje u 2003. godini biti neophodno smanjiti budžetski deficit, nastaviti restriktivnu kreditnu politiku i posebno izbeci prekomerni rast plata u državnom sektoru.
Kako se navodi u saopštenju Kancelarije stalnog predstavnika MMF-a u Beogradu, postoje nerešena pitanja koja se prvenstveno odnose na republicke budžete za 2003. godinu i neizvesnost povodom novih ustavnih rešenja izmedu Srbije i Crne Gore.
Ukoliko se pronadu rešenja za otvorena pitanja, Fond je najavio da bi njegov odbor izvršnih direktora mogao da se sastane u januaru 2003. godine, da bi razmotrio zakljucivanje prve analize rezultata u sprovodenju ekonomskog programa i omogucio povlacenje trece tranše od oko 67 miliona dolara u okviru trogodišnjeg finansijskog „stend-baj“ aranžmana u iznosu od 860 miliona dolara koji je planiran za period od 2002. do 2005. godine.
Nakon razgovora misije MMF-a sa jugoslovenskim vlastima, koji su vodeni od 23. oktobra do 7. novembra 2002. godine u Beogradu i Podgorici, dogovoreni su kljucni aspekti mera i ciljeva ekonomske politike do kraja 2002. i za 2003. godinu u celini.
Fond je ocenio da su postignuti ekonomski rezultati zadovoljavajuci: ciljani rast od cetiri odsto u 2002. godini je na putu da bude ostvaren, što pretežno odražava snažan rast usluga, dok je, prema oceni Fonda, inflacija opadala brže nego što je planirano.
Spoljnotrgovinski deficit je, prema saopštenju, bio nešto viši nego što je planiran, ali je to bilo više nego neutralizovano vecim prilivom doznaka iz inostranstva i drugim privatnim kapitalnim prilivima, ukljucujuci i prihode od privatizacije. Rezultat toga je dalji rast deviznih rezervi NBJ.
Makroekonomska politika se i dalje, kako se navodi, sprovodi u predvidenim okvirima, dok su kljucni ciljevi fiskalne i monetarne politike za kraj septembra postignuti bez poteškoca. Ostvaren je dalji napredak u reformi bankarskog sektora i sektora preduzeca, dok planovi vlade da dodatno unapredi postupke za privatizaciju preduzeca treba da olakšaju prestrukturisanje preduzeca.
„Ocekivani nastavak aktivnosti na donošenju zakona u saveznom i republickim parlamentima treba da pomogne u prevazilaženju kašnjenja u usvajanju reformskog zakonodavstva“, kaže se u saopštenju.
