Na izuzetno dostojanstven nacin, ravnogorci, emigranti, prijatelji i vernici, organizovali su ispracaj na vecno pocivalište devedesetdvogodišnjem uci LJubi Popovicu, prvom žitelju Pariza dece naših iseljenika, Srbinu sa najdužim stažom na „pariskoj kaldrmi“, coveku koji se smatrao simbolom emigrantskog života u Francuskoj…
U blještavo osvetljenom sabornom hramu Sveti Sava cvece je bilo na odru, gorele su svece, a mirisao je tamjan. Spuštene srpske trobojnice sa natpisom „Za kralja i otadžbinu“ blago su se vijorile, dok su opelo služili zapadnoevropski episkop Luka i otac Jovan. Potresno i sa suzama u ocima, horski se pevalo „Oce naš“ i „Vecnaja pamjat“.
Pomagao narodu
– Uz uca LJubu bio sam 54 godine, bili smo u kraljevoj vojnoj misiji. Jako pošten covek, veliki Srbin, uvek sa mislima na svoj narod i slobodu – rekao je predstavnik Ravnogoraca Aleksandar Tešic.
Živorad Ivanovic je sa cika LJubom radio 22 godine u tvornici „Reno“ i naglasio da je bio veliki, nepokolebljivi Srbin, veliki ucitelj i pomagac našeg naroda u Francuskoj.
O uca LJubi, više od pola veka prisutnom na svakom našem skupu, cije rodoljublje i dobronamernost ništa nije moglo ugasiti, poslednje slovo izrekao je otac Jovan.
– Opraštam se od svog i našeg prijatelja i velikog coveka. U sebi je nosio nešto zaboravljeno, podsecao nas je na našeg oca, dedu, na ono što mi nismo doživeli, na staru Srbiju, njene boje i mirise, na kraljeve oficire… Cika LJubo, malo je danas tvojih vršnjaka, vecina nisu živi, ali su ovih dana o svakom detalju tvog ispracaja brinuli tvoji prijatelji. Neka Gospod molitvama svih okupljenih da pokoj tvojoj duši i da ti bude srecan put u zemlju iz koje si otišao pre 58 godina i sada joj se prvi put vracaš – rekao je otac Jovan.
Pracena crkvenim zvonima, kola sa uca LJubinim telom krenula su prema Nišu, gde ce biti sahranjen u sredu, a svi njegovi brojni pariski prijatelji okupili su se u restoranu „Suzana“, uz žito, kolac i rakijicu za pokoj duše coveka, koji je urezao i ostavio dubok i neuništiv trag i za života svojim delima sebi napravio spomenik.
Osnovne vrline
U tekstu, koji su sastavili prijatelji uca LJube, a koji ce se procitati na sahrani u Nišu stoji sledece:
„Pored niza ljudskih vrlina koje je posedovao, izdvajaju se tri osnovne – bogoljublje, rodoljublje i covekoljublje. LJude je najviše cenio po njihovom odnosu i ljubavi prema otadžbini. Bio je veliki protivnik svake vrste podela medu Srbima i strahovito su ga bolele neprirodne i veštacke nametnute granice izmedu srpskih zemalja…“
U poslednje vreme uca LJuba je imao obicaj da kaže – „Što ja poceh, ti produži!“, što je i bila njegova poslednja poruka dragim Srbima…
Tužnom skupu, u ime Ambasade SRJ, prisustvovao je prvi savetnik i generalni konzul Miloš Bogicevic, Svesrpsku zajednicu Francuske predstavljao je predsednik Ivan Jankovic, a Patriotsku stranku dijaspore predsednik Zoran Milinkovic.
Na celu Ravnogorskog pokreta bio je Aleksandar Tešic, Zemaljske uprave Udruženja boraca „Draža Mihajlovic“ Ivan Niklanovic, a zapaženo je i prisustvo brojnih uglednika i ucenih ljudi, ali pre svega naših, pravih Parižana.
