Naš poznati hirurg, prof. dr Zoran Krivokapić boravio je u NJujorku kao gost poznate klinike „Slonj Catering Cancer Center“ (osnovana 1884. godine), na kojoj je govorio o rezultatima lečenja posle operacija kancerom zahvaćenog završetka debelog creva. Ovo je već drugi put da na istoj klinici sa kolegama razgovara o načinima lečenja ove ozbiljne bolesti koja, nažalost, svuda u svetu, pa i kod nas, poprima oblike epidemije, kao i rak dojke. I imao je o čemu da govori, jer tim stručnjaka sa Prve hirurške klinike Kliničkog centra u Beogradu iz godine u godinu postiže sve bolje rezultate, a po broju uspešno izvršenih operacija čak su i ispred svojih američkih kolega.
Košarka velika ljubav
Uz sve svoje profesionalne i stručne aktivnosti, Krivokapić pronalazi dovoljno vremena za još jedan angažman – lekar je naše košarkaške reprezentacije.
– Košarka je moja prva ljubav. Igrao sam je 25 godina, a sada sam lekar našeg nacionalnog tima. Prija mi ta lepa energija i moj angažman u reprezentaciji je napor koji mi prija i koji me u stvari odmara. Veoma cenim naše košarkaše u NBA , jer čine mnogo za našu zemlju i žele joj dobro. Upoznao sam i Igora Kokoškova, jednog od trenera „Pistonsa“ iz Detroita, čuo sam se sa Peđom Stojakovićem, uvek održavamo kontakte. Košarkom i dalje nekako punim svoje baterije, pomaže mi da izbalansiram velike stresove koje imam kao hirurg.
– I ovo je za mene bilo dragoceno iskustvo, jer su Amerikanci, naravno, odlično opremljeni, imaju mnogo operacionih sala, ozbiljno se bave naučnim istraživanjima. Mi imamo odlične stručnjake, rekao bih ekstremno dobre, s obzirom na uslove rada, ali nama, generalno uzevši, nedostaje ta nada koju Amerikanci i Evropljani polažu u nauku. Mi smo možda i bolji po hirurškom umeću, jer radimo mnogo operacija, ali, nažalost, ne možemo da pratimo sva svetska naučna dostignuća u ranom otkrivanju i lečenju bolesti. Istina je da rak debelog creva poprima razmere epidemije, na 100.000 ljudi ima 50 novoobolelih, što je slučaj i u Americi, i u Evropi. Zato je veoma važna preventiva, rano otkrivanje bolesti. Pri našoj klinici uspešno radi Društvo kolpoproktologa i verujem da ćemo se i mi, u neko dogledno vreme, ravnopravno uključiti u kampanju za rano otkrivanje bolesti.
• Da li to znači da je blizu dan kada će i u Srbiji na redovan godišnji kolonoskopski pregled odlaziti svaki građanin stariji od 50 godina?
– Pomalo sam u ovom trenutku skeptičan da se to može uskoro desiti, ali mi moramo delovati i preventivno, menjati navike, posebno način ishrane, kada je ova bolest u pitanju. Jer, podaci kažu da je bolest sa samo 15 odsto genetski uzrokovana, dakle, moramo uticati na smanjenje obolelih, ali i biti svesni da rezultate možemo očekivati tek kroz 10 -15 godina. Moramo raditi za budućnost mlađe generacije.
Tema predavanja u Americi bila je izuzetno zanimljiva i veliki izazov za hirurge.
– Mi u toku operacije odlučujemo da li čuvamo mišiće ili ih odstranjujemo, i to je najteži deo posla. Uradili smo 940 operacija završetka debelog creva za 15 godina, 65 odsto operisanih pacijenata su preživeli, dakle oboleli od raka debelog creva nisu više otpisani, ima nade u izlečenje. I naše američke kolege su iznenađene da smo u timu samo još četiri hirurga i ja, ali mi smo dugo zajedno, obučeni na pravi način.
Svojim studentima i kolegama pokušavam da prenesem znanje i iskustva koja sam stekao u svetu. Ja sam i predsednik Udruženja hirurga Srbije i mislim da, iako hirurgija jeste moćna grana medicine, više ne važi ono pravilo da je samo hirurgija medicina, a sve ostalo je sudbina. Jer, mora se raditi multidisciplinarno, pa se i lečenju raka debelog creva mora tako postupati – donosimo zajedničke odluke i u dijagnostici, hirurgiji i posthirurškim tretmanima. Nadam se da će se i stanje u našem zdravstvu poboljšati, da će nam i oprema i literatura postati dostupniji i da će država konačno shvatiti neophodnost nekih reformi.
Profesor Krivokapić je čest gost svojih kolega širom sveta. Nedavno je bio na predavanju u Moskvi, odakle nosi dragocene uspomene.
– Naravno da su Amerika i Rusija dva sveta. Na ovom skupu je bilo 600 lekara iz Rusije i bivšeg SSSR-a, divno su nas primili, osetili smo izuzetnu ljubav prema našem narodu i našoj zemlji. Upoznao sam mnoge dobre stručnjake, ali, nažalost, i oni zaostaju za Zapadom u tehnologiji i naučnim dostignućima, iako Rusi imaju odličnu tradiciju.
