Jedna od zabrinjavajućih tendencija u postdemokratskom svetu jeste rastuća sklonost raznih vlada da upravljaju u tajnosti, ograničavajući informacije koje predočavaju svojim građanima. U Sjedinjenim Državama ta tendencija je bila pojačana terorističkim napadima 11. septembra. Bušova administracija iskoristila je strah prosečnih Amerikanaca da bi donela Patriotski zakon i druge zakone i predsedničke izvršne naredbe kojima ne samo da je pružena veća fleksibilnost vlastima u ograničavanju ustavnih i građanskih prava američkih građana, već im je dopuštena i široka primena kategorija državna tajna i predmet od nacionalnog interesa, što im je opet omogućavalo da skrivaju od javnosti svoje akcije i odluke.
Postojala je velika nada da će Obamina administracija brzo iz korena promeniti te tendencije, tim pre što je novi predsednik, u predizbornoj kampanji i prvim nedeljama svog mandata, nebrojeno puta naglasio da će veća transparentnost upravljanja biti jedan od prioriteta njegove administracije.
Nažalost, pokazalo se da Obamina administracija nije naročito raspoložena da ispuni predsednikova obećanja. Kao i njenim prethodnicama, i njoj je veoma stalo da sačuva povlastice izvršne vlasti (tradicija koja omogućuje predsedniku da zaobiđe Kongres kod proglašenja privremenih zakona i podzakonskih akata). U isto vreme, odluka predsednika Obame da ne skine oznaku tajnosti sa fotografija i drugih dokaza zlostavljanja i mučenja u Abu Graibu i Gvantanamu, kao i napori administracije da ograniči zaštitu koju pruža novi, u Senatu predloženi zakon, koji bi trebalo da očuva pravo medija na zaštitu poverljivih izvora informacija, pokazuju da je i ova administracija, bar jednim delom, prigrlila navike Bušovog tima. U atmosferi opadanja predsednikove popularnosti, postoji opasnost da će rasti privlačna moć netransparentnih odluka i širokih mogućnosti da se tajnost opravdava nacionalnim interesima.
Ovo nije samo američki problem nego karakteristika postdemokratskog sveta koji smatra da efikasno upravljanje nije spojivo s punom transparentnošću i da političkoj eliti treba dopustiti da sužava javnu debatu, kao i da se opredeljuje za ograničeniji pristup individualnim slobodama građana. Postdemokratija gaji duboko nepoverenje prema prosečnom biraču i još izraženiju sumnjičavost prema medijima. Ona ponižava dostojanstvo svojih građana, tretirajući ih kao nedoraslu decu. Nije otud nikakvo čudo što su današnji političari okruženi savetnicima čiji je jedini posao da informacije koje odlaze u javnost svedu na propagandu lišenu svakog sadržaja, pogodnu jedino za razvoj kulta ličnosti njihovih šefova. U ovom novom, postdemokratskom svetu, uloga javnosti jeste da bezuslovno i neopozivo podržava svog političkog lidera i elitu.
Nije stoga nikakvo čudo što su i političari i prosečni građani u svetu u razvoju zbunjeni kad je reč o demokratiji. S jedne strane, arogantni Zapad im drži lekcije, neprestano ponavljajući mantru o tome da se demokratija postiže javnim i odgovornim upravljanjem, poštovanjem zakona i vladavinom prava, dok s druge strane sami jasno vide da njihovi potencijalni mentori u sopstvenim zemljama primenjuju drugačiji pristup. Prirodno je da lideri malih i slabih zemalja, poput Srbije, rado imitiraju postupke svojih kolega iz EU i SAD, jer se time potvrđuje njihov vlastiti stav da cilj opravdava sredstvo. Odnosno, još konkretnije, da se demokratija i put Srbije u EU mogu postići samo nedemokratskim, u tajnosti preduzetim koracima. Još je slađe kad im je dopušteno da to rade uz prećutno odobravanje Zapada.
Nekako mi je teško da poverujem da bi ova verzija demokratije bila prihvatljiva za Džordža Vašingtona ili Tomasa Džefersona ili za njihove onovremene sunarodnike. Zašto bi to onda bilo prihvatljivo za nas?
Postmoderni mentori
MiL de BaKruS, 24/09/2009, 22:41
Dok nam guslaju o demokratiji, civilizaciji i globalizmu, dotle nam navlače omču i zatvaraju u tor za mužu. Sve se radi da jednog dana 10% ljudi zavede apsolutizam nad onih 90%. Zašto tolika pohlepa, Bog sam zna.
a Londo Mollari, 24/09/2009, 22:48
Изузетан текст! Краћи него обично, али свака реч извагана на правом тасу. Изванредно!
Зоран , 24/09/2009, 23:36
Шта мени смета што знају све о мени и надгледају ме. Ја сам чист као суза и немам чега да се плашим. По интернету пишем и за и против САД, и нема проблема.
Brana , 24/09/2009, 23:40
Kesiću? Ne mogu da verujem, zar CIA nije transparentna, ili je ko mrska nam UDB-a, sve ispod žita?
Emigrant , 25/09/2009, 00:49
Kako zasto? Pa zato sto mi nismo imali Washingtona i Jeffersona ali smo zato imali Broza.
Воја , 25/09/2009, 01:17
Фантастично!
Ana Malic, 25/09/2009, 01:55
Hvala Bogu da je jos neko primetio i to javno sto narod odavno zna. Da se razumemo nisam za komunizam ni onog socijalnog tipa, jer i tamo birokratija jedino cveta. Posle ovog eksperimenta moracemo nazad u monarhiju kako ja vidim. A zasto da ne, da se bar jednom resimo drzavnih cinovnika i sluzbenika, kao i partijskih funkcionera, ako nista drugo. Zar je to malo?
Milan , 25/09/2009, 03:58
Izvanredan, koncizan i pravo u metu tekst. Dopada mi se i termin „postdemokratski“ svet, mislim da zaista adekvatno opisuje svet u kome zivimo. U celoj prici je Srbija tu samo jedna mala kockica u mozaiku, ovi su procesi od daleko veceg znacaja i dometa u globalnom smislu. Na nama je kao relativno malim, ali u isto vreme ne zanemarljivim igracima, samo da se mudro postavimo, ne moramo bas sve sto nam se prodaje kao dostignuce zapadne socioloske strukture da prihvatamo, ali u isto vreme ne smemo ni sebi dozvoliti da se nadjemo na putu velikima koji ce neke stvari raditi sa ili bez nas. Kao i obicno, trazi se rafinirani i odmereno mudri pristup, nisam siguran da toga ima mnogo na nasem politickom nebu.
miodrag bjelic, ny, usa, 25/09/2009, 07:28
…Tekst je solidan , nesto sto narod treba da sazna . Ne bih ulazio u tu temu , vec bih da kazem par reci o tome kako svi mi zelimo da budemo originalni , ponekad po svaku cenu … Gdine Kesicu : „Postmoderan “ kao izraz je apsurd . Jer , moderno je uvek sada/danas , nikada u proslosti …Kada nesto postane moderno , ono sto je do tada to bilo prestaje da bude … Jos vise mi bode oci „postdemokratski“ ??? Demokratija nije nesto sto se desilo , zavrsilo , obavilo , pa sada nastaje nesto drugo . Ima jos toliko toga da se gradi i usavrsava u toj toliko pominjanoj demokratiji . A gdin Kesic je vec proglasava prosloscu [ ako postoji po njemu „post“} ///
sv-NS , 25/09/2009, 07:49
Sve je teže vladati narodom, rekao bih. Prilična sličnost između SAD i trenutnog raspoloženja izvršne vlasti u Srbiji. Zapravo, u cijelom svijetu se primjećuje slično kretanje. Od pojačanog djelovanja tajnih službi, drakonskih kontrola kretanja ljudi i granica (dokumenti sa čipom), do fizičke torture pod izgovorom borbe protiv terorizma ili nekog drugog „izma“. A sve to umotano u celofan-demokratija.
Jovana Mandic, 25/09/2009, 08:36
Bravo Kesicu, To sto vlast potcenjuje svoje gradjane narocito intelektualce,i nije neki problem,kakav je recimo to sto gradjani narocito ti intelektualci servilno prihvataju svoju ulogu dvorskih budala pa sluzeci toj i takvoj vlasti podmazuju srafove masinerije velikog brata. kako inace objasniti cinjenicu da decentralizacijija vlasti u Srbiji nepostoji,nikad nece biti i ako bude,rasirice se do Ralje najdalje.
ivan , 25/09/2009, 08:48
Zasto bi to bilo prihvatljivo za nas? Pa sami ste vec rekli, da parafraziram, ko nas uopste za sta i pita. Mi se tu o tim pitanjima i ne pitamo. Politicari u kampanjama zavrse posao, dobiju kojekakvi mandat preko izbora, a onda rade sta hoce i sta im je volja do sledecih izbora kad opet krecu kampanje, lazi… Nisu svi gradjani na tom stepenu razvijene sveste da uvek mogu da prepoznaju laz, propagandu itd… Mi smo s druge strane toliko mali, da hteli ne hteli uvek ce velike sile nama direktno ili indirektno upravljati, tako da i sa te strane – ko nas pita… a ove licnosti, Vasington i drugi koje pominjete, pa pomislite sta bi rekao Marks da je video dela socijalista u svetu u 20. veku?! To je tako coveku je u prirodi da se kvari.
Вукадин Врбник, 25/09/2009, 08:54
Мој уважени земљак ( претпостављам да је пореклом од Босанског Грахова )и овога пута веома актуелан и проницљив. Међутим скептицизам у односу на демократију производи она (демократија) сама већ својом дефиницијом. Није реч само о оној пошалици која каже да народне масе никада нису ништа у науци колективно откриле него увек ретки поједдинац или изабрана група. у политици, ако би се савремени демократски принцип ( онај Платонов подраѕумевао је и робове који опслужују „демократе“!)дословно поштовао квалитет власти никада не би био на неком завидном нивоу. Једноставно човек бира по свом лику и обличју а просечних је увек највише.Ово је наравно одувек познато и отуд сви марифетлуци власти а посебно њене дипломатије! Ето сад ми не можемо да „прегоримо“ Косово а ко зна како свој став Великом брату објашњавају на пример наши политичари. Поуздано знамо да је онај Косовски пигмеј, својевремено као министар вањских послова, нудио Косово Американцима!
rajac , 25/09/2009, 09:54
Egon Krenc(poslednji lider istocne Njemacke) kaze da je kapitalizam neodrziv sistem sto je pokazala i ova poslednja kriza.Oko 10%(procenat u porastu) stanovnika te bivse drzave zeli povratak Berlinskog zida.Sta je razlog?Ljudi su rusili Berlinski zid,ruseci jedan sistem,za koji su smatrali da je tamnica slobode.Danas su slobodni ali bez posla,bez novca,ili na poslu sa stresom i neizvjesnoscu sta ce biti sutra.U socijalizmu su se svi besplatno skolovali,bili socijalno osigurani,a danas(primjer je i bivsa SFRJ).Danas su svi u kreditu i manje vise socijalni slucajevi.Sta hocu reci? Zapadna demokratija je prodavanje magle i dobra formula za sve pohlepne politicare sirom bivse socijalisticke Evrope.Postala je roba kao i svaka druga stim sto su je Srbi jako skupo platili i jos uvijek placaju.Narodu je potreban normalan zivot,zivot bez stresa.Da li to imamo danas u Srbiji i kakva je nasa buducnost ako se maksimalo zaduzujemo a dug nismo kadri vratiti(mislim na drzavni i privatni dug).Da li se na ovim prostorima nekad bolje zivjelo?Jeste ali u jednom drugom sistemu.Ovo danas nije ni kapitalizam ni socijalizam.Vise lici na robovlasnicko drustvo, sa jednom iznimkom, gdje robovlasnici nisu znali ni mogli pobjeci sa plijenom na nekakvu zamisljenu destinaciju.Sjetimo se samo zapadne demokratije kad su mediji u pitanju.Satanizacija svih neposlusnih je bila toliko jaka da je dovodila do vojnih intervencija koje su postale sve cesce.Cilj je globalizacija ili porobljavanje planete u kojem bi vladao jedan mali broj ljudi.Da li mi danas zelimo postati moderni robovi.Banka zamjenjuje lance.Cilj opravdava sredstva a demokratija je samo rijec napisana na papiru i nista vise. PS: Nemam namjeru braniti ili napadati bilo koji sistem,samo skrecem paznju na los zivot i pohlepu nepismenih „experata“ koji od drzave Srbije prave nedodjiju i teren za nemoguci zivot njenih gradjana,zaduzujuci zemlju uz istovremenu rasprodaju drzavne imovine i unistavanje stubova privrede i odbrane zemlje.
sistem , 25/09/2009, 11:23
Sto se tice Amerike , Kenedi je pokusao protiv sistema ( da izmeni sistem) pa smo videli kako se , pre 46 godina , to tragicno zavrsilo. Sto se tice nas , mi se tu i ne pitamo, bitne su , kako bi rekao Comski, „neophodne iluzije“ i “ fabrikovanje misljenja“, ostalo su hleb i igre varijabilnog kvaliteta
Андро Мошић, 25/09/2009, 11:26
Концизан и веома аналитичан текст, све честитке Г-дину Кесићу. Шта наступа после социјализма – неокапитализам у најгорем свом дивљем облику. А шта после демократије – прочитајте Орвела…“неоробовласнички систем“ (а и „демократија“ оваква кава је и коју увозимо са Запада, изгледа да је маркетиншка подвала)
Душан Ариљевић, 25/09/2009, 11:31
Сасвим оправдана критика Западних „достигнућа“ која господин Обрад Кесић у тексту набраја. Међутим делује натегнуто постављено питање-констатација на крају текста: “ Некако ми је тешко да поверујем да би ова верзија демократије била прихватљива за Џорџа Вашингтона или Томаса Џеферсона или за њихове оновремене сународнике. Зашто би то онда било прихватљиво за нас?“ Одговор би могао да гласи:Можда би било прихватљиво за наше оновремене сународнике, вожда Карађорђа или књаза Милоша!
