Nikola Janic je filmski i televiziski reziser, novinar, pisac, publicista, predsednik Glasa Srpskog naroda i Srpskog Saveza u Svedskoj. Osnivac je i glavni i odgovorni urednik casopisa «Koreni», clan je Svedskog saveta za integraciju i etnicku ravnopravnost i clan drugih strucnih grupa Svedskog Minostarstva, doseljenickog biroa i drugih institucija u Svedskoj. Bio je clan Saveta dijaspore savezne Vlade SRJ i u njemu Predsednik Komisije za odnose sa javnoscu i informisanje. Inicijator je Ujedinjene Srpske dijaspore Evrope (USDE).
Rodjen je 1942 godine u Sopotu u porodici Momira i Ljubinke Janic. Skolovao se u Beogradu. Pre odlaska u Svedsku, gde je otisao 1967. bio je glumac u Niskom narodnom pozorištu. Igrao je u nekoliko domacih filmova i tog leta, 1967. ugovorio je prelazak u Beogradsko dramsko pozoriste u Beogradu. U Svedsku odlazi na par dana i videvsi prvi put svoju sadasnju suprugu, nudi joj brak preko prevodioca. Ma da je njegova ponuda, takodje uz pomoc prevodioca, odbijena, Majvor i Nikola stupaju tri meseca kasnije u brak koji i dalje traje i karakterise ga odanost i izuzetna harmonija. Imaju dvoje dece. Cerku Tanju (35) i sina Aleksandra (28) a i žena i deca govore dobro srpski. Janic je u Svedskoj afirmisan autor, glumac i reyiser višs televiziskih i igranih filmova. Pisac je knjigeSrpske glave “ istina bez odgovora, (svu zaradu od prodaje knjige, daje udruzenju u Beogradu koje brine o deci koja su tokom rata ostala bez rodiltelja). Autor je televiziskih emisija:Intenzivni uticaj iSmrdljivo selektiranje u kojima su dokumentovano izneseni dokazi o pristrasnosti svedskih medija tokom njihovog dugogodisnjeg izvestavanja iz proteklog gradjanskog rata na prostorima bivse Jugoslavije. Publikovao je vise studija o medijalnom i o srpskom pitanju koje je prezentirao na pedesetak tribina i seminara u svetu i koje su objavljene u cenjenim dnevnim listovima i casopisima.
Predlagajuci ga za clana Saveta dijaspore, predlagaci su napisali o njemu sledece redove:
»Gospodin Janic je jedan od retkih medju nama koji je svojim dosadasnjim radom dokazao svoju pozrtvovanost i izdrzljivost u mnogim aktivnostima a ciji je cilj bio odbrana nasih intersa u Svedskoj i opste zauzimanje za svoj narod. Njegovo veliko poznavanje funkcionisanja dijaspore, kao i njegova ljubav prema otadzbini dve su osobine koje doprinose da bi on kao takav, i kao clan pomenutog Saveta, bio od velike koristi i celoj srpsko-jugoslovenskoj dijaspori i matici.
Gospodin Janic je nesumljivo najpoznatiji i sigurno najpostovaniji covek medju srpsko-jugoslovenskom dijasporom u Svedskoj. Mnogi nasi drzavljani nikada nece zaboraviti njegove zucne i angazovane debate na Svedskoj televiziji i svedskom Radiju, kao ni veliki broj Janicevih clanka rasprave i polemike tokom zadnjih deset godina a koje smo svi s ponosom citali i nosili nasim svedskim prijateljima i kolegama da ih i oni procitaju. Po evidenciji koju mi imamo Janic je ucestvovao na 62 debate na Televiziji i Radiju sa poznatim svedskim politicarima, generalima, strucnjacima… Imao je razgovore, prepiske, debate i susrete sa predsednicima svedske vlade i mnogim ministrima, kao i sa drugim poznatim javnim licnostima. Pored toga, zauvek ostaju u secanju, njegove debate sa predstavnicima muslimana, hrvata i albanaca.
Medu svedjanima gospodin Janic je takodje veoma poznat i cenjen kao iskren i znanstven polemicar pa je kao takav cesto pozivan na vazne konferencije gde je drzao predavanja o desavanjima u Jugoslaviji. Govorio je takodje u svedskim visim skolama i fakultetima. Njegovi nastupi bili su uvek dinamicni i kod slusalaca stvarali interesovanje za „srpsko pitanje“, a mediji su veoma cesto posvecivali veliki prostor Janicu za iznosenje njegovih stavova i misljenja. Zamislite nas ponos kada se na udarnim vestima svedske televizije najavljuju Janicevi nastupi ili kada se u stampi, pored komentara Carla Bilta i bivseg americkog predsednika Bila Klintona, o nekim aktuelnostima, nalazi i komentar predsednika Srpskog saveza, Nikole Janica?
Ono od cega gospodin Janica bezkrompromisno ne odstupa, to je da se zena, mozda, «ponekad sme slagati o razlogu kasnog dolasku muza kuci pred zoru», ali narod kome pripadate nikada.
I pored mnoge angazovanosti i emotivnog pritiska koji je imao za vreme bolesti njegove supruge i njene operacije od raka (koja je polovinom aprila izvrsena i, Bozjom miloscu, prosla daleko iznad svih nadanja i ocekivanja) Janic nije posustajao u svojim naporima na ostvarenju koordiniranog ujedinjenje Srpske dijaspore Evrope. Odbijao je, i dalje odgovorno odbija, predlozena i ponudjeno mesto bilo kakvog «lidera» po tom pitanju.
Po recima gospodina Nikole Janica, ovo leto ce pokusati da bude sto vise sa svojom suprugom i da zavrsi pisanje knjige: «Ja sam Srbin, spaste me od Srba» u kojoj pored velikog broja pisama, dokumenata, telefonskih i drugih razgovora, koje ce objaviti u knjizi, postavlja i pitanje:
Da li su skup koji je odrzan u Rumlagu krajem juna 2003. nekoliko pojedinaca mogli plasirati u javnosti kao «Kongres Srba Evrope» bez strateske podrske pojedinih elektronskih i stampanih medija iz matice? Da li je Rumlag bilo osmisljeno i planirano (ali neuspelo) sabotiranje visegodisnjeg rada na jacanju Srba u rasejanju, USDE, kada se to ujedinjenje privodilo kraju, ili su Srbi toliko lakoverni da je moguce i prihvatljivo da par osoba, sedeci u restoranu, rese da proglase «Kongres Srba Sveta», a da mi, Srbi, srpske organizacije, medije i razne druge institucije u matici i rasejanju skup od nekoliko desetine ljudi, kao sto je bio KSE, sutra ga zaista prihvatimo kao «Kongres Srba Sveta», ne vodeci racuna o Srbima u rasejanju, Srbima u matici i interesu same otadzbine “ nase matice?
