Potraga za blagom Kosova i Metohije

24.03.2021

Radionica onlajn škole Sava za decu u rasejanju

U organizaciji onlajn škole Sava minulog vikenda održana je virtuelna radionica za decu u srpskom rasejanju pod nazivom „Potraga za blagom Kosova i Metohije”. Povod za održavanje ovog interaktivnog događaja koji je sjedinio Srbe u matici i Srbe u rasejanju je bilo obeležavanje Dana sećanja na martovski pogrom na Kosovu i Metohiji.

„Učestvovalo je dvesta sedamdesetoro dece iz 32 zemlje, sve vreme pomno prateći bogat i raznolik program koji je trajao puna tri sata! Ostvarili smo cilj koji smo želeli: podsetili smo se naše zaostavštine, našeg Kosova i Metohije, naših korena; setili smo se vrednosti našeg kulturnog blaga, pokazujući duhovno bogatstvo koje imamo, kroz muziku, ples, slikarstvo, manastire i ikone koje su vekovima unazad duhovni oslonac našeg naroda. Naše najveće blago su, ipak, deca sa Kosova i Metohije, koja su nam kroz recitale, pesme i igru, pokazala da, iako rastu u teškim uslovima, ne posustaju, već pronalaze snagu u sebi i da rastu visoko, ka zvezdama, zakriljeni večnim svodovima Gračanice. Deca iz Orahovca, Novog Brda i Osojina su pozdravila drugare iz celog sveta i imali smo priliku da vidimo koliko su uživali u ovom nesvakidašnjem događaju”, istakli su onlajn školi Sava, koja se pored učenja srpkog jezika bavi i srpskom kulturom i tradicijom.

Nakon izvođenja srpske himne „Bože pravde” „potraga za blagom” započela je u Prizrenskoj bogosloviji, koja ove godine obeležava 150 godina postojanja i 12 godina od obnavljanja. Otac Jovan Radić, prizrenski paroh i profesor Prizrenske bogoslovije, započeo je program dirljivom besedom, podsećajući na našu baštinu. Blagosiljajući skup on je podsetio na neka blaga Kosovo i Metohije, objavivši deci zašto za Prizren često kaže da je „carski“. U Prizrenu je sa okolinom je nekada bilo 365 crkava i manastira, a danas ih je ostalo svega 12, a jedan od tih dragulja je Crkva Bogorice Ljeviške, kao i manastir Sv. Arhangela, zadužbina Dušana silnog. Otac Jovan je naglasio da na KiM svaka reka, svako drvo, svaki kamen ima svoju priču „i da mogu da pričaju“ rekli bi nam puno toga o našoj prošlosti, da je na na nama „da negujemo i čuvamo naše kulturno blago koje su nam preneli naši preci i da mi to dalje prenosimo našoj deci“.

Vodič kroz potragu za blagom je bila Ivana Žigon, koja je već godinama unazad posvećeni kulturni ambasador celokupnog duhovnog i umetničkog nasleđa Kosova i Metohije. „Vodila nas je kroz pejzaže, pesme, nošnje i igre naše duhovne kolevke, a pokazala nam je i dirljivi, inspirativni svet likovnog stvaralaštva dece sa Kosova, stvaralački odgovor na razaranje koje su doživeli”. Deca su recitovala sa Ivanom divne stihove posvećene Kosovu i Metohiji i u jednom trenutku svih 270 mališana je uključilo svoje mikrofone, govoreći zajedno sa Ivanom, koja je tokom radionice odgovarala na mnoga pitanja dece.

Gost je bio i Arno Gujon, direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i predsednik humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, poznat po svojim dobročinstvima upravo na ovom prostoru. Govorio je o svom radu i svojoj ljubavi prema Kosovu, ali i o srpskom jeziku kao neizmernom blagu koje treba čuvati i negovati. „Ostao je sa nama do kraja radionice, zahvalivši se deci na učešću, a da smo izabrali prave goste za ovu priredbu, pokazao nam je i čat koji je goreo od pohvala, zahvalnosti, reči podrške i želje ljudi iz dijaspore da pomognu deci sa Kosova”, istaknuto je školi Sava.

Pošto u duhovno blago jednog naroda spada i folklor, prisutni su imali priliku da vide vredne, retke kosovske nošnje koje je pokazala Biljana Regan, kolekcionarka i baštinarka balkanskog folklora iz Amerike. Za nju se pretpostavlja da je vlasnica verovatno najveće folklorne kolekcije tog tipa na američkom tlu. Takođe u ovoj radionici učestvovala su i folklorna društva koja su pod rukovodstvom Bate Marčetića i Dejana Trifunovića, pozvala decu u jedno jedinstveno kolo koje je sve okupljene povezalo neraskidivim nitima zajedništva.

Događaj se održao uz podršku humanitarne organizacije „Naši Srbi (Our Serbs)” iz Čikaga i njihove predstavnice u Srbiji, Mire Gušić, koja je u savetu naše škole.

Radionica je imala i simultani prevod na engleski jezik tako da su svi nesmetano mogli da prate celu priredbu na jeziku za koji se odluče.

„Zbog velikog interesovanja i da bismo izašli u susret deci iz Australije, radionicu ćemo ponoviti 27. marta 2021. godine u 09 časova po beogradskom vremenu”.

Original Article