U privatnoj bazi profesora Jovana Filipovića o našim naučnicima u inostranstvu ima oko 7.000 imena, a u državnoj samo 600
U ovom trenutku postoji veliki pozitivan pritisak srpske dijaspore da se formira virtuelni univerzitet. Naši ljudi u inostranstvu žele i mogu da pomognu, oni imaju pristup skoro svim stranim fondovima i međunarodnim organizacijama, postoje u svetu mnogi projekti za koje se ovde i ne zna da postoje ili su informacije rascepkane, nedovoljne… Najveći broj naših naučnika je u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ali ima nas i u Australiji, Južnoj Africi, Švajcarskoj – čulo se između ostalog na nedavno održanoj promociji monografije Menadžment virtuelnog univerziteta dijaspore kao kompleksne organizacije dr Jovana Filipovića.
Ovaj profesor Fakulteta organizacionih nauka, nekadašnji prodekan, državni sekretar za dijasporu i savetnik pokojnog premijera dr Zorana đinđića, počeo je da popunjava svoju bazu podataka o našim naučnicima u inostranstvu još 1988. godine i za sada je prikupio oko 7.000 imena. Poređenja radi, država ima zvaničnu bazu od svega 600 imena.
Srbija spada u red nacija sa najvećom dijasporom u odnosu na ukupnu nacionalnu populaciju i to je nešto što moramo da iskoristimo, smatra ovaj naučnik koji je u Srbiji završio Mašinski fakultet, zatim magistrirao i doktorirao u SAD, a nedavno je odbranio i drugu doktorsku tezu na Univerzitetu u Ljubljani, na osnovu koje je nastala i ova knjiga.
– Dijaspora nije samo neiskorišćen nacionalni resurs, već i nepravedno marginalizovana zajednica. Moja baza podataka ukazuje na činjenicu da praktično ne postoji oblast (akademska, istraživačka, kulturna, preduzetnička ili sportska) u kojoj srpska dijaspora nije značajno zastupljena. Model virtuelnog univerziteta dijaspore omogućava transformaciju odliva mozgova u priliv znanja, ekspertize i poslovnih šansi – objašnjava dr Filipović.
To što ne koristimo dovoljno naš naučni kapacitet u inostranstvu, ističe dr Filipović koji predaje na nekoliko svetskih univerziteta, za posledicu ima i to što je kapacitet Srbije za inovacije na dnu liste zemalja, kao što su Bugarska, Rumunija, Albanija, Grčka ili Bosna i Hercegovina, dok su na vrhu Nemačka, Japan, Švajcarska, Švedska, Finska…
– Kod nas se virtuelni univerzitet izjednačava sa učenjem na daljinu, a to je samo jedan segment, uz skupove, seminare, tribine… Ono što mi ne shvatamo jeste da naši naučnici u svetu vuku sa sobom veliki broj prijatelja koji takođe pripadaju raznim esnafima, a zahvaljujući svima njima, mi možemo da dobijemo odgovor na bukvalno bilo koje pitanje u svakom trenutku – objašnjava dr Filipović.
Na naš komentar da ovo sve zvuči više kao Žil Vernovska priča, on odgovara da ona jeste ostvariva i da je potrebna i podrška države, ali ne kontrolišuća, jer su naučnici slobodnog duha i misli i njima nije moguće upravljati.
Kroz razgovor sa naučnicima koji su u toku promocije u prepunoj sali Doma omladine takođe ostavljali svoje podatke kojima će dr Filipović popuniti svoju bazu, čuli smo i neke zanimljive podatke: 30 odsto naših naučnika u svetu je doktoriralo van Srbije; 20 odsto je osnovne i poslediplomske studije završilo u zemlji, a 19 odsto u svetu; među našom intelektualnom dijasporom je i 17 odsto onih koji su osnovne studije završili u Srbiji, a negde napolju magistarske i doktorske studije.
Ovaj projekat su podržali i profesor dr Radivoje Mitrović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prorektorka BU profesorka dr Nada Kovačević, profesor dr Dragoljub Kavran, predsednik Društva za javnu upravu Srbije, profesorka dr Jamina Vujić sa Berklija, Milutin Stanisavljević, jedan od osnivača Organizacije srpskih studenata u inostranstvu, dekani, profesori i studenti…
