U danima koji dolaze, pred upis u srednju skolu ili na fakultet, svrseni osnovci i maturanti na velikim su mukama. Treba izabrati buduce zanimanje, a vrlo cesto je to izbor izmedu onoga sto se voli i onoga sto je perspektivno za zaposljavanje.
Prema podacima Republickog zavoda za trziste rada najvece sanse za posao sa trecim stepenom strucne spreme imaju oni mladici i devojke koji su se skolovali za pekare, kuvare, mesare, zidare, tesare, vodoinstalatere, kovace, stolare. Medutim, skole koje osposobljavaju za ova zanimanja nisu bas medu onima u koje se mladi rado upisuju, pa ih ni na Birou nema mnogo.
U Zavodu kazu da postoji raskorak izmedu upisne politike i potrebe privrede, odnosno izmedu onoga sto poslodavci traze i onoga sto se nudi na trzistu radne snage. I pored velike stope nezaposlenosti (kod nas je 26 odsto, a u razvijenim zemljama od 8 do 9 procenata) jedan broj radnih mesta ipak ostaje nepopunjen.
Sa zavrsenom srednjom skolom, odnosno cetvrtim stepenom strucnosti, najvise sanse da nadu posao imaju medicinske sestre i to svih smerova, laboratorijski, farmaceutski, rentgen, PTT tehnicari, prodavci. Sa istim stepenom strucnosti najteze ce do posla doci masinski, elektro, rudarski, saobracajni tehnicari. U nista boljoj situaciji nisu ni maturanti gimnazije, upravni i ekonomski tehnicari, saradnici u nastavi.
Prema dosadasnjim iskustvima Zavoda, sa svrsenim fakultetom najbolje izglede da se zaposle u struci imaju diplomirani farmaceuti, lekari (ali samo van Beograda) stomatolozi, takode van glavnog grada, profesori engleskog, nemackog i srpskog jezika. Medu trazenim zanimanjima su i profesori muzickog i likovnog vaspitanja, biolozi, matematicari, elektro i masinski inzenjeri.
Srednjoskolci koji su pred upisom na fakultet trebalo bi dobro da razmisle pre nego sto se definitivno opredele za zanimanje etnologa, arheologa, filozofa, politikologa ili sociologa. Dobre izglede nemaju ni istoricari umetnosti, profesori narodne odbrane i geoloski inzenjeri.
