I u agencijama za posredovanje u
zapošljavanju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje pozdravljaju takvu
najavu iz Slovačke, s obzirom na to da veliki broj naših državljana
odlazi na rad u tu zemlju. Iz sindikata, pak, upozoravaju da bi država u
većoj meri morala da brine o zaštiti domaćih kadrova koji napuštaju
Srbiju u potrazi za boljim zaradama i uslovima rada.
Sve više stanovnika Vojvodine odlazi u
Slovačku na poslove za koje nije potrebna određena stručna sprema, niti
poznavanje jezika, a agencije im obično nude smeštaj, organizovan prevoz
i zarade od 500 do 900 evra mesečno. Uglavnom je reč o radu u
proizvodnim pogonima, te kurirskim i magacinskim poslovima.
Vladimir Srdić, konsultant i savetnik za
zapošljavanje u agenciji Vektor EU iz Slovačke, koja je otvorila svoje
predstavništvo u Bačkom Petrovcu, kaže za Radio Novi Sad da će
izjednačavanje zarada za strance svakako obradovati naše radnike u
Slovačkoj.
„Ako neko od Slovaka u fabrici Folksfagena
u Bratislavi zarađuje hiljadu evra, toliko će zarađivati i naši
državljani na istom radnom mestu“, dodaje Srdić.
On objašnjava na koji način zainteresovani
mogu da nađu posao u Slovačkoj preko ove agencije, navodeći da su
trenutno najaktuelnije ponude tri velike kompanije: Folksfagen, DHL i
Amazon.
„Svako ko želi da sarađuje sa nama, najpre
će potpisati ugovor o radu ovde u Srbiji, a potom je upućen na rad u
Slovačku. Minimalna moguća zarada u Srbiji je u skladu sa zakonom, a
ostali deo se isplaćuje kroz dnevnice u Slovačkoj. Trenutno su aktuelne
ponude Folksfagena, DHL-a i Amazona, ali nedostatak radne snage postoji i
u Pežou, Samsungu i ostalim firmama koje se bave proizvodnjom u
Slovačkoj, upravo zbog socijalnog dampinga. Naime, Slovaci takođe odlaze
da rade u zapadne zemlje EU kako bi ostvarili veće zarade. Tako se
stvara veći prostor za naše ljude, koji umesto 30 do 40 hiljada koliko
bi bili plaćeni kod nas, u Slovačkoj mogu da zarade od 700 do 900 evra
mesečno“, naveo je Srdić.
Prema njegovim rečima, agencija može
radnicima da obezbedi i trajnu radnu dozvolu na dve do pet godina, ali
se za prvi odlazak dobija dozvola na tri meseca, jer je to i probni rad.
Svi koji odlaze na posao u inostranstvo
treba dobro da prouče ugovore o radu, jer se i visina zarade ugovora s
poslodavcem, napominje načelnik Odeljenja za posredovanje u
zapošljavanju i planiranje karijere u novosadskoj filijali Nacionalne
službe za zapošljavanje (NSZ) Dušan Marjanović.
„Visina zarade se ugovara u trentku kada
se dobije konkretna ponuda za posao. Svaka osoba koja odlazi na rad u
inostranstvo, bilo da je u Srbiji bila zaposlena ili nezaposlena, ima
priliku da vidi ugovor i treba da ga dobro pročita pre nego što prihvati
ponudu“, upozorava Marjanović.
Marjanović za Radio Novi Sad kaže da
posredovanje započinje isključivo na zahtev poslodavaca, koji na sajtu
NSZ mogu da vide i uputstvo sa uslovima pod kojima može doći do saradnje
u procesu zapošljavanja naših radnika u inostranstvu.
„Država ili poslodavac koji aplicira sa
nekom ponudom za posao direktno se javlja Nacionalnoj službi za
zapošljavanje. A svi uslovi propisani zakonima Srbije, ali i
međunarodnim konvencijama, nalažu dostavljanje vrlo opširnih podataka:
od naziva preduzeća do broja potrebnih radnika, vrste kvalifikacija i
posebnih znanja, te podataka o smeštaju, ishrani, zdravstvenoj zaštiti
zaposlenih…“, naveo je on, dodavši da su u Nacionalnoj službi za
zapošljavanje već izvesno vreme aktuelni konkursi za medicinske sestre u
Nemačkoj.
Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata
„Nezavisnost“ Zoran Stojiljković upozorava, međutim, da bi Srbija
trebalo da povede više računa o zaštiti svojih kadrova u strukama poput
medicinske, a koji u značajnom broju odlaze na rad u inostranstvo.
„Vest iz Slovačke je vrlo ohrabrujuća,
imajući u vidu položaj strane radne snage pogotovo iz zemalja koje nisu
članice Evropske unije, ali i onu neveselu priču kako su naši radnici
angažovani preko posrednika, odnosno na takozvani lizing. Pošto je sad
neoliberalna mantra preovaladala i dovela do drastičnog rasta
nejednakosti u zaradama, ovo spada u set mera koje štite ta elementarna
prava na jednakopravnost i jednake uslove kod zapošljavanja. Ali, što se
tiče neke naše nacionalne razvojne strategije i politike koju Srbija
nema u svakom trenutku, jeste zaštita svojih kadrova bez kojih nema
kvaliteta javnih usluga. Rumuni su, da bi prečili odliv medicinskog
osoblja, što se i nama sad dešava, došli do nivoa zarada od oko dve i po
hiljade evra za lekare i oko 900 evra za ostale, kako ne bi ostali bez
tog kadra“, ukazuje on.
Stojiljković za Radio Novi Sad kaže da
država može da zaštiti naše radnike u inostranstvu prilikom regulisanja
programa koje sprovode Privredna komora i Nacionalna služba za
zapošljavanje, ili pak prilikom licenciranja agencija za posredovanje u
zapošljavanju. Međutim, napominje da apsolutna zaštita ipak nije moguća.
„Ako sve više poslova, čak oko 85 posto,
čine oni koji su na određeno vreme i uz privremene ugovore, to je onda
već pitanje kvaliteta i standarda poslova. Ali, ako smo svesni da je
položaj zaposlenih sve teži, onda i tu vrstu zapošljavanja treba
prihvatiti, ali i regulisati“, ocenio je Stojiljković.
O zabrani socijalnog dampinga već dugo se polemiše u okviru Evropske
unije, jer strana preduzeća štede na zaradama zaposlenih u članicama
Unije iz istočne Evrope, što se negativno odražava i na budžetske
prihode u tim zemljama. Takođe, velike razlike u životnom standardu i
platama povremeno izazivaju potrese na jedinstvenom evropskom tržištu.
