Agresivni ton je postao normalnost u javnom prostoru prepunom neadekvatnih međusobnih odnosa, posebno odnosa prema ženama koji su prepuni seksizama i mizoginije, rekla je poverenica za ravnopravnost Brankica Janković u Jutarnjem programu RTS-a.
U gostovanju na RTS-u, poverenica je istakla da je neophodno da postoji volja da se nešto promeni, a onda i da se ta volja sprovede u delo.
“Upravo time što menjate taj narativ u javnom prostoru na svakom mestu i prosto izbacujete sve sadržaje koji mogu negativno da utiču i koji podstiču nasilje, jer nikako ne treba da žmurimo na to da je nasilje prema ženama jedan od naših najvećih društvenih problema“, kaže Janković.
Ukazuje na to da je reč o globalnom problemu jer je, prema podacima Ujedinjenih nacija za 2022. godinu, širom sveta ubijeno 89.000 žena, od čega je 60 odsto njih ubio član porodice, partner, suprug, bivši suprug…
“Pre nekoliko dana dogodilo se dvostruko ubistvo, videli ste da je bila izrečena i mera zabrane prilaska. Vidite da u nekim slučajevima ne funkcioniše i da opet moramo da se fokusiramo na to šta su sve pukotine u sistemu“, rekla je poverenica.
Umesto ignorisanja, žrtva da dobije podršku institucija
Napominje međutim da se problem neće rešiti tako što će se stalno menjati zakon, već tako što će se postojeći zakoni primenjivati na najbolji mogući način.
“I da uvek svako ko radi u sistemu zaštite razmišlja iz perspektive žrtve i da žrtva dobije adekvatnu podršku i pomoć kad se obrati za pomoć, jer najgore što možete da učinite ženi je da pozivate da se nasilje prijavi i da zatim tu ne dobije ono što ljudsko biće očekuje kada dođe bilo gde, u bilo koju instituciju, da to prijavi“, kaže Janković.
U tom kontekstu navodi primer novinarke koja je u medijima govorila o neprimerenom odnosu policijskih službenika kada je otišla da prijavi nasilje.
“Naišla je na jedno potpuno nerazumevanje, nipodaštavanje i ignorisanje. To je jedna od stvari koje treba promeniti, a to je da imate ipak u svakoj policijskoj stanici nekoga koji je posebno senzibilisan i koji je obučen za rad za žrtvama nasilja“, ističe poverenica i dodaje da je prvi susret žrtve nasilja sa institucijom presudan za to šta će i kako dalje, kao i da li će se i druge žene osnažiti da prijave.
Menjati sve što vodi ka produbljivanju predrasuda
Poručuje da je potrebno više raditi na ekonomskoj samostalnosti žena, osnaživanju, te da u obrazovanju menjamo sve ono što vodi ka produbljivanju predrasuda o rodnim ulogama i muškaraca i žena.
Govoreći o zakonu o rodnoj ravnopravnosti, poverenica kaže da se čini da je on, umesto da dovede do unapređenja položaja i žena i muškaraca, doveo do podela u društvu.
“Zbog nerazumevanja i nekakvog straha da će to da uruši naše temelje“, kaže Janković i dodaje da će se narednih dana na skupu koji poverenica organizuje razmatrati opcije kako da se ti negativni obrasci promene.
Krivično delo za „osvetničku pornografiju“, izmeniti definiciju silovanja
Poverenica je komentarisala i to što su od 2020. do početka prošle godine zbog proganjanja osuđene ukupno 392 osobe, a za polno uznemiravanje 224.
“Da li dovoljno radimo na tome da to promenimo? Evidentno ne, ali dobro je što imamo definisano to krivično delo koje je uvedeno 2017. godine“, kaže Janković.
Ističe da je izmenama zakona neophodno izmeniti i definiciju krivičnog dela silovanja koja bi bila bazirana na nepristanku, ali i da se uvede krivično delo za “osvetničku pornografiju“.
“To zaista može uništiti živote i ženama i muškarcima, jer vi od tog digitalnog nasilja koje se dešava često ne možete da pobegnete uopšte. Možete zamisliti koliku publiku sadržaj koji se objavi može dobiti i šta se iza toga dešava sa nama, sa našim mentalnim zdravljem“, rekla je Brankica Janković.
Međunarodna zajednica da uspostavi standarde na KiM
Janković je govorila i o ugroženim pravima Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM, usled ukidanja dinara, apelujući na međunarodnu zajednicu da utiče na Prištinu.
“Neko bi rekao da postoje dupli standardi. Ne, standardi ne postoje. Ja bih apelovala na međunarodnu zajednicu da se uspostave standardi, jer standard je standard. Oni ne mogu biti dupli“, rekla je Janković i istakla da međunarodna zajednica mora da pronađe najefikasniji način da utiče na prištinsku odluku koja ugrožava osnovna ljudska prava.
Grad Niš diskriminisao četvoro dece, dužan da obezbedi ličnog pratioca
Poverenica je govorila i o diskriminaciji koja postoji prema deci. Primer je situacija u Nišu, gde je, Grad Niš, prema njenim rečima, izvršio diskriminaciju na osnovu invaliditeta i zdravstvenog stanja, jer nije omogućio da četvoro dece ostvari pravo na ličnog pratioca.
„Lični pratilac je vrlo važan servis podrške za decu sa invaliditetom i decu sa smetnjama u razvoju, da ne bi bili diskriminisani i da bi oni kao i sva druga naša deca mogli da ravnopravno učestvuju u obrazovanju, da ostvaruju svoje pravo na obrazovanje. Grad Niš je dakle izvršio diskriminaciju, povredio zakon o zabrani diskriminacije tako što im nije tu uslugu pružio“, kaže Brankica Janković.
Napominje da je, ako je komisija dala mišljenje da dete ima pravo na pratioca, lokalna samouprava dužna da to obezbedi – bez obzira na radni status roditelja.
„Dali smo preporuku da se izmeni taj diskriminatorni uslov i da se pronađe način kako će se ovoj deci sa invaliditetom omogućiti pružanje usluge ličnog pratioca“, ističe Janković.
