Povratak ekstremnog centra u Britaniji

Nakon četrnaest godina vladavine konzervativaca, na izborima održanim 4. jula su pobedili laburisti. No, niko ne veruje da će do neke veće promene u britanskoj politici doći. Poput svog prethodnika, i novi premijer zagovara umerenost nakon bitke za Bregzit. Međutim, rasistički neredi ovog leta, kao i reakcije koje su izazvali, potvrđuju skretanje udesno britanske političke scene.

Snage destabilizacije su poražene; potvrđena je prevlast centrizma: opšti izbori u Britaniji 4. jula su uslišili želje establišmenta. Konzervativna stranka je nakon duge vladavine prožete korupcijskim skandalima i ekonomskim potresima (2010-2024) pretrpela najveći neuspeh u svojoj istoriji osvojivši 121 od 650 mesta u Donjem domu. Reform UK, stranka krajnje desnice koju predvodi Najdžel Faraž je osvojila samo pet mesta; Škotska nacionalna stranka je sa 48 mesta spala na 9; Laburistička stranka, pod novim vođstvom Kira Starmera, dobila je 411 poslanika zahvaljujući programu poreske discipline, odbrani slobodnog tržišta i odanosti NATO-u.

Međutim, zabeležena je najmanja izlaznost – 60% – od 2001. Sa 34% glasova, Laburistička stranka je osvojila glas samo 9,7 miliona birača, manje nego 2017. (12,9 miliona) i 2019. (10,3 miliona) kada ju je predvodio socijalista Džeremi Korbin. Njena strategija da se predstavi kao nova konzervativna stranka da bi privukla podržavaoce ove potonje nije uspela. Privukli su samo neznatan broj torijevskih birača; daleko više ih se radije uzdržalo ili je glasalo za Reform UK koji je osvojio glas oko četiri miliona glasova. Starmer, zapravo, svoj uspeh duguje nepredviđenim posledicama većinskog izbornog sistema sa jednim krugom glasanja.

Uostalom, uprkos naporima obe stranke da izbrišu njegovo nasleđe, Korbin ostaje znamenita ličnost britanske levice. Sprečen da u izbornu trku uđe kao kandidat laburista, izašao je kao nezavisni kandidat u svom okrugu na severu Londona i potukao Starmerovog kandidata. Izabrana su još četvorica nezavisnih kandidata levo od Laburista nakon što su svoju kampanju usmerili na osudu trenutnog genocida u Gazi. Zelena stranka, koja se zalaže za veća ulaganja u klimatske projekte i ponovnu nacionalizaciju javnih privatizovanih službi, je poslala četiri parlamentarca u Vestminster i prikupila nešto manje od dva miliona glasova, što na državnom nivou prestavlja značajan gubitak laburističkih glasova.

Napadi na džamije

Takav ishod, još neviđen u sistemu zamišljenom da osigura vladavinu dve glavne stranke, nagoveštava moguće preoblikovanje političkog okruženja. Očišćena čak i od najumerenijih socijaldemokratskih mišljenja, Laburistička stranka se nada da će od torijevaca preoteti titulu vodećeg predstavnika kapitala u Ujedinjenom Kraljevstvu. Laburisti planiraju suzbijanje javnih troškova povećavajući dobiti preduzeća koja se bave zdravstvom i stambenim prostorom. Vodeće politike zaštite prirodne sredine su odbačene kao i veći porezi na bogatstvo i preduzeća. Na međunarodnoj sceni, obećava novi premijer, negovaće se sveta i neprikosnovena „veza“ sa Sjedinjenim Državama a veze sa Evropskom Unijom, ne dovodeći u pitanje Bregzit, će biti ojačane.

Dok Laburisti učvršćuju sliku stranke koja može da vlada, u narednim godinama će verovatno u retorici konzervativaca preovladavati pitanja koja su navodna pretnja društvu poput „vokizma“, „rodne politike“ ili „imigracije“. Kako ne bi zaostali po navedenim pitanjima, vodeći torijevci, između ostalog, razmišljaju o savezu sa Reform UK. Dve stranke su na poslednjim izborima zajedno dobile 38% glasova, odnosno četiri procenta više od Laburista – što je dovoljno da oforme ksenofobni anti imigracioni front u perspektivi izbora 2029. i da državni politički diskurs još više okrenu u desno. Iako pomalo okleva da liši zemlju jeftine strane radne snage važne za njenu privredu, Starmer udara u istu žicu. Tome svedoči uspostavljanje nove jedinice za graničnu kontrolu i preduzeta obaveza da se pojačaju hapšenja i proterivanja migranata sve uz uspostavljanje veze između imigracije, kriminala i nasilja.

Već se jasno vidi do čega mogu dovesti takvi stavovi. U primorskom gradiću Sautportu, koji je smrtonosni napad nožem na decu 29. jula zavio u crno, rasistički nemiri su izbili na osnovu glasina na internetu koje su tvrdile da je ubica imigrant i musliman. Zemlja se vrlo brzo zapalila… U Roteramu je podmetnut požar u hotelu koji je služio kao centar za smeštaj tražilaca azila. Na drugim mestima su (…)