Uprkos njenom otpočinjanju, domaće vlasti su krizu ignorisale. Umesto zaštite narodnog interesa, preduzeti koraci domaćih vlasti su bili potpuno destruktivni po javne interese. Guverner Jelašić uporno brani nerealno visoki kurs dinara čime dokrajčuje domaću izvoznu privredu. Dinkić je između ostalog, uspeo da upropasti koncesiju za jedan važan autoput, radi čega će Srbija samo morati da naknadi štetu onom koji će doći, iako nije dobila ni kilometra autoputa. Na tom poslu se troši javni novac koji bi pametno uložen, građanima veoma mogao da pomogne u narednim godinama kad se kriza sa finansijskog nivoa prelije na socijalni. Vlada je dopustila stvaranje monopola u poljoprivredi i dozvoljava stvaranje ogromnih latifundija. Dozvolila je da stranci gomilaju u svom vlasništvu poljoprivredno i građevinsko zemljište, bez obzira što matične zemlje tih subjekata ne priznaju recipročna prava srpskim kupcima i ulagačima. Naše vlasti su predvođene Mlađanom Dinkićem uništile domaće investicione banke, dovukle su u Srbiju strane špekulativne ustanove, koje su preplavile Srbiju. Ogroman broj ljudi je zapošljavan u javnom sektoru, dok su domaće firme propadale. Ti ljudi su se zadužili radi svojih stambenih i drugih potreba, potpuno nesvesni opasnosti od lihvarskih klauzula kojima su ih strane špekulativne banke uplitale u svoju mrežu.
Umesto da Vlada hitno pristupi izradi plana nacionalnog spasa, ona savršeno ignoriiše činjenicu da je Srbija pod bankrotom i još odlaže donošenje budžeta, okrivljujući za to opoziciju. Godinama javnost obmanjuju knjigovodstveno predstavljajući zaduženja kao «dobit», a prihod od prodaje domaćih preduzeća kao «zardu». Ministar Dulić preporučuje stučne mere štednje energije: «Zaklopite lonce i ne provetravajte sobu zimi» (ministar je, inače, lekar). Oni koji su od Miloševića oteli vlast, zatekli su zemlju bez stranih špekulanata, zaduženu samo sa 8 milijardi $. Danas je Srbija zadužena sa skoro 30 milijardi $, iako su rasprodali i pojeli skoro sve što se moglo prodati i pojesti. Kriju od građana istinu da od našeg članstva u EU nema ništa, ali i da od EU više nema ništa. Režim koji je na vlast došao permanentnim uličnim protestima i revolucionarnim «kriznim štabovima», sad govori izbezumljenim radnicima kako je «neprimereno iznositi svoje zahteve na ulicama». A kako, gde i kome da se žalimo? Šapatom, pred metlom, iza vrata? U Srbiji sve poskupljuje, samo cena rada i cena heroina pada.
Veliki finansijski krah će zadestiti takozvani Zapad u prvoj polovini 2009, čime će se finansijska kriza tamo okončati masovnim bankrotom banaka. Isto će se odmah proširiti po čitavom svetu u onoj meri u kojoj su delovi globalističkog tržišta imali poverenja u finansijske proizvode špekulativnog bankarstva. Naš «bankarski mitraljezac» to odlično zna, pa se sprema da se «povuče» na rezervni položaj, u neku zemlju čiji je lobista godinama bio. «Laža» je svojevremeno podelio u pošti naivnim Srbima bele papiriće na kojima je pisalo «dobićete akcije». Sad je njegova «Paralaža» poslala takve papiriće, samo sa pečatom, poštom kući. Samo novac ne šalju nigde nikom. Jedina zapadna investicija vredna hvale za osam godina sumnjivih «privatizacija», u Srbiji, US Steel, gasi se, baš kao što se gase i velike US, i baš kao što se pre dve decenije gasio ogromni USSR. Zaposlenik «Glasa Amerike» u Srbiji, Miša Brkić je, na primer, na sva usta hvalio prodaju Smederevske železare Amerikancima pre pet godina. Logično bi bilo da on danas, kad Smederevska železara gasi kotlove i zatvara perspektivu čitavom gradu, Miša kaže kako se prevario? Ali, danas Miša na sva usta kudi prodaju NIS-a Rusiji. Logično, jer «gdje je blago vaše, ondje je i srce vaše».
Krajem zime verovatno, a s nastupanjem proleća sigurno, nastupiće serija bankrotstava stranih lihvarskih banaka u Srbiji. Zaposleni u bankarskim poslovima će masovno biti pootpuštani, a njihovi poslodavci su daleko u inostranstvu da bi bili prinuđeni na poštovanje srpskih socijalnih propisa. Neka se ne raduju oni koji su uzeli kredite za nekretnine. Neka ne misle kako će bankrotstvo banke njih na volšeban način osloboditi od kredita. Ne! Poverioci propalih kreditora će jednostavno preuzeti kredite, pošto je za preuzimanje statusa kreditnog poverioca dovoljno prosto ustupanje duga. Obligacioni propisi ne traže za to i saglasnot kreditnog dužnika. Razmislite dobro koliko ćete biti solventni kroz par meseci, jer može da skoči i švajcarski franak, evro, evribor i libor (bankarske stope po kojima se koriguje vaš dug), a vaša plata sigurno neće, ako je uopšte budete imali (usled opasnosti od masovnih otkaza).
«Neće valjda moći svima da nam oduzmu stanove?». Ovakva Vlada vam svakako neće pomoći ako do toga i dođe. S druge strane, nemojte se nadati «moratorijumu» na hipotekarna potraživanja. Premalo je hipotekarnih dužnika kod nas. Preslaba nam je država da bi se usprotivila onom koji će preuzeti potraživanja. Bolje odmah prodajte svoju nekretninu pod hipotekom, iako joj ta hipoteka obara cenu, pošto ćete sutr,a kad budete morali da je prodate, prodati u bescenje. Ovo drugo je ipak još manje zlo, nego da vam proda novi poverilac, onaj koji će doći, umesto banke koja vam je dala preskupi, nepovoljni kredit. Jer, prodaće je prinudno «na doboš», a vi ćete snositi troškove sudskog i izvršnog postupka. Onda, tu su kamate i izmakla dobit poverioca zbog vaše neurednosti u izvršenju obaveza.. U ovoj zemlji će biti mnogo većih socijalnih problema od tanke, u samom nastanku prezadužene, virtuelne «srednje klase» i vas, koga su špekulanti ubedili da toj klasi pripadate.
«Pa šta da radimo?» Evo šta da radite: Odmah napustite svoj špekulantski posao. Ako ste broker, bankar, «pi – ar», konsulatant ili menadžer, napustite posao odmah i hitno. Ne možete, jer vam je plata dobra, a imate kući porodicu, kojoj je nužan vaš prihod? Tim pre! Naviknite ih, na vreme, da prežive oskudicu koja je neminovna, a naterajte i sebe da se snađete u nekom poštenom, proizvodnom zanimanju sa kojeg vam sutra neće dati otkaz, poslodavac kome ćete biti potrebni.
Prodajte zato što pre stan kojeg ste kupili na kredit, ako možete, prodajte ga smanjivši cenu 10 – 20% od tržišne ponude, jer će vrlo brzo postati neprodavljiv i upola cene. Odmah kupite kuću na selu, sa što većom okućnicom za početak. Poželjno je da kupite i poljoprivrednu zemlju i nešto poljoprivrednog alata, ako vam novca preostane. Vaša supruga će se jako buniti. A tek deca? Podignite supruzi kokošinjac, sebi svinjac. Budite duhoviti, predstavite to sebi i njoj kao «poklone». Nevolja se lakše proguta uz šalu. Raspitajte se kako da se radi sa živinom, još bolje – sa svinjama, a najbolje – kako sa kravom. Blago onoj koja će sutra musti kravu i čiji će muž čistiti štalu. Teško onoj kojoj na vrata bude zakucao onaj koji će doći da je najuri iz kuće zbog dugova rekavši učtivo: «es tut mier Leid»!
«Ali imam ušteđevinu u slamarici.» Disperzujte je u razne valute. Nemojte kupovati stan u gradu, sutra će ovim nekretninama u gradovima jako pasti vrednost. «Ma bolje da kupim stan, živeću od kirije ako ostanem bez posla» – ne varajte se. Kad sutra budu otpuštanja masovna, kako ćete naplatiti kiriju? Kupite poljoprivredno zemljište ako možete. Bilo bi dobro da imate gde da kupite zlatnog i srebrnog novca, ako možete da se snađete, mada u našoj zemlji nema berze plemenitih metala. Nemojte da se varate sa karticama u virtuelnom platnom prometu interneta, koje su vaša isprava za kapital obračuant u plemenitom metalu. Ona sutra može da vredi kao potrošena telekartica – ništa.
Isto je i sa papirnom valutom, ali keša je malo (tek oko 10% globalnog novca je keš) i manje je verovatno da će on rapidno da gubi vrednost. Ipak, pametno je da disperzujete ušteđevinu u nekoliko valuta, nikako dinarsku i nikako dolarsku. Jedan američki finansijski stručnjak je davno poručio svetu: «Dolar je naš novac, a vaš problem». Dinar je naš, i novac i problem – kažemo mi.
«Imam ja ušteđevinu u banci.» «Ne nasedam ja na priče o„teoriji zavere„.» E, pa ti koji vas ubeđuju da će banke sigurno sačuvati vaš štedni ulog, obećavali su pre osam godina da ćemo 2007. godine ući u Evropsku uniju sa platom od preko 2000 € po zaposlenom. Kad je zakazani rok prošao, nisu se setili da nam objasne zašto nismo u EU koju su nam obećali. Osim toga, znate li da je glavni «naučni radnik» na razotkrivanju srpske «zaverologije» pilot vazduhoplovstva jedne sile koja nas je pre desetak godina besomučno bombardovala? Sigurna ušteđevina u banci nije bila ni kod Miloševića, a on je bio naš. Zar stvarno mislite da naše ušteđevine tuđin poštovati više? Intelektualno zadovoljstvo simulacijom kritičkog stava koje doživljavate voleći strano viće od domaćeg, emitovano je protivno zdravom razumu sa javnih servisa Zapadnih špekulanata. Taj osećaj neće vas i vaše nasititi, ugrejati vam stan, ugrejati i obući vam decu.
«Ali, svi kažu da će kriza proći brzo»? Lažu! Setite se kraha SSSR. Trajalo je deceniju i tek sad Rusi žive malo bolje od nas, a ostali građani bivšeg SSSR uglavnom znatno gore. Amerika je oborila sovjetsku «tvrdu moć», propagandom ogromnog rasta standarda građana, zasnovanom na emitovanju niza hartija od vrednosti u lancu naplativom kroz nekoliko generacija, koje se do tada mogu uspešno preprodavati. Sada je došlo vreme naplate. Jedna generacija neće moći to sama da plati, već će ostaviti debelu dužničku zaostavštinu unucima, praunucima, čukununucima i «belim pčelama». Uostalom ne piše li u Bibliji: «očevi jedoše grožđe, a unucima trnu zubi»? A «očevi osnivači» SAD su bili veoma pošteni i pobožni ljudi, među kojima je bilo i takvih koji su svakodnevno čitali Bibliju. Onaj koji će doći nema nameru da ode, bar ne brzo. Vi nagomilajte ogreva, ako možete. Dobro,za to vam treba kuća. E, da, pokrijte i nju termoizolacionim materijalom. Kupite zejtina, šećera, brašna, konzervirane hrane, ostavite pušenje i druge štetne navike… setite se devedesetih.
«Nisam se ja valjda školovao da bih otišao u neku selendru?» Ako vaše školovanje vredi, imaće cenu i na selu. Niste se školovali za plemića. Setite se da su vas baš u školi učili da ste rođeni «u zemlji seljaka». Nemojte prezirati vašu Srbiju. Srbe je zemlja generacijama hranila. Bog je dao da ovde uvek dobro rodi krompir, žito i kukuruz. Svake godine ima paprike, svake jeseni kupusa i pasulja. Bivalo je gladi, ali ne pamti se da je u Srbiji ikad iko bio žedan. Volite vašu zemlju i sve što na njoj rađa poštujte i služite mu pa će vam ona tu ljubav vratiti. Setite se stare izreke: «ko nije dobar čoban i junak, ni sve škole da završi, ništa mu ne vredi». A junaštvo je «stići i uteći i na strašnom mestu postojati». Kriza će sutra biti vaše «strašno mesto». Nema se više gde pobeći od krize. Ipak, neće vam niko vaditi oči žive (osim ako ste se zadužili sa nekoliko desetina hiljada €, pa nemate da vratite). Danas ste stručnjak za marketing, menadžer, asistent, šef, možda čak direktor – Pa šta? «I car na zemlji stoji», kaže Sveto Pismo Staroga zaveta. Stanite na tu Božiju zemlju, makar jednom nogom. Neće vam kruna pasti s glave zbog toga, naprotiv. Osim toga, onaj koji će doći, jako se boji srpskog sela. On nije spokojan na srpskoj zemlji. Videćete zašto.
Dakle, uskoro će doći do odlučnog preloma krize. Beli protestanti čekaju da onaj koji će otići preda vlast crncu, pa da prođe narodno veselje. Onda će se ispostaviti kako su prikupljena «sredstva za sanaciju finansijske krize» sasvim potrošena počeće strahovitog prelivanje krize sa finansijskog na socijalni nivo, sve sa naoružanim «white thrash» u vanrednom stanju. Ali, to nije naša briga. Sistemski i trenutni krah banaka u Srbiji ostaviće Srbiju bez investicionog bankarstva. Mnogi će ostati bez posla, a država će spasti na finansiranje iz poreza i drugih realnih izvora, bez zaduživanja iz inostranstva. To znači onda – ili inflaciju ili otpuštanje zaposlenih iz javnog sektora, gde će se pokazati da je 70% zaposlenih višak. Novca će biti još manje kad nam propadne ono što je naša, civilno okupirana država, uložila u strane banke i što još uvek troši da održi skup dinar, u interesu onoga koji će doći. Doznake iz inostranstva, pet milijardi, koje se sliju u Srbiju za novogodišnje i božićne praznike, poslednji put u istoriji su tako velike. Dogodine će mnogi naši građani u inostranstvu ostati bez posla, a oni koji ne ostanu imaće manje prihode. Još manje će biti raspoloženi da troše novac na domaću rodbinu u otadžbini. Ako nezaposleni iz inostranstva doću kući, eto nama «ekstra bonus» nezaposlenosti dogodine. Neka se ne varaju oni koji još uvek rade za agitprop takozvanog Zapada da će biti pošteđeni – tek oni nikom neće trebati, baš kao što nikom neće trebati ni menadžeri, asistenti, brokeri i špekulanti raznih vrsta. čak šta više, biće loša reklama za onoga koji će doći, kada dođe, jer će samim svojim postojanjem podsećati nesrećnike na sramotu zablude o evroutopiji u koju su verovali.
Ne morate poverovati u ovo.
Samo nemojte verovati u «stotine hiljada novih radnih mesta», u «laku lovu», «Laki kredit». Nas je «lako ćemo» i dovelo dovde. Dovedimo se u pamet, da budemo pametni u 2009. godini, kad dođe onaj koji će doći.
Ako ne srećna, onda što manje nesrećna vam bila,
Nova 2009.
