Z. Vicelarević
Dragan Pribić, dugogodišnji savetnik za socijalna i penziona pitanja naših građana u Frankfurtu i Nemačkoj i na tom polju saradnik “Vesti”, ovih dana se vraća u zavičaj.
Posle 18 godina volonterskog rada kao savetnik naših ljudi odlučio je da svoje penzionerske dane nastavi u Srbiji, u Rušnju kod Beograda. Pribića, dobro znaju i pamte brojni čitaoci “Vesti” na čija je pitanja o penzionim propisima besplatno odgovarao u posebnoj rubrici našeg lista.
– Sada smo supruga Slavica ja rešili da se vratimo u zavičaj gde nas čeka kuća i naš mir. Posle više od 50 godina treba podvući crtu. Dosta nam je života u Frankfurtu i frankfurtske atmosfere – kaže Pribić.
Dragan i Slavica imaju sinove Igora i Vladimira i četvoro unučadi, Liju, Lenu, Janu i Vladimira, koji ostaju u Nemačkoj.
Paragrafi umesto šaha
Rođeni Beograđanin je posle završetka srednje medicinske škole i odsluženja vojnog roka došao u Frankfurt. Odmah je dobio posao medicinskog tehničara u Uni Klinik gde je radio do penzije. Priseća se dana kada je stekao o uslove za penziju. Navodi da u to vreme nije mogao da se pomirim sa činjenicom da će dane da provodi igrajući šah sa drugim penzionerima.
– Rešio sam da svoje stečeno znanje proširim i usmerim ka pomaganju našim sugrađanima koji su ovde radili, a često nisu mogli da dođu do pošteno zarađene penzije. Prijavio sam se kao savetnik kod nemačkih organa, završio sam školu za savetnika za penzijska i socijalna pitanja i krenuo u volonterski rad. Svih 18 godina sam bio na listi sindikata VERDI (najveći sindikat u zemlji) kao njihov predstavnik.
Za savet su se javljali mnogo i naši ljudi ali i Nemci.
– Od naših su se javljali svi, što bi rekli, od Triglava do Đevđelije, uglavnom oni koji nisu baš bili vični nemačkom jeziku. Po mojoj slobodnoj proceni bilo je 15 do 20 ljudi po kvartalu u godini, što bi od prilike bilo ukupno više od 1.000. Od tog broja je polovina bila naših ljudi.
Rešavao i nemoguće
Nažalost, naš sagovornik nije mogao baš svima da pomogne, jer je bilo i takvih koji nisu ispunjavali uslove, a nemački organi su veoma strogi kada je to u pitanju.
– Ali je bilo i takozvanih nemogućih slučajeva kod kojih sam uspeo da uradim bar nešto. Sećam se jedne moje meštanke iz Rušnja koja je sa suprugom provela 7- 8 godina u Nemačkoj i vratila se kući. Pokušavala je da dobije bar neku penziju iz Nemačke iako nije ni dana radila. Stalno su je odbijali, pa je nekako došla i do mene. Iz njene priče sam saznao da je tokom tog perioda rodila dvoje dece u Nemačkoj i sa njima provela neki period ovde. Prema nemačkim zakonima, po detetu se dobija dve i po godine radnog staža. Na osnovu ukupno pet godina dobila je mesečnu penziju od 150 evra. Za ovih 18 godina se mnogo sudbina rešilo ali nemate vi mesta da vam sve ispričam – kaže nam Dragan Pribić.
Pomogao i konzulu
– Interesantan slučaj bio je naš konzul koji je pre dolaska na to radno mesto u Nemačkoj već radio na nekom drugom mestu. Požalio mi se da ne može da poveže oba radna staža i tada sam mu predložio da prikupi dokaze da je ovde uplaćivano socijalno i zdravstveno za njega i na taj način smo uspeli da mu izdejstvujemo penziju.
Odbranio 30 posto penzije zemljacima
Mnogi poznaju Dragana Pribića kao prijatnog, mirnog i i staloženog čoveka, ali kada je u pitanju bilo da se nekome pomogne, onda je bio borac do poslednje tačke i člana u zakonu. Još u vreme postojanja Jugoslavije kritikovao je rad konzularnih predstavnika u Nemačkoj. Tražio je od tadašnjih ambasadora da u konzulatima budu ljudi koji su stručni za socijalna i penzijska pitanja kako bi na adekvatan način pomogli našim ljudima koji su sa odlaskom u penziju napuštali Nemačku. Tada je bila praksa da se sa napuštanjem Nemačke penzija smanji za 30 procenata. Na njegova brojna pisma se konačno oglasio ambasador kome se nažalost ne seća imena, pa je na kraju država reagovala i od tada se penzija ne smanjuje. Na neki način je i saradnik “Vesti” doneo, može se reći, istorijski preokret po tom pitanju.
Borba za prava stranaca
Tokom radnog staža, a i kasnije Pribić je bio istaknuti član prvo jugoslovenske, a potom i srpske zajednice. Veoma angažovan i u borbi za prava stranaca. Kao poslanik Parlamenta stranaca u Frankfurtu (KAV) bio je aktivan 15 godina, a 10 godina kao poslanik Parlamenta stranaca pokrajine Hesen ( AGHA ) u Vizbadenu. Za svoje nesebično zalaganje dobio je sedamdesetak diploma, zahvalnica i pohvalnica od srpskih državnih ograna i nemačkih institucija od kojih su neke našle mesto u nemačkom muzeju.
