Jedno od najvećih poljoprivrednih dobara u Srbiji, „Budućnost Dobanovci“ nadomak Beograda, od oktobra 2005. godine je u vlasništvu đure Obradovića, berzanskog brokera iz Vankuvera i njegovih partnera iz Kanade. Za nepunu godinu, skoro pet hektara zapuštenih oranica, oronule štale i ruševna upravna zgrada su dobili izgled savremenih kombinata iz Švajcarske ili Arizone.
Rampa na ulazu u „BD Agro“, kako se preduzeće sada naziva, podiže se tek pošto službenik proveri da je poseta zakazana. Put vodi kroz negovane travnjake, okružene borovom šumom. Ribnjak je pregrađen u jezerca, a na jednom je podignuta sojenica, letnja trpezarija za goste. U pozadini su štale urađene prema savremenim standardima, a to znači i da će kompjuter ubuduće određivati da krave koje daju više mleka mogu da budu nagrađene obilnijim ručkom. Veterinarima i tehnolozima su sagrađene nove kancelarije u blizini, a sprovodi se i internetska veza, kako bi izveštaji o preduzeću bili na raspolaganju u sekundi.
– Molimda ne parkirate kola na zelenilu – upozorava portir reportere „Vesti“, jer je uprava već nekoliko puta odbila da primi čak i poslovne partnere koji su gumama „preoravali“ englesku travu.
Ogledno povrće
Iz rodnog Obrenovca đura Obradović je otišao na školovanje u Ameriku, gde je stekao diplomu ekonomiste. Potom je 33 godine radio na američkoj berzi, a danas živi na relaciji Beograd – Vankuver.
– Do sada nisam poslovao u poljoprivredi, ali umem da odaberem najbolje domaće stručnjake. Od njih sam i sam dosta naučio – kaže on. U „BD Agro“ odnedavno imaju i sadnice crnog paradajza, rukole, prokelja, artičoka i drugog retkog povrća Srbiji. Ovo ogledno dobro je povereno mladim diplomcima Poljoprivrednog fakulteta, „da pokažu šta umeju“ – kaže Obradović.
Ovo privredno čudo je izazvalo i podozrenje javnosti. Radnički štrajkovi pokazuju da u Srbiji i posle privatizacije posluju „biznismeni“ koji zarađuju samo preprodajom preduzeća, a ne ulaganjem u razvoj. đura Obradović kaže da je u „BD Agro“ do sada uloženo 12 miliona evra. Od toga je 3,7 miliona potrošeno samo na dugove preduzeća.
– Ove godine ćemo imati 1.860.000 planiranog gubitka, a naredne četiri, sve što zaradimo odlazi u proizvodnju mleka. Poslovni ljudi u inostranstvu uzimaju profit samo kada su završili sa ulaganjem u još veće mogućnosti zarade. U Srbiji tajkuni troše prve zarade na „mercedese“ i jahte – veli Obradović.
„BD Agro“ je nasledio 3.000 krava, a mnogima je „radni vek“ pri kraju. Nije se vodilo računa i o ukrštanju rasa, pa su i mlađe krave „zastarele“, jer daju samo 7.000 litara mleka godišnje.
– NJihovo održavanje staje isto koliko održavanje genetski poboljšanih grla, od kojih se dobija 12.000 litara mleka. Zato sada proizvodimo samo osam miliona litara godišnje, a cilj nam je 25 miliona, čime ćemo ući u red najvećih stočarskih farmi u Evropi – kaže Obradović. Iako Srbija ima samo nekoliko velikih poljoprivrednih dobara, on tvrdi da će ona uskoro „progutati“ proizvodnju u seoskim domaćinstvima.
Evropska „kafana“
Dva miliona evra je u „BD Agro“ potrošeno samo da se zgrade opreme prema međunarodnim propisima za kontrolu hrane HACCP.
– Keramičke pločice se više ne smatraju higijenskim, pa smo postavili podove koji se lakše peru, sa što manje useka – ističe sagovornik „Vesti“. Radnici imaju svlačionice, opremljene kupatilima, ormarićima za stvari i mašinama za pranje veša, jer zaposleni svakog jutra dobijaju čiste radne kombinezone.
– Kada su počeli radovi na kuhinji i restoranu prema propisima HACCP, radnici su u neverici pričali: „Ma, to nije za nas, nego gazda otvara kafanu“ – priča Obradović.
– Samo mi mlekarama možemo da osiguramo velike i redovne pošiljke mleka, garantujemo bakteriološku ispravnost, procenat masti. Otkupna cena mleka je ista za sve, 0,06 evrocenti za litar, ali se seljaku za 200 litara neće isplatiti ni da ustaje ujutro. Traktor košta od 150.000 do 225.000 evra, a kombajn i 300.000 evra. „BD Agro“ je sa tri miliona evra postao najveći kupac poznatih traktora „džon dir“ u Evropi – napominje Obradović. U Dobanovcima imaju i benzinsku pumpu, jer jedan kombajn prima 1.000 litara goriva.
Oko 380 zaposlenih je polagalo testove pod nadzorom psihologa, kako bi se utvrdilo šta će ko raditi. Upravnici imanja su pohađali obuku koju su držali domaći poljoprivredni stručnjaci, a sarađuje se i sa univerzitetom Kembridž, američkim Kornvolom, i drugim vodećim institucijama u ratarstvu i stočarstvu, napominje sagovornik „Vesti“. Ukoliko se planovi ostvare, vlasnici procenjuju da će ovo poljoprivredno dobro biti prvo u Srbiji koje će vredeti više od 100 miliona evra.
