Pozajmica za povratak stručnjaka iz dijaspore

Ministarstvo za nauku planira da novcem iz zajmova, u vrednosti od 20 miliona evra, obezbedi uslove za rad kakve imaju eksperti u inostranstvu

Većina mladih eksperata radi u informatičkom sektoru (Fotodokumentacija Politike) Božidar đelić, ministar za nauku i tehnološki razvoj, nedavno je izjavio da će država obezbediti 20 miliona evra za povratak srpskih stručnjaka i naučnika iz dijaspore, kao i da će novac biti pribavljen iz sredstava evropskih i svetskih finansijskih institucija.

Stručnjacima će, kako obećavaju nadležni, biti obezbeđeni povoljniji uslovi za povratak, ali i za rad. Prof. dr Nada Dragović, pomoćnica ministra za razvoj naučnoistraživačkih kadrova, kaže da će se ulagati u naučnu infrastrukturu, adaptaciju postojećih zgrada i laboratorija, nabavku nove kapitalne opreme za istraživanja, kako bi se stvorili uslovi za rad kakve naši naučnici imaju u stranim laboratorijama i institutima. Takođe, u planu je izgradnja stambenih objekata u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu gde će naučnici moći po nekomercijalnim uslovima da kupe ili iznajme stan. Za ambiciozan i koristan projekat, međutim, država koja za nauku iz budžeta izdvaja 0,3 bruto društvenog proizvoda, nema dovoljno sredstava, pa će ona biti obezbeđena kroz zajmove Evropske investicione banke, Svetske banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i drugih finansijskih institucija, objašnjava prof. dr Dragović.

Precizni podaci o tome ko je naša naučna dijaspora, koliko ima stručnjaka u inostranstvu i kojim se disciplinama bave tek se prikupljaju u Ministarstvu za nauku. Njihova baza podataka srpskih stručnjaka iz dijaspore za sada broji 500 imena, a u ministarstvu se nadaju da će taj broj dostići 10.000 naučnika. Prema rečima naše sagovornice, broj naučnika se svakodnevno povećava, a očekuje se intenzivniji razvoj baze tokom 2010. godine.

– Nadam se da ćemo očekivani broj od 10.000 naučnika prikupiti u bazi podataka u naredne dve-tri godine. Broj naučnika u dijaspori teško je utvrditi, jer se evidencija ne vodi na odgovarajući način, niti se statistički obrađuju podaci o migraciji i imigraciji naučnika u proteklom periodu. Zato smo započeli formiranje baze – kaže prof. dr Dragović.

Odgovarajućih podataka nema ni o naučnim disciplinama kojima se bave naši stručnjaci, ali, kako objašnjava pomoćnica ministra, ipak se pouzdano može reći da je najveći broj iz oblasti informacionih tehnologija, tehničko-tehnoloških i prirodnih nauka. Većina njih živi u SAD, Kanadi i Velikoj Britaniji, ali ima ih dosta i u Nemačkoj, Francuskoj, a u poslednje vreme i u Španiji.

U Ministarstvu za nauku kažu da će najveći broj naučnika iz dijaspore moći da rade u oblasti tehnološkog razvoja, inovacija i transferu tehnologija, budući da je jedan od ciljeva u narednih pet godina približavanje nauke privredi.

– Kapacitet da upošljavaju više naučnika imaju naše najuspešnije institucije kao što su Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, Institut za biološka istraživanja Siniša Stanković, Institut za medicinska istraživanja, Institut za fiziku, Institut Vinča, ali i mnogi drugi – kaže prof. dr Dragović.

Doktor Nauka, 04/11/2009, 23:11
Pravi strucnjaci bi se samo vratili u Kraljevinu Srbiju.

из дијаспоре трла баба лан, 04/11/2009, 23:31
како да се вратим ако нећу да будем ниуједној партији

Natalija , 04/11/2009, 23:59
Ko će od naučnika da se vrati u ovu nedođiju? Ovde je nauka (naučnici) poslednja rupa na svirali u svakom smislu. Zemlju (politika, nauka, kultura,…) vode komunistički komesari i popovi, partizani i četnici; kad pomenuti vode zemlju za nauku nema mesta, jer kad bi zemlju Srbiju vodili naučnici od tzv patrotizma se više ne bi mogao stvarati enorman kapital, i pomenuti bi ako hoće da prežive morali da znaju nešto i da rade. Ovako bez rada i znanja i bez bilo kakve odgovornosti oni su samo političkim monopolom (busanjem u tzv patriotske grudi) pokupovali sve u Srbiji. Da su Srbiju do 1989 g vodili naučnici ona bi već otada bila u EU i NATO e baš to su hteli tzv patriote da spreče. Ne postoji osim Srbije (i Kanbodze u doba Pol-Pota!) da su naučnici tako PONIŽENI i namerno GURNUTI na periferiju društva. Svuda u normalim državama (zbog pirode posla kojom se bave – i zato što pretstavljaju elitu jednog društva!) su naučnici deo srednje više klase. A kod nas nisu ni u srednjoj klasi nego su na margini društva (srednju i srednju višu klasu su zaposeli ratni profiteri, kumovi, komesari, popovi). I ko će tu da se vrati, pa posle da bude socijalni slučaj kao brojne moje kolege i moja malenkos (pošto smo smo ostali u Srbiji).

Dragan Cvijan, 05/11/2009, 01:00
Koliko su te brige mucile doticne briznike, da ne vracaju izgubljeno zaduzivanjem nego sacuvaju kod sebe kao dragocenu vrednost ne otudjivanja?

pogled sa strane , 05/11/2009, 02:57
Kupovina jenog naucnika na americkom univerzitetu podrazumeva da mu se da pocetni kapital za prostor, opremu i projekat za par godina. Ako se uzme da je oprema jedne laboratorije bar oko milion evra ispada da ce moci da se vrati 20 naucnika. Mozda je i to dosta za pocetak ako se uspe. Dobar naucnik ustvari nema cenu jer on vrlo brzo isplacuje sebe i privlaci kapital.

Зоран , 05/11/2009, 04:19
Боље уложите у пољпоривреду, много реалније да се има неки ћар. Лукусз са високом науком је у томе што мора на дуже стазе да се мази и пази, како би се на крају видео неки ћар. А ми нисмо тако јаки да то изведемо, а још мање што се ослањамо на зајмове.

R.P. , 05/11/2009, 04:54
Novac nije jedini problem za oživljavanje naučnog rada u Srbiji. Celokupno okruženje, mentalitet, izbor i stimulacija naučnog potencijala i još po nešto nedostaje u ovoj sredini da bi se nauka podigla na noge. Ne sme se gubiti iz vida da su ti uspešni ljudi u nauci dospeli do svog ugleda u inostranstvu isključivo kvalitetom i radom i da im je nova sredina svesrdno pomogla da razviju svoje sposobnosti za dobrobit društva. Ovde su provincijalna opšta klima, nepotizam i partizam još uvek na snazi a to razarajuće deluje na sistem i nauku u njemu. Samo naivni i neupućeni mogu da naparave pogrešan korak i dođu ovde, jer stvari se ne sređuju ni lako ni brzo, a vek jednog naučnika je relativno kratak.

Смрда , 05/11/2009, 04:56
Стручњаци и научници нису исто. Србији су потребни стручњаци, а научника има разних. Србији је потребна производња, организација и искуство стручњака, а надасве примена закона. Када се створе услови, вратиће се људи сами, а и појавиће се и имигранти. Слободно тржиште, уз владавину закона ће све само да регулише, а држава само треба да створи услове. Производња за извоз је пут до опоравка, ту научници нема шта да траже. Развој нових производа и усавршавање постојећих је права ствар, а то у Србији ретко где има. Инжењери су решење, али они на Западу зарађују хиљаде евра месечно, уз ниже цене и живе у уређеним земљама. Ништа опремљене лабораторије не вреде, ако у привреди нема ко да их прати или ако истраживања не доносе новац. Шта значи да се ради у лепој лабораторији за неку сићу, а онда се у свакодневици суочавати са хаосом, нерадом, прљавштином, редовима и празним причама. Политичари, не млатите празну сламу, него створите услове: ред, закон, правда, одговорност и добру пословну климу, па ће све остало само по себи да се поправи, а људи почети да се враћају и нови да долазе. Почните да промовишете праве вредности, а не силиконе и себе. Похапсите криминалце и задржите их иза решетака. Укините монополе. Ставите Србију испред својих интереса. Ја сам један од оних који би желео да се врате, али сваке године додам још две.

Pavle I. Premovic, 05/11/2009, 09:43
Da li to znaci da ce skoro nepismena jadna i bedna Srbijica da konkurise naucnim silama i velesilama u oblasti tehnoloskog razvoja, inovacije i transfere tehnologije? Sumnjam. Ovo mi malo izgleda preambiciozno, da ne kazem megalomanski. Ja bih, ipak, predlozio da se srpski univerziteti dovedu na evropski nivo a da priorite u nauci bude poljoprivreda i industrija koja ide uz nju a od cega zivimo. A nanotehnologiju, genetski inzenjering… ostavimo onima koji su u tome vec daleko, daleko odmakli. Uostalom, uskoro cemo osetiti i na svojoj kozi i klimatske promene koje nece biti, bas, naivne. A tek svinjski grip i ostale nedace…

Zoran , 05/11/2009, 12:45
Veoma rado bih se vratio, mada nisam naucnik. Da li onda i to moze?? Da bih se stvorila inzinjerija, gde bih ona imala smisla, mora postojati i polje gde ce ona to testirati i primenjivati da bih se mogli stvoriti naucni radovi?? Da li neko od njih razmislja o tome da ovde idu i jaje i koka zajedno? Ja sam zahvaljujuci i partizanima i cetnicima zavrsio svoje studije u inostranstvu, gde sam stekao radno iskutstvo (jos je u procesu stecanja). Ima mnogih definicija na zapadu ko je inzinjer ili naucnik, onaj koji buba ili onaj koji primenjuje u praksi. Ja sam uglavnom onaj od drugih, jer zapad je ipak zapad, gde je ponuda mora biti i potraznje. Sto znaci mogu ja zeleti nauku, ali da li je mogu i finansijski odrzavati (licno iksustvo). Sto se tice vracanja, plan je dobar i poznat mi je iz drugih iskustava pri drzavama gde se isti problem resavao. SAmo sledece cinjenice:-ja vec pokusavam da nadjem mesto u Srbiji vec par godina bez uspeha-Sta je sa svim diplomiranim u Srbiji, mislim da ih godisnje izadje dosta sa fakulteta. ZAkljucak, prodaju se lazne zvake, jer 100% znam da jedino sto politicari potrazuju su menadzeri na polju poslovanja i finansija sa iskustvom sa zapada, da bih se lakse integrirali u trgovinu sa evropom, sto nije negativno, vec sumnjam da Srbiji treba inzinjera i naucnika, kojih sigurno vec ima i to u izobilju i za male pare!

ибн Малик , 05/11/2009, 12:53
То што предлаже Божидар Ђелић је исто што и уложити велике паре да би се засадило неколико стабала у пустињи у којој не постоји систем за наводњавање.

paja patak, 05/11/2009, 13:05
Ко то, будући при здравој памети (и при свести) замишља да ће неки научник/стручњак (а у овој фази су за Србију чак важнији добри стручњаци од научника – а и шта је, уосталом прецизна дефиниција научника?) који има добру позицију и сређен живот у иностранству, да буде примамљен оваквом акцијом? Па, аутори те замисли мора да се шале? Зар не схватају да је једна од основних карактеристика способног научника/стручњака да има IQ ипак нешто виши од просечног и да не наседа на „шило за огњило“? Не ради се само о новцу за опремање лаборатоија/радних места , него о радној и конструктивној атмосфери која би требало да влада у тим установама у земљи у коју их сада позивају да се врате (осврните се око себе, па размислите како стоје ствари). Осим тога, често су то већ породични људи, са малом/школском децом. Не ради се само о добијању кредита за стан, него о општој комуналној и друштвеној клими прихватљивој за те људе, а тога – ако су навикли на сређени живот у иностранству – у Србији (као, уосталом и нигде на Балкану нема, и задуго још неће бити). Ради се о пристојно организованој здравственој заштити, о школству које на нешто личи, о постојању и спровођењу законитости, о ниском нивоу корупције и непотизма, о пристојном јавном транспорту, о развијеној саобраћајној мрежи о ….. – а свега тога у Србији нема. Па, шта мислите, каква може бити реакција једног/једне научника/стручњака (родне суфиксе додајте по вољи, ако вас је баш воља), старости између 30 и 40 година, са добрим радним местом, добрим приходима, станом/кућом (често у власништву), пристојним банковним рачуном, у браку – са брачним другом који вероватно и ради, са 1-2 деце која иду у школу (или тек што не почну) на ову најављену иницијативу? Ја знам: сажаљиво ће се насмешити, одмахнути руком и наставити са својим животом. Прихватиће само они који нису успели, или по неки наивчина – а да ли су такви поребни?

Zoran Spasic, 05/11/2009, 13:28
Evo ja sam strucnjak. Vratio sam se skorije iz inostranstva. Nisam jos nasao posao. Ne mogu ni za stan da konkurisem jer imam vise od 45 godina. Sve sto se kaze da ce biti ne verujem nikome.