Поздрав за све пријатеље и браћу у дијаспори! Молио бих Вас да ми пошаљете упутство, приједлоге или конкретну помоћ за
породично досељење у Аустралију, Канаду, САД или другу демократску државу. Наиме, моја породица је у току рата избјегла
из Бановића (сада налази у ФБиХ, а тамо нема Срба), те сада живимо у Брчком. Ја сам по занимању е.ектротехничар, супруга
Раја кувар специјалиста, син Душко аутомеханичар, а кћерка Слађана дипл.инжењер управљања квалитета. Син и кћерка се
добро служе енглеским језиком.
Син душко је поред тога био професионални фудбалер (играо премијер лигу БиХ), фудбалски тренер и савезни фудбалски
судија.Кћерка Слађана се поред студирања бавила одбојком, те се са ЖОК “Јединство“ освајала више титула РС и БиХ.
Ја сам био савезни фудбалски судија, а сада сам сав. инструктор фудбалског суђења и фудб.тренер. У том смислу Вас
молим да ми помогнете како бих са породицом иселио из БиХ. Јер у овим крајевима је мала перспектива, посебно
за моју дјецу која имају велике амбиције и чине потенцијал за свако друштво.
Напомињем, да сам 90-их година био један од првих рестаураната равногорске и четничке идеје у БиХ тј. РС, гдје и данас
моја породица и ја имамо проблеме, јер на власти у српским државама су још увијек комунисти или њихови синови и унуци.
У прошлом 2. свјетском рату сви из пор. Јањић су били Дражини борци, а само је један мушки преживио, мој дјед Васо, док
су Лазар и Симо погинули у борбама против партизана. Био сам први предсједник Иницијативног одбора за уједињење свих
равногоских и четничких организација у Р.Српској, као и иницијатор за заједничко дјеловање са нашом браћом у Србији.
До скора сам био у најужем руководству РЧП Српске, а сада дјелујем савјетодавно. Живим у Брчко дистрикту, гдје за нас
Србе је веома тешко и неподношљиво, сваким даном смо све више угрожени од ислама, а посебно вехабија, којих на овом простору
највише има. Веома често се мени и мојој породици упућују анонимне пријетње од стране вехабија, а ми смо немоћни, јер су
они присутни у свим институцијама система, као и у полицији. Значи, да у БиХ скоро све контролишу, а у Брчком посебно.
Моја дјеца не могу да нађу стални посао, супруга повремено ради, а ја на одређено у Телекому. Много бих више национално
дјеловао, јер имам и снаге и воље, али ми безбиједносни разлози не дозвољавају. Зато се морам у што хитније вријеме
иселити из РС, те Вас молим да ми то омогућите. Не бојимо се никаквог рада, јер цијели живот од свог рада и живимо, али
морам дјеци и себи обезбиједити живот без страха и размишљања, када и у које вријеме балисти, вехабије или други
исламисти могу да науде меми и мојој породици. Разлог лежи што сам цијели рат био у ВРС, као борац и командант, што
сам чувао свој народ, а данашња власт то неће да цијени.
Унапријед захвалан, Лазар Јањић!
Мој телефон је: 00387 65 706 907 и 00387 66 984 364.
Електронска пошта: lazar.janjic@mtel.ba
