Ima nešto u toj jednostavnosti, koja često ume da bude mistična. Tako se pokazalo i sad. Najava serije koja je naslovljena samo jednom rečju, crnom pozadinom i slikom Mirjane Joković ne daje nam ništa. Ne možemo naslutiti ni radnju, ni žanr, ni priču koja sledi. Zato je možda i prva epizoda bila toliko gledana.
Prošle subote je više od milion ljudi selo u dnevni boravak svog doma, uzelo daljinski u ruke (ona mala crna stvar sa dugmićima za koju nikada ne znate gde je) i uključilo prvi program RTS-a. Tom brojkom oboren je rekord. Prva epizoda nove serije Poziv bila je najgledaniji serijski program u Srbiji.
I već prva epizoda dala je odgovor na neka od pitanja koja smo postavili gledajući tizere i najave – u pitanju je krimi, na momente i triler, priča. Prva epizoda je zaintrigirala publiku i privukla je, pa joj se vratila i idućeg dana uz drugu epizodu. Pored scenarija koji dobija pohvale sa raznih strana, ono što je publiku emotivno vezalo za ovo ostvarenje je svakako poslednja jugoslovenska glumica – Mirjana Joković.
Serija poziv: zapleti i neizbežni spojleri
Serija počinje baš onako kako je i naslovljena. Glavna junakinja ovog ostvarenja Anica Reljić, koju tumači Mirjana Joković, dok završava treću smenu u kol centru dobija poziv od Sonje Tošić (Nada Šargin), bogate samoharane majke, koja želi da sazna identitet osobe koja je već danima u nazad zove sa skrivenog broja i preti. Iako Anica „otkači“ Sonju time što joj kaže da su to verovatno neka deca koja je zezaju, u njoj se budi znatiželja i započinje da istražuje o čemu se zapravo radi.
Daljim tokom epizode saznajemo da je Anica Reljić bivša policajka, sa teškom prošlošću, a da je telefonski poziv povezan sa kriminalnom grupom iz njenog „prošlog života“. Sonja potom nestaje, a Anica i Sonjina ćerka odlučuju da krenu u potragu za njom.
Uporedo sa tom pričom dešava se ekološka katastrofa – misteriozno trovanje trojice dečaka.
Podseća na skandinavske zaplete, zar ne?
mirjana joković i glavne junakinje
Ono što je zapalo za oko javnosti, a što možda i nije tako naglašeno jer i ne bi trebalo da bude, jeste to da su nosioci ove serije žene. Žene su zapravo na svim tradicionalno muškim pozicijama i tumače „tradicionalno muške likove“, što je takođe skandinavski manir, a u našem društvu – što o njemu dovoljno govori – izazvalo je čuđenje.
Reč je o pet žena (a ima i jedna druga serija koja se tako zove). Mirjana Joković igra bivšu inspektorku, ženu sa ožiljcima i teškom prošlošću, ženu koja je zbog svoje posvećenosti poslu sada sama i pomalo izgubljena. Od prvog trenutka izgleda kao da ne glumi, kao da je glas svakodnevnog života, realnosti.
Nada Šargin igra bogatu samohranu majku, preplašenu i izgubljenu zbog pretnji koje dobija, i koja već na početku nestaje.
Ana Franić igra „šeficu mafije“, koja iz ranijeg slučaja zna lik Mirjane Joković. Iako nismo imali prilike da je gledamo u ovakvim ulogama njen lik pomalo je iksarikiran, od prenaglašenih mišića iz prve scene u kojoj je vidimo, do preterane garderobe, pa i ne izgleda toliko zastrašujuće koliko bi trebalo.
Danica Nedeljković igra ćerku Nade Šargin. Ona ne veruje policiji zbog incidenta iz prošlosti ali poveruje Mirjani. Svi poverujemo Mirjani. Iako nije promenila grimasu ni pomerila jednu crtu lica u prvim epizodama, scenaristi kažu da su zadovoljni kako je donela svoj lik.
Peti ženski lik je Snežana Bogdanović, korumpirana ministarka koja ume svoj posao. I ne pravi grimase kada je mito u pitanju.
KO VOLI KRIMIĆE SVI VOLIMO KRIMIĆE
Kambek Mirjane Joković je svakako ono što su gledaoci iščekivali i što ih je na prvu privuklo. Mirjana Joković nije gospođica Marpl, kao u ekranizaciji Agate Kristi. Nije ni Marvelova Džesika Džouns. Više je Matlina Kusniemi, iz „Bordertown“, nordijske serije koju vole i Stiven King i Gvinet Paltrou.
„Poziv“ delujo slojevito, ali ne mnogo drugačije od ostalih krimi serija na našim prostorima, serija koje se, recimo, Kingu ne bi dopale. Ali već podelom šalje određene socijalne poruke. Mirjana Joković nema svog Vila Virtanena da joj otme i radnju i slavu.
Ovaj poziv je bio samo za nju.
Post Views: 10