Foto: Privatna arhiva
Jovan je napustio Srbiju pre svega zbog nezadovoljstva društvom, ali i iz finansijskih razloga.
Otišao je u London, gde radi kao kurir, raznoseći poštu.
Kako kaže, Srbiju je napustio kada više nije mogao da izdrži jednoumlje koje vlada.
„Odlučio sam da napustim Srbiju u trenutku kada je sve oko mene počelo da se raspada, presudno za tu odluku je bilo kad je u Srbiji počeo da se oseća veliki „smrad“ nemaštine i jednoumlja“, ističe Jovan.
Kada je odlazio, kaže, nije znao da li će se vratiti u Srbiju ili ne.
„Nisam imao predstavu da li ću se ikad vratiti, otišao sam za boljim životom jer u Srbiji nisam imao nikakav život u poslednje vreme“.
Ipak, kaže, vratio bi se u Srbiju kada bi se pojavili uslovi za to.
„Vratio bih se naravno kada bi u Srbiji za običnog radnika postojala sigurnost i opcija da može od svoga rada da zaradi za „lebac“, pošto to danas malo ko može“, naglašava Jovan.
On kaže da mu se pružila prilika i da ju je on iskoristio.
„Engleska mi je pružila mogućnost da pošteno radim i da živim od tog rada. Iako je tuđa zemlja, pružila mi je veliku sigurnost“, objašnjava Jovan.
Jovan danas ne prati previše dešavanja u Srbiji.
„Od kada sam otišao, po nešto čujem o dešavanjima u Srbiji, ali ni to me više ne zanima, ali sam sa Srbima u Londonu u boljim odnosima nego sa ostalim ljudima ovde. Razlika između Srbije i Engleske je ogromna iz više uglova gledanja“, navodi naš sagovornik.
Naši ljudi ovde razmišljaju samo o svojim porodicama.
„U mom okruženju ljudi rade i ne razmišljaju o Srbiji, samo o porodici koja se tamo bori da bi preživela. Kad drugima kažem odakle sam, neki me gledaju kao da sam „pao s marsa“, nemaju pojma gde je to. Poznaju nas samo po ratovima i smatraju da smo mi krivi za sve“, ističe Jovan.
On dodaje kako mu se život promenio od kada nije u Srbiji.
„Promenio se u smislu egzistencije i zarađivanja na bolje, a u emotivnom smislu na gore jer srce vuče i želi da bude tamo gde je porodica i društvo sa kojim sam odrastao. Od rada zaradim da imam da priuštim sve i to sa najmanjom platom za sada i sa mogućnošću napredovanja. Zanimljivo je to da gde god naš narod ode, cenjen je kao radnik. Jedino u sopstvenoj zemlji je niko i ništa, a mnogo više radi“, ističe sagovornik portala Danasa.
