Bilo je to podnevno iznenađenje za sve vernike u sabornom hramu Svetog Save. Kao da su naslućivali, okupili su se u velikom broju i doživeli da posle svete liturgije, pričesti i uzimanja nafore, pred njih izađe hor lepotica Darinke Matić – Marović. U dugim belim haljinama, sve studentkinje Muzičke akademije, pred oltar su stale kao vile, a zapevale kao anđeli. Taj dolazak hora „Kolegijum muzikum“ u grad svetlosti, u kojem je, kako je istaknuto, osam episkopa, prota Nikola je ovako najavio:
Dan za pamćenje
Po završetku „crkvenog“ koncerta, prota Nikola je, pre nego što je uručio dirigentkinji belu ružu, održao kratku besedu, obrativši se vernicima: „Ja sam vaš dirigent“, a na to se zaorilo horsko-devojačko „Ovo je Srbija, znaš li odakle si sine, pogledaj planine“, pa „Kiša pada“, pa „Tamo daleko“, „Mnogaja leta“…
čak su među soliste pozvani i prota Nikola i ambasador Simić sa suprugom. Pustili su i oni glas, a Darinka im je „mahala rukama“. Zapevala je cela sala i svi su uživali. Uistinu, ovaj dan će se pamtiti.
– Pred vama je srpska mladost, oni koji slave Gospoda, prenose lepotu pravoslavlja i suštinu vere koja se nalazi u vašem srcu i duši.
I tog trenutka sve se pretočilo u lagodni mir, toplinu i osećaje bliskosti, stopilo se sa cvećem kojim je dekorisana crkva, sa plamičcima sveća i mirisom tamjana. A kad su devojke na mig dirigentkinje Darinke pustile glas, svi su se pretvorili u uho. čak su se i nemirna dečica, kojih je bilo na desetine, potpuno primirila, verovatno pomislivši da se za njih pevaju uspavanke.
Milozvučje je počelo sa „Oče naš“, a do nebesa je stiglo kad se Darinkinim slavujima pridružio solista Darko Manić, čiji je bas bio moćan poput jerihonskih truba.
Ambasador Predrag Simić prisustvovao je svetoj liturgiji i koncertu i od sveštenih otaca i od raspevanih gostiju iz Beograda, bio je nadahnuto pozdravljen.
