Do Milana Jovkovića, dok se septembra 1943. sa beogradskog kvantaša vraćao u selo Udovice, vesti su stizale obazrivo: najpre da su u selu partizani, potom da je bilo pucnjave, pa da mu je otac izgleda ranjen. Istina je bila jednostavna i surova, za vreme o kome je reč i rutinska: partizanska dvojka je u sredu, 8. septembra 1943. godine, zatražila od dečaka iz sela da „tipuje“ kuću Miodraga Jovkovića, tadašnjeg predsednika sela. Ostalo je bilo igra. Sa kapije je pozvan da izađe predsednik i potpiše putnu objavu. Kad je Miodrag Jovković (48) izašao, napali su ga, počelo je gušanje, da bi se ubrzo završilo sa dva hica. Jovković je iskrvario ispred dvorišta pogođen u slepoočnicu i u srce.
Rutina se iskazala i krajem istog meseca presudom Sreskog narodnog suda u Smederevu kojom je Miodrag Jovković proglašen narodnim neprijateljem, te mu se konfiskuje pokretna i nepokretna imovina u korist Demokratske Federativne Jugoslavije. Te godine partizani su „zbog saradnje sa okupatorom i narodnim izdajnicima“ bez suda i dokaza ubili i predsednike opština u selima Seone, Malo Orašje i Begaljica.
Miodragu Jovkoviću ljudski vek je protekao u veoma važnom i neodložnom poslu:
rehabilitaciji oca i vraćanju konfiskovane imovine. Sud je na osnovu dokumenata Istorijskog arhiva u Smederevu i neposrednim kazivanjem sina pokojnog Miodraga Jovkovića utvrdio da je predsednike opština postavljao sreski načelnik dekretom na šest meseci. Alternativa je logor u Nemačkoj. Krajem aprila 2007. rehabilitovan je Miodrag Jovković, žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga. Ubijen je bez dokaza i suda, a imovina konfiskovana u korist Demokratske Federativne Jugoslavije.
U Podunavskom okrugu Miodrag Jovković prva je rehabilitovana žrtva političkog i ideološkog terora. U Okružnom sudu rešava se još dvadesetak zahteva.
Obrazloženje
Milan Jovković, tada 20-godišnjak, hrabrošću, čija se veličina, kako vreme odmiče, sve teže može sagledati, zatražio je od Mesnog narodnooslobodilačkog odbora u selu da mu obrazloži ubistvo oca i oduzimanje imovine. Odgovoreno mu je u februaru 1945. da je Miodraga „likvidirala partizanska dvojka“, ali da Odbor ne zna razlog i zaključuje: „Verovatno kao predsednika opštine“. Odbor je „mišljenja“ da „narodne vlasti ispitaju stvar Miodragovog likvidiranja, te ako se dokazom ustanovi krivica da se postupa prema postojećim uredbama i likvidiranju neprijateljske imovine, u protivnom da se imovina vrati Milanu i njegovoj majci Leposavi“.
Očevom rehabilitacijom Milan Jovković (84) okončao je tek jednu iscrpljujuću bitku započetu pre 64. godine. Rehabilitacija podrazumeva i vraćanje konfiskovane imovine.
Milan Jovković nije čovek koji zaboravlja da okonča započeto. Odmah je obavestio stečajnog upravnika „Sartida“ i upozorio potencijalne kupce odmarališta na smederevskom Jugovu, čija je prodaja više puta oglašavana, da je deo odmarališta legitimno vlasništvo njegovog rehabilitovanog oca. Milan je pokazao da je žilav borac za pravdu i njegova upozorenja da neće dozvoliti prodaju očeve ostavštine treba razumeti i ozbiljno shvatiti.
– Sve su mi oduzeli za pola sata: oca, imovinu, oklevetali porodicu, uništili, sada pošto sam pružio sve dokaze o konfiskovanoj imovini ne mogu za pola sata da mi vrate oteto – kaže Milan Jovković, spremajući se za još jedan istup u Trgovinskom sudu koji postupa u slučaju stečajne mase bivšeg „Sartida“.
