Pravi prijatelj

U velikoj sali čačanskog Doma kulture nedavno je predstavljena knjiga „čujte, Srbi!“, dr Rudolfa Arčibalda R. Rajsa (1875-1929), švajcarskog profesora kriminalistike koji je na poziv vlade došao u Srbiju 1914. godine da istražuje zločine Austrijanaca, Mađara, Nemaca i Bugara nad civilnim stanovništvom za vreme Prvog svetskog rata. Zavoleo je srpski narod i do kraja života ostao u Beogradu. Kao svoje posmrtno zaveštanje Srbima ostavio je neobjavljeni rukopis na francuskom jeziku. S blagoslovom episkopa šabačko-valjevskog Lavrentija nedavno je izašla iz štampe knjiga „čujte, Srbi!“ u tiražu od 30.000 primeraka.
U ovoj knjizi, dr Rajs kao vrline srpskog naroda navodi hrabrost, rodoljublje, religioznost, gostoljublje, demokratičnost, milosrđe, ponos, a posebno ističe da smo „bistar narod, jedan od najbistrijih koje sam za života video.

Opomena

U predgovoru knjige „čujte, Srbi!“, episkop Lavrentije je, pored ostalog, zapisao: „Zapanjujuća je aktuelnost ovog teksta. Kao da je napisan danas – 2004. godine. Mi smo, nažalost, svedoci obistinjenja njegovih gorkih predviđanja. Preporučujući, od srca, ovu knjigu savremenom srpskom naraštaju, želim da skrenem pažnju čitaocu da nikada ne zaboravi da je ovo pisao prijatelj, koji je svoje prijateljstvo posvedočio svojom žrtvom za naš narod u najtežim danima. Zato knjigu treba doživeti kao opomenu i upozorenje, a ne kao kritiku i pridiku“.

Sa svojom inteligencijom i prirodnim bogatstvima tla, morali biste imati jednu od glavnih uloga u Evropi. Vaše mane, pogotovu mane onih koje vi nazivate svojom „inteligencijom“, sprečavaju vas da to postignete“. Kao mane, dr Rajs pominje nerad, klanjanje bogatstvu, nezahvalnost, ksenofobiju vladajuće klase, ljubomoru inteligencije, površnost, a za podmitljivost dao je i nekoliko karakterističnih primera.
„Gospodin Stojanović, inteligentan čovek, koji nije učestvovao u ratu uprkos mladosti i dobrom zdravlju, postao je ministar finansija. Kao takav, on odlučuje o sudbini vaših obligacija ratne štete čija je nominalna vrednost od 1.000 dinara pala na 50 i manje zato što država nije plaćala kamatu.

Bogataši

Za Lazara Markovića, sina siromašnog poštara dr Rajs kaže da je kao ministar, a potom i poslanik „postao bogat, da nehajno uveče gubi hiljade dinara na kocki“. Za Velizara Jankovića, postavlja pitanje: „Zar verujete da je samo od poslaničke i ministarske plate mogao da postane truli bogataš kakav je danas?“ Za Nikolu Pašića ističe da je vrlo skromnog porekla, mada mu je supruga donela nešto novca i konstatuje da je „postao jedan od najbogatijih ljudi u zemlji?“

On je po neznatnoj ceni pokupovao ogromne količine tog papira i, kad ga je za sebe dosta zgrnuo, ministar objavljuje da će se kamate isplatiti. Istog časa obligacija se penje na 250 dinara i više, gospodin ministar je postao multimilioner.“
Na kraju ovog prijateljskog zaveštanja dr Rajs naglašava da veruje u budućnost srpskog naroda i konstatuje:“Duh Kosova, Karađorđa, Kumanova i Kajmakčalana ponovo će se probuditi. Mora se, međutim, brzo probuditi, jer bez njega ćete možda ponovo doživeti vreme robovanja koje ni u čemu neće zaostajati za onim pretrpljenim koje su vaši stari pobedili žrtvovanjem i junaštvom. Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovo ropstvo!“